Članstvo u EU predstavlja naš spoljno-politički prioritet

Sa bugarskim predsedavanjem Savetom EU, započetim u januaru, ponovo je aktuelizovana tema proširenja EU, koja je bila zamrla nakon prijema Hrvatske. U kojoj meri Republika Srbija koristi novonastalu situaciju da otvori nova poglavlja u pregovorima o pristupu Evropskoj Uniji?

Videćemo koliko će Bugarska kao aktuelni predsedavajući biti u mogućnosti da doprinese otvaranju novih poglavlja - a u skladu sa proklamovanim principom da joj je politika proširenja prioritet tokom predsedavanja Savetom EU. Želim da podsetim da je za vreme predsedavanja nekih drugih država, koje nisu glasno zagovarale proširenje, otvoren značajan broj poglavlja. Holandija je, recimo, dobar primer, za vreme njenog predsedavanja otvorili smo 4 poglavlja.

Inače, Srbija je u potpunosti spremila pregovaračke pozicije za 5 poglavlja: 33 - finansijske i budžetske odredbe, 9 - finansijske usluge, 13 - ribarstvo, 18 - statistika i 17 - ekonomska i monetarna unija. Mislim da imamo razloga da očekujemo da će posle Izveštaja o napretku, u aprilu ove godine, države članice EU dati saglasnost za otvaranje značajnijeg paketa poglavlja do kraja bugarskog predsedavanja.

Imam potrebu da naglasim da je Srbija posvećena procesu pristupanja, odnosno da članstvo u EU predstavlja naš spoljno-politički prioritet. Jasno smo opredeljeni da sprovodimo reforme - od čijeg stepena ispunjenja zavisi otvaranje poglavlja, ali pre svega zbog građana i obećanja da ćemo uspostaviti pravnu i pravednu, ali i socijalno sigurnu, ekonomski stabilnu i prosperitetnu državu. A onda članstvo u EU dolazi kao logičan i normalan sled dešavanja.   

U Strategiji za Zapadni Balkan, koju je Evropska komisija objavila u februaru, pominje se 2025. kao okvirna godina za prijem najmanje dve, u ovom trenutku vodeće, zemlje regiona u EU: Srbije i Crne Gore. Članice EU su, međutim, podeljene kada je reč o tome da li bi ta godina trebalo da bude zagarantovani krajnji termin prijema, ili samo podsticaj zemljama regiona da ubrzano nastave svoj evropski put. Kakvo je Vaše mišljenje o tom datumu, naročito kada je o Srbiji reč?

Najpre, nikada 2025. godinu nismo prihvatili kao definitivan i siguran termin u kome će Srbija postati punopravni deo EU. Ta godina jeste i okvirni rok, ali i veliko ohrabrenje i snažan podsticaj da nastavimo sa sprovođenjem reformi, kao neodvojivim procesom Evropskih integracija. Osim toga, ona je i prilično jasan indikator da se na Srbiju, kao kandidata za prijem, ozbiljno računa. Jer, mnogo smo se puta do sada, pokazali i dokazali kao pouzdan partner Unije, pre svega u kontekstu očuvanja regionalne stabilnosti, ali i migrantske krize. Naravno da među državama EU postoje različiti stavovi po mnogim pitanjima pa i o ovom, ali mi nezavisno od njega nastavljamo sa procesom pristupanja, koji je, uzgred, i bitan instrument razvojne agende Srbije.   

Takođe, u Strategiji proširenja za Zapadni Balkan, Srbija je, nesumnjivo označena kao lider u tom procesu. Sama strategija je dokument kojim je Unija samu sebe obavezala da će do 2025. biti solidarnija i snažnija da primi nove članice. Otuda je dobro što smo prepoznati i pomenuti kao deo obnovljenih liderskih kapaciteta EU.

Pojedini predstavnici civilnog sektora u Srbiji požalili su se da Vlada u svojim izveštajima ne pruža dovoljno informacija o rezultatima ostvarenim u poglavljima 23 i 24, i da srpska javnost nije u dovoljnoj meri upoznata sa njima. Možete li sa našim čitaocima podeliti Vaše podatke o napretku Srbije u sprovođenju tih poglavlja?

U poglavljima 23 i 24 koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost, ima napretka - mada ima dosta toga još i da se uradi. Ona su, inače, poglavlja koja se među prvima otvaraju i poslednja zatvaraju. Delimična kašnjenja u nekim aktivnostima su uočena, ali za ove oblasti koje menjaju čitavo društvo - od reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, borbe protiv organizovanog kriminala, manjinskih prava, važno je napraviti kvalitativno održive iskorake i suštinske promene, što svakako zahteva i vreme i uključivanje svih zainteresovanih strana, a to nije uvek jednostavan proces. U planu je i revizija Akcionih planova za navedena poglavlja. Možda bi razlog za to trebalo tražiti u našoj većoj ambiciji - koju bi, uzgred, trebalo razumeti kao snažnu političku volju i posvećenost u ostvarivanju definisanih zadataka. Bilo kako bilo, radićemo više, pre svega zbog građana, čija su očekivanja i interesi za efikasnom državom vladavine prava u fokusu naših aktivnosti.

Kakvo je vaše viđenje proklamovane evropske politike „Evrope u više brzina“ i kako će se ona odraziti na evropsku budućnost Srbije?

Pravno diferencirana integracija - prema Lisabonskom ugovoru, ili - kako se kolokvijalno naziva „Evropa u više brzina“ nije ništa novo. Ona je aktuelna još od sredine 80-tih godina prošlog veka - postojala je u tadašnjoj Evropskoj zajednici. Možemo reći da su uvođenje evra, kao jedinstvene valute EU, i Šengenske vize raniji primeri „Evrope u više brzina“. Naime, kada budemo deo EU naši građani će bez ograničenja moći da se kreću državama EU, ali Srbija neće odmah izdavati Šengen vize. Takođe, nećemo odmah - po automatizmu, ni uvesti evro kao valutu. Ova dva primera, na prilično jasan način, ilustruju kako se „Evropa u više brzina“ odražava na naš evropski put.

Sem toga, među državama članicama postoje i drugačija mišljenja o budućnosti odnosa u EU ali različita viđenja i interesi koji na kraju ujedinjuju evrointegracije i stoga ne možemo prejudicirati kako će se u budućem vremenu stvari odvijati.  

I na kraju, nezavisno od svega navedenog, proces evropskih integracija naše države ide svojim tempom.

Na kraju, možete li nam reći kako će se članstvo u EU konkretno odraziti na život građana Srbije i koju dobrobit od članstva Vi smatrate najvažnijom?

Na dva načina: kratkoročno - neki benefiti su već vidljivi i srednjoročno, odnosno dugoročno.
Neke koristi su već vidljive - vizna liberalizacija, ali i značajna finansijska bespovratna sredstva, tzv. IPA (pretpristupna sredstva) koja dobijamo na godišnjem nivou oko 200 miliona evra bespovratno za finansiranje brojnih projekata - od reforme pravosuđa, do infrastrukture, puteva, bolnica, škola. Tu su i sredstva iz prekogranične saradnje koja značajno doprinose razvoju lokalne infrastrukture i održivom regionalnom razvoju. Evo, izuzetno sam zadovoljna što sam uspela da izguram projekat unapređenja prevencije i dijagnostike maligniteta za bolnicu u Požarevcu, u vrednosti 12 miliona evra, od čega nešto preko 10 miliona evra bespovratno iz evropskih fondova za prekograničnu saradnju Srbija - Rumunija, čime ćemo značajno unaprediti prevenciju maligniteta i ranu dijagnozu u celom ovom pograničnom delu Srbije i Rumunije. A važnih projekata ima na stotine koji su do sada finansirani iz evropskih fondova, čiji sam ja koordinator programiranja.
Najveća korist na srednji i dugi rok primećuje se kroz rast standarda i pravnu sigurnost. Tako na primer u poglavlju 23 jedan od ključnih efekata je smanjenje zaostalih slučajeva pred domaćim sudovima. Takođe, za četiri puta veći izvoz - u odnosu na pre 10 godina, u države EU još je jedan od srednjoročnih efekata, važnih i za našu privredu.

Prema tome, veoma su opipljive koristi od evropskog puta i sada kada smo kandidat, i onda kada postanemo članica. Nikada ne treba zanemariti ni činjenicu da kroz pripadnost jednom značajnom klubu država kao što je EU, dobijamo mnogo više u pogledu međunarodne pozicije, bezbednosti ali i ekonomskog razvoja.

Izvor: Dunavski labud