Ostali fondovi

Investicioni okvir za Zapadni Balkan (Western Balkans Investment Framework - WBIF)

Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) je finansijski instrument koji su 2009. godine pokrenuli Evropska komisija, vodeće finansijske institucije i nekoliko zemalja donatora sa ciljem da se olakšaju pripreme i implementacija prioritetnih investicija u oblasti infrastrukture u zemljama Zapadnog Balkana. Reč je o regionalnom instrumentu koji pomoću  različitih izvora finansiranja podržava proširenje Evropske unije i društveno-ekonomski razvoj zemalja Zapadnog Balkana koje su korisnice ovog instrumenta.

Investicioni okvir za Zapadni Balkan se bavi finansiranjem i pružanjem tehničke pomoći prilikom realizovanja strateških investicija u sledećim oblastima: energetika, zaštita životne sredine, socijalni sektor, transport i razvoj privatnog sektora.

WBIF u svom sastavu ima dva fonda preko kojih kombinuje donacije i zajmove: Fond za zajednički grant i Fond za zajedničke kredite. Sredstva obezbeđuju  donatori i finansijske institucije, sa svrhom finansiranja pripreme (grantovi za tehničku pomoć) i implementacije (investicioni grantovi i krediti) infrastrukturnih projekata.

Osim infrastrukturnih projekata, WBIF finansira i izradu generalnih studija koje se bave pojedinačnim sektorima, kao i izgradnju kapaciteta, čime doprinosi ukupnom razvoju investicija na Zapadnom Balkanu.

Evropska komisija je odobrila oko milijardu dolara Investicionom okviru za Zapadni Balkan tokom perioda 2014-2020. godina za poboljšanje ključnih transportnih i energetskih koridora u zemljama Zapadnog Balkana, kao i koridora koji povezuju region i zemlje Evropske unije. Ova inicijativa, poznata pod nazivom „Agenda povezivanja”, deo je procesa Zapadnobalkanske šestorke (Berlinskog procesa)  i ima za cilj stvaranje sigurnih i efikasnih transportnih maršruta kroz koridore, kao i sigurnije i pristupačnije poklapanje između potreba za električnom energijom i ukupnog snabdevanja. Investicioni okvir za Zapadni Balkan je do sada u Srbiji podržao investicije ukupne vrednosti oko 4,65 milijardi evra kroz projekte iz svih sektora koji su podobni za finansiranje. Od toga je 46 grantova za tehničku pomoć, a ostalih 6 projekata je odobreno kroz runde za investicioni grant. Republika Srbija takođe učestvuje u 19 regionalnih projekata podržanih preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan.

Za više informacija pogledajte: https://www.wbif.eu/

MADAD

Evropska komisija je, odlukom od 10. decembra 2014. godine, osnovala Regionalni poverilački fond EU kao odgovor na krizu u Siriji - Madad fond (EU Regional Trust Fund in response to the Syrian Crisis, the "Madad Fund").  Prvobitni cilj ovog fonda bio je podrška izbeglicama iz Sirije i zemljama u njihovog boravka (Egipat, Irak, Jordan, Liban, Turska). Fond je kasnije proširen i na izbeglice i migrante iz ostalih ugroženih zemalja, kao i na pružanje podrške i zemljama koje nisu članice EU, a koje su pogođene migrantskom krizom, čime je i Republika Srbija dobila mogućnost da aplicira za sredstva.

Za Republiku Srbiju je 2016. i 2017. godine, iz sredstava fonda Madad, odobrena podrška za finansiranje tekućih operativnih troškova, ishrane, pružanja zdravstvenih usluga i pristupa obrazovanju za decu migrante i unapređenje uslova za smeštaj izbeglica i migranata u prihvatnim centrima - prvenstveno u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Komesarijatom za izbeglice i migracije i Ministarstvom unutrašnjih poslova, kao i Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM).

Više informacija o Madad fondu možete da nađete na sajtu Evropske komisije na sledećem linku:

https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/neighbourhood/countries/syria/madad_en

Fond solidarnosti EU - FSEU

Evropska unija je osnovala Fond solidarnosti (FSEU), sa ciljem da se preko njega pruža podrška državama članicama i državama koje se nalaze u procesu pregovora za članstvo u Evropskoj uniji da lakše prevaziđu posledice prirodnih nepogoda velikih razmera. Time se izražava evropska solidarnost sa regijama i zemljama unutar Evrope koje su pogođene prirodnim nepogodama. Pokrivanjem delova javnih rashoda, FSEU doprinosi naporima država da sprovedu aktivnosti na obnovi zemlje i sanaciji šteta od prirodnih nepogoda.

Republika Srbija je, kao država koja se nalazi u procesu pregovora za članstvo u Evropskoj uniji, podnela prijavu za dobijanje kontribucije iz Fonda solidarnosti EU 30. jula 2014. godine, kako bi  sanirala štete i obnovila područja pogođena poplavama iz maja 2014. godine. Evropski parlament i Savet su 17. decembra 2014. godine odobrili predlog odluke Evropske komisije kojom su Srbiji dodeljena sredstva za sanaciju i obnovu područja pogođenih majskim poplavama u iznosu od 60,2 miliona evra (60.224.605 evra), dok je Evropska komisija formalnu odluku donela 13. marta 2015.

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 26. marta 2015. godine usvojila tekst Sporazuma o poveravanju sprovođenja odluke Komisije od 13. marta 2015. godine, kojim se dodeljuje finansijska kontribucija iz Fonda solidarnosti Evropske unije za finansiranje hitnih operacija i operacija oporavka, koje su nastale kao posledica katastrofe izazvane velikim poplavama u Srbiji. Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović potpisala je sporazum  1. aprila 2015. godine. Sredstva iz Fonda uplaćena su na namenski račun Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja, u jednoj tranši.

Rezultate sprovođenja kontribucije iz Fonda solidarnosti EU možete da nađete na sajtu Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima na sledećem linku:

http://www.obnova.gov.rs/uploads/useruploads/Documents/Solidarnost_na_delu_preview.pdf

Više o FSEU na sledećem linku:

http://ec.europa.eu/regional_policy/archive/thefunds/solidarity/index_en.cfm

Regionalni stambeni program

Regionalni stambeni program predstavlja zajedničku inicijativu četiri zemlje - Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Crna Gora - koja ima za cilj da obezbedi trajna stambena rešenja za 27.000 najugroženijih izbegličkih porodica (74.000 pojedinaca) u regionu. Od toga je 16.780 porodica (oko 45.000 pojedinaca) u Srbiji.

Program se sprovodi u sklopu „Sarajevskog procesa“, a na osnovu „Beogradske deklaracije“, koju su 7. novembra 2011. godine potpisali ministri inostranih poslova četiri zemlje korisnice programa. Ove zemlje su najviše pogođene ratnim sukobima devedesetih godina prošlog veka i po tom osnovu imaju značajnu izbegličku populaciju.

Sredstva za sprovođenje Programa obezbeđuju donatori, među kojima se posebno ističe Evropska unija, koja ovaj program finansira iz višekorisničkih i nacionalnih pretpristupnih fondova (IPA). Ostali donatori su Sjedinjene Američke Države, Savezna Republika Nemačka, Kraljevina Norveška, Švajcarska Konfederacija, Republika Italija, Kraljevina Danska, Republika Turska i Veliko Vojvodstvo Luksemburg.

Ukupna sredstva koja su donatori do oktobra 2017. godine obećali za sprovođenje celokupnog Programa u sve četiri zemlje iznose 280 miliona evra. Kako bi pristupile ovim sredstvima, četiri države korisnice Programa konkurišu predlaganjem konkretnih projekata. Republika Srbija je do kraja 2017. godine podnela predloge 8 projekata u ukupnoj vrednosti od oko 106 miliona evra bespovratnih sredstava koje je odobrila Skupština donatora. Na taj način, Republika Srbija predstavlja najvećeg pojedinačnog korisnika ovog fonda.

Nadležnost za potpisivanje ugovora o donaciji kojima se omogućuje sprovođenje projekata u Republici Srbiji poverena je Jadranki Joksimović, ministru za evropske integracije, a vodeća institucija u sprovođenju programa je Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Kroz Program se obezbeđuje veliki broj različitih stambenih rešenja: dodela paketa građevinskog materijala, izgradnja montažnih kuća, otkup seoskih kuća i izgradnja stambenih zgrada. Na ovaj način, obezbeđeno je da izbegličke porodice svoje stambeno pitanje reše onako kako njima najviše odgovara u trenutnom mestu stanovanja, imajući u vidu da se Program sprovodi u preko 120 opština u Republici Srbiji.

Više informacija o Regionalnom stambenom programu možete da nađete na adresi: www.regionalhousingprogramme.com, kao i na veb stranici Komesarijata za izbeglice i migracije: www.kirs.gov.rs