Po međunarodnim organizacijama

Banka za razvoj Saveta Evrope

Banka za razvoj Saveta Evrope (BSE) je multilateralna razvojna banka sa socijalnim opredeljenjem. Osnovana je 16. aprila 1956. godine kako bi rešavala probleme izbeglih lica, a kasnije je proširila spektar delovanja na celokupnu oblast socijalnog razvoja. Republika Srbija je ovoj međunarodnoj banci pristupila 23. aprila 2004. godine.

BSE obezbeđuje koncesionalne (povoljne) kredite i konsultativne usluge za socijalno orijentisane investicione projekte u oblastima:

  • Održivi i inkluzivni rast;
  • Integracija izbeglica, raseljenih lica i migranata i
  • Zaštita životne sredine.

Saradnja između Republike Srbije i BSE ostvaruje se prvenstveno kroz projekte finansirane putem povoljnih kredita kao što su: unapređenje obrazovne i naučne infrastrukture i obezbeđivanje smeštaja za mlade istraživače, rekonstrukcija stambene infrastrukture (klizišta), izgradnja stambenih jedinica za porodice pogođene zemljotresom u Kraljevu, izgradnja i opremanje novih zatvorskih kapaciteta u Pančevu i Kragujevcu itd.

BSE, pored sopstvenih sredstava namenjenih kreditiranju, raspolaže i fondovima koje su joj poverili na upravljanje drugi donatori. U tom smislu, Republici Srbiji je u sklopu odgovora na migrantsku krizu stavljen na raspolaganje &bdxuo;Fond za migrante i izbeglice&ldxuo;, putem koga se finansiraju najurgentnije potrebe migrantskih centara u Šidu, Kanjiži i Preševu i drugim mestima.

Dodatno, BSE učestvuje i u Investicionom okviru za Zapadni Balkan i u tom smislu je odgovorna za deo bespovratnih sredstava odobrenih Republici Srbiji iz ovog instrumenta, a takođe je zadužena i za upravljanje Regionalnim programom stambenog zbrinjavanja namenjenog rešavanju problema stanovanja izbeglica, čiji je najveći korisnik Republika Srbija.

Više informacija o Banci za razvoj Saveta Evrope možete da nađete  na adresi: www.coebank.org

Evropska investiciona banka

Evropska investiciona banka (EIB), osnovana Rimskim ugovorom (1957), je finansijska ustanova Evropske unije koja ima značajnu ulogu u finansiranju dugoročnih investicionih projekata. Ciljevi i politika Evropske unije sprovode se sredstvima ove banke, kako unutar, tako i van granica Evropske unije. Izvan granica Evropske Unije, banka podržava projekte koji doprinose ekonomskom razvoju u zemljama koje su potpisale sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ili sporazum o saradnji sa Evropskom unijom ili sa nekom od njenih članica. EIB obezbeđuje podršku primarno kroz zajmove, ali i kroz tehničku pomoć, garancijske šeme i mikrofinansiranje. Zajmovi se odobravaju državnom, kao i privatnom sektoru. Korisnici zajmova u širem smislu mogu biti opštine i gradovi, ministarstva, kompanije u državnom vlasništvu, ali i privatna preduzeća i velike korporacije.

U skladu sa mandatom koji su definisali Evropski parlament i Savet Evropske unije, u Republici Srbiji EIB finansira investicije putem zajmova (pri čemu EIB može da pokrije do 50% troškova projekta), zaključenih direktno sa nosiocem projekta (individualni zajmovi) ili indirektno, uglavnom preko drugih banaka (posredni zajmovi). U praksi, individualni zajmovi se odobravaju za strateški relevantne projekte i programe vrednosti više od 25 miliona evra, dok posredni zajmovi predstavljaju kreditne linije bankama i finansijskim institucijama namenjene za pomoć u finansiranju malih i srednjih preduzeća i lokalnih projekata sa opravdanim investicionim programima ili projektima vrednosti do 25 miliona evra. Zajmovi se odobravaju za podršku projektima koji su ekonomski opravdani u oblastima saobraćaja, energetike, zaštite životne sredine, industrije i usluga, zdravstva i obrazovanja, istraživanja i razvoja, informacija i tehnologije komunikacija.

Trenutno aktuelni projekti u Republici Srbiji koje  finansira  EIB:

1. Izgradnja autoputa Niš - Priština

Do sada je Republika Srbija uz podršku EIB-a dobila kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (Western Balkan Investment Framework - WBIF) oko 5 miliona evra bespovratnih sredstava.

2. Modernizacija železničke pruge Niš - Dimitrovgrad

Zahvaljujući podršci EIB-a, obezbeđeno je 44 miliona evra bespovratnih sredstava iz WBIF-a, dok je u decembru 2017. godine odobreno još 28 miliona evra za drugu fazu ovog projekta.

Za više informacija posetite sajt: http://www.eib.org/

Evropska banka za obnovu i razvoj

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) aktivna je u Republici Srbiji od 2001. godine. U proteklom periodu Banka je realizovala više od 200 projekata ukupne vrednosti oko 4,24 milijarde evra, od čega je 62% realizovano u saradnji sa javnim sektorom, dok je 38% realizovano u saradnji sa privatnim sektorom.

Aktivnosti koje trenutno sprovodi EBRD su u skladu sa Strategijom za Srbiju koju je Odbor direktora odobrio u aprilu 2014. godine, a usmerene su na tri ključne oblasti:

1. Konkurentnost privatnog sektora kroz pružanje finansijske i tehničke pomoći pre svega sektoru malih i srednjih preduzeća.

U ovoj oblasti, podrška privatnom sektoru se odvija direktno kroz pružanje finansijske podrške, najčešće u obliku investicionog kreditiranja ili obezbeđenja obrtnog kapitala ili indirektno posredstvom finansijskih posrednika (poput banaka). Tehnička pomoć ogleda se u pružanju konsultantskih usluga ili saveta iskusnih savetnika (najčešće rukovodilaca u preduzećima), ili pak razvojem lokalnih savetodavnih kapaciteta.

2. Stabilizacija finansijskog sektora kroz podršku bankarskim i nebankarskim institucijama.  

U ovoj oblasti EBRD je usmerena na obezbeđivanje dugoročnog finansiranja bankarskog sektora i razvoj posebnih proizvoda koji bi omogućili plasiranje posebnih finansijskih proizvoda, poput kredita za energetsku efikasnost i ulaganje u obnovljive izvore energije.

3. Razvoj održivih javnih preduzeća, uključujući i investiranje u energetsku, saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu.

Banka pruža i podršku za pripremu i realizaciju većih infrastrukturnih aktivnosti u sektorima energetike, životne sredine i saobraćaja, kroz kreditiranje ili pak kombinaciju kredita i bespovratnih sredstava - samostalno ili u saradnji sa drugim partnerima poput EU.

Za više informacija posetite sajt: http://www.ebrd.com/home

Svetska banka

Aktivnosti Svetske banke, kao razvojnog partnera u Republici Srbiji, definisane su dokumentom Okvir za partnerstvo za 2016-2020, sa osnovnim ciljem da podrži proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, stvaranjem konkurentne i inkluzivne ekonomije.

Prioritetne oblasti razvoja u ovom dokumentu su:

  • fiskalna i makroekonomska stabilnost,
  • jačanje upravljačkih sposobnosti i institucionalnih kapaciteta,
  • reforma javnih preduzeća,
  • unapređenje uslova za poslovanje,
  • razvoj infrastrukture i
  • reforma tržišta rada.

Ova saradnja  trenutno se odvija kroz sprovođenje projekata vrednih više od 1,8 milijardi dolara,  u sledećim oblastima: saobraćaj, unapređenje poslovnog ambijenta, konkuretnost i zapošljavanje, zdravstvo, prevencija i obnova od poplava, upravljanje rizicima, reforma finansijskog sektora, unapređenje javnog sektora, unapređenje javnih preduzeća i predškolsko obrazovanje. 

Za više informacija možete da pogledate:

http://projects.worldbank.org/search?lang=en&searchTerm=&countrycode_exact=YF

Tim Ujedinjenih nacija u Srbiji

Tim UN u Srbiji (UNCT), kojim koordiniše stalna koordinatorka UN, sastoji se od 19 agencija, fondova i programa UN, od kojih pet ima kancelarije u zemlji (UNDP, UNHCR, UNICEF, WHO, IOM), šest ima projektne kancelarije u zemlji (UNFPA, UN Women, FAO, ILO, UNODC i UNOPS), a osam nema osnovane kancelarije u zemlji ( UN Habitat, OHCHR, UNESCO, UNECE, UNIDO, UNEP, UNCTAD, UNWTO, IAEA).

Tim UN u Srbiji radi na osnovu petogodišnjih strateških okvira koji se nazivaju UNDAF (Okvir za razvojnu pomoć Ujedinjenih nacija) i potpisuju ih sa Vladom Republike Srbije.

Prethodni UNDAF, koji se odnosio na period 2011-2015. godina, obuhvatao je tri osnovne oblasti rada: dobru upravu, održivi razvoj i socijalno uključivanje, regionalnu stabilnost i saradnju. Tim UN u Srbiji je u periodu od 2011. do 2015. godine pružio pomoć u vrednosti većoj od 230 miliona dolara.

U junu 2017. godine potpisan je novi Okvir razvojnog partnerstva (ORP) između Vlade Republike Srbije i Tima UN u Srbiji za period 2016-2020. Nova strategija je u potpunosti usaglašena sa nacionalnim prioritetima Vlade, Agendom za pristupanje EU i Agendom ciljeva održivog razvoja.

Reč je o strateškoj saradnji na daljem unapređivanju dobre uprave i vladavine prava, razvoju socijalnih i ljudskih resursa, privrednom razvoju, rastu i zapošljavanju, zaštiti životne sredine, borbi sa posledicama klimatskih promena i izgradnji održivih zajednica, kao i integrisanju kulture u celokupni proces održivog razvoja.

Vrednost novog UNDAF-a za period 2016-2020. za Srbiju procenjuje se na 170 miliona dolara, ne uključujući sredstva izdvojena za potrebe vanredne situacije poput aktuelne izbegličke/migrantske krize. U prvoj godini sprovođenja ORP-a za period 2016-2020, Tim UN u Srbiji je pružio pomoć u vrednosti od 63 miliona dolara, od čega 47 miliona za redovne razvojne aktivnosti, a 16 miliona za pomoć u vezi sa izbeglicama/migrantima.

Svi kao jedan/koordinacija UN

U skladu sa aktuelnom globalnom reformom razvojnog sistema UN, Tim UN u Srbiji racionalizuje svoje operativne procedure prema načelima &bdxuo;Svi kao jedan u svetu razvoja&ldxuo;.

&bdxuo;SVI KAO JEDAN&ldxuo; je skup procedura koje pružaju smernice za sve države u kojima UN sprovode razvojne aktivnosti o tome kako da sarađuju i obezbede veću koherentnost i koordinaciju da bi efikasnije ostvarivale zajedničke rezultate u oblasti razvoja.

Tim UN u Srbiji nastoji da ostvari veću koherentnost i delotvornost primenom sledećih elemenata:

  • Jedan lider - stalna koordinatorka UN,
  • Jedan program - Okvir razvojnog partnerstva,
  • Jedinstven prostor - Kuća UN u Srbiji je u funkciji od 2015. godine,
  • Poslujemo kao jedan - kroz Zajedničku strategiju poslovnih operacija i
  • Komuniciramo kao jedan - kroz više zajedničkih javnih događaja.

Okvir razvojnog partnerstva za period 2016-2020. godina sprovodi se zajedno sa partnerima u okviru Vlade Republike Srbije, a o njegovom sprovođenju se stara Zajednički nacionalni upravni odbor, kojim predsedavaju stalna koordinatorka UN, Ministarstvo za evropske integracije i Ministarstvo spoljnih poslova.

Link za dodatne informacije: http://rs.one.un.org/content/unct/serbia/en/home/our-work.html