Промовисана Национална стратегија за приступање ЕУ

03. јун 2005. |

БЕОГРАД, 3. јуна 2005 - Испуњавање обавеза које Србија има у приступању Европској унији првенствено је значајно због свеопштег развоја земље, наводи се у Националној стратегији Србије за приступање СЦГ Европској унији.

Саветник у републичкој Канцеларији за придруживање ЕУ Милица Ђилас рекла је на промоцији Стратегије у београдском хотелу `Палас` која је организована у сарадњи са Фондацијом Конрад Аденауер, да обавезе према Унији треба ставити у контекст ширег циља – развоја друштва у Србији. Указала је да Стратегија `нуди правац развоја` Србије у наредних неколико година.

Према њеним речима, тај документ треба да појасни политичарима и грађанима Србије какве их обавезе и задаци чекају на путу ка ЕУ. Милица Ђилас рекла је да се већина грађана Србије изјашњава за приступање ЕУ, али да грађани махом не знају шта их све чека на путу европских интеграција. Због тога знатно мање грађана подржава конкретне потезе које држава мора да испуни да би се придружила ЕУ.

Према њеним речима, документ је рађен у условима недовршеног уставног оквира Србије и проблема у функционисању државне заједнице.

Додала је да је један од основних политичких услова за придруживање ЕУ усвајање новог устава Србије, без којег не може да буде испуњен читав низ осталих услова, као и да Стратегија подразумева национални консензус о приступању ЕУ.

На представљању Стратегије новинарима из 20 редакција говорила је Тања Мишчевић, сектретар Канцлеарије за придруживање ЕУ у Влади Републике Србије која је нагласила да је стратегију израдио тим стручњака са Економског института, Факултета политичких наука, Београдског центра за људска права, Центра за право ЕУ и Института за упоредно право, који је изабран на тендеру.

Уважавајући и прилоге ресорних министарстава, коначну редакцију текста завршила је Канцеларија Србије за придруживање ЕУ, а документ би ускоро требало да усвоји и Влада Србије.

Сарадник у Канцеларији за придруживање ЕУ Владимир Тодорић рекао је да пракса других држава показује да су политички услови важнији од економских за приближавање Унији.

Као најважније политичке услове он је навео усвајање новог устава, реформу правосуђа, реформу сектора безбедности, борбу против корупције и јачање капацитета законодавне власти.

Према његовим речима, питање сарадње са Хашким трибуналом прелази у други план и грађани се више интересују за друге аспекте и препреке за придруживање ЕУ.

Кад је реч о економским предусловима у Стратегији се наводи да Србија има низак бруто национални доходак, незапосленост од око 30 одсто, ниску конкурентност привреде, дефицит платног биланса, технолошку заосталост и проценат сиромашних од 20 одсто.

За превазилажење тог стања Стратегија дефинише развој малих и средњих предузећа, смањење трговинског дефицита, инфлацију од око пет одсто годишње, као и годишњи привредни раст од око шест одсто.