Годину дана од ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању

01. септембар 2014. |

Република Србија данас улази у другу годину примене Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП). Овим уговором, који је ступио на снагу 1. септембра 2013, Србија је створила уређен и предвидив режим трговинских односа са Европском унијом, доприносећи тиме бољем привредном окружењу за пословање и инвестирање у нашој земљи. Основни циљ Споразума био је стварање зоне слободне трговине између ЕУ и Републике Србије.

ССП представља правни оквир за односе Републике Србије и Европске уније све до момента ступања наше земље у чланство ЕУ.

Европска унија је најважнији спољнотрговински партнер са којом се обавља 64.3 одсто спољнотрговинске размене у првих шест месеци 2014. године. Извоз у ЕУ у првих 6 месеци ове године порастао је за 16.1 одсто када се пореди исти период у 2013, а увоз се повећао за 4.3 одсто. ЕУ је и највећи инвестициони партнер Републике Србије.

Србија, дакле, бележи константан раст извоза на тржиште Европске уније праћен сталним, али смањеним растом увоза из Европске уније. Ово је резултирало умањењем трговинског дефицита у размени са ЕУ. Док је 2008. године покривеност увоза извозом у размени са ЕУ била 44.4%, у првој половини ове године износила је 76.6 процента, што представља значајан напредак у поређењу са прошлом, а трговински дефицит смањен је за 21.7 одсто у поређењу са 2013.

Када су у питању најважније извозне дестинације за српске производе у ЕУ у првих 6 месеци 2014. године, Италија заузима прво место (са 28.4 процента укупног извоза Србије у ЕУ), следи Немачка (18.7 одсто), те Румунија, Словенија и Хрватска. На увозној страни, Немачка је заузела прво место (са 18.9 процента укупног увоза Србије из ЕУ), следи Италија (18.7одсто), затим Пољска, Мађарска, Аустрија и Француска.

Захваљујући аутомобилској индустрији, Србија је остварила суфицит у трговини са Италијом, главним спољнотрговинским партнером из ЕУ. Број земаља чланица ЕУ са којима Србија бележи трговински суфицит се повећао и у првих 6 месеци ове године, тако да је Србија остварила позитиван биланс и у трговини са Румунијом, Кипром, Португалом, Литванијом и Бугарском.

Подсећамо да је Eвропска унија једнострано либерализовала увоз робе из Србије још 2000. године, док је Србија постепену либерализацију увоза робе из ЕУ завршила 1. јануара 2014. Просечна царинска заштита на увоз робе из ЕУ од почетка ове године до чланства Србије у ЕУ износи 0.99 одсто, док је увоз за 95.1 процента производа у оквиру Царинске тарифе, у потпуности либерализован.

Такође, подсећамо да потпуна либерализација није предвиђена за стратешке пољопривредне производе који ће задржати царинску заштиту до момента уласка у чланство ЕУ (све врсте меса; млечни производи; кромпир; парадајз и друго поврће свеже и смрзнуто; грожђе; јабуке; шљиве; вишње; пшеница и пшенично брашно; кукуруз, семенски и меркантилани; кукурузно брашно и прекрупа од брашна; сунцокрет; маргарин; кобасице и паштете; конзервисано поврће; конзервисано воће; сок од парадајза, од грожђа, јабука, крушака и вишања и мешавине сокова; сирће, дуван; етил алкохол, воћне ракије; одређене категорије говеда за клање, свиња за клање, јагњад за клање; кланични производи итд), а за шећер, рафинисано уље од сунцокрета и за цигарете, Србија задржава пуну царину.

За јабуке, грожђе, вишње, шљиве, јагоде, парадајз и паприке и даље ће се примењивати уобичајене, сезонске царине.

Поред стварања зоне слободне трговине, Србија је потписивањем ССП преузела и обавезу да усклађује своје законодавство са правним тековинама Европске уније. Настављајући раније послове у овој области, Влада Србије је 31. јула 2014. године усвојила ревидирани Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ (НПАА) којим су дефинисане мере и активности у периоду од 2014. до 2018. године, којима ће се наставити процес усклађивања домаћег законодавства са правним тековинама Европске уније, а тиме и стварање предвидивог и стабилног законодавног оквира првенствено за грађане Србије, али и за све заинтересоване инвеститоре који би да уложе своје знање и средства у развој Србије.