Србију очекује превођење 180.000 страна правних аката ЕУ

09. април 2014. |

Србију у усклађивању са правном тековином ЕУ очекује обиман посао који подразумева превођење и стручну редактуру око 180.000 страна европских правних акта, речено је јучена семинару о изради националних верзија правних тековина ЕУ.

Заменик директора Канцеларије за европске интеграције Срђан Мајсторовић рекао је на семинару који је организован уз подршку немачке владе, да је израда српске верзије правне тековине ЕУ изузетно комплексан и свеобухватна процес који осим превођења подразумева стручну и правну редактуру.

- Поједностављено, ради се о превођењу, али превођење је само један аспект овог изузетно захтевног процеса. Свака држава која жели да постане чланица ЕУ, поред тога што у Унију уноси свој језик, уноси и европско право преведено на свој језик - рекао је он.

Мајсторовић је подсетио да се европска правна тековина стално развија и да се са око 90.000 страна у време приступања Словенија ЕУ повећала сада на око 180.000 страна правних аката.

- Процес који је пред нама је изузетно битан и ми га врло озбиљно схватамо и припремамо се - рекао је он на семинару који је организовао Пројекат за правну и правосудну реформу у Србији Немацке организације за међународну сарадњу (ГИЗ).

Он је навео да је од 2009. када је у оквиру Канцеларије за европске интеграције почео да ради сектор за координацију преводјења правне тековине ЕУ на српски преведено 66.000, од чега је 50 одсто прошло и стручну редактуру.

Мајсторовић је рекао да је то завидан резултат који је, како је нагласио, доступан свим државама региону и истакао значај регионалне сарадње и размене преведених докумената.

Додао је и да ће процес превођења права ЕУ имати и посредни утицај на преводилачку индустрију у Србији и процес образовања.

Вођа ГИЗ Појекта за правну и правосудну реформу у Србији Мајк Фалке рекао је да је "правна димензија преговора о чланству врло важна" и додао да ће пројекат подршке усавршавању у изради закона наставити до 2016.

- Верујем да је Србија спремна за преговора о чланству и када је реч о преношењу европског закондавства. Међутим, постоје многа специфична питања која треба решавати - рекао је он новинарима уочи семинара.

Навео је да осим националне верзије правне тековине Србија мора да припреми и националну верзију европских стандарда на српском који се морају увести у српски правни систем.

Заменик директора Републичког секретаријата за законодавство (РСЗ) Градимир Ненадовић је рекао да је улога Секретаријата да обезбеди да превод буде у складу са правним системом Србије у смислу терминологије како би био препознатљив правницима, а да се при томе не крши европско право.

Дводневни семинар организован је за запослене у Канцеларији за европске интеграције и РСЗ-у, којима су своја искуства у изради националних верзија европских закона пренели словеначки стручњаци. Директорка Службе за законодавство Владе Словеније Ксенија Миховар Глобокар рекла је новинарима уочи скупа да је стручност врло битна а да је превод правне тековине посебно важно у овој фази приступања.

- То је питање врло битно у овој фази. Морамо бити врло стручни, пазити на то како се преводи европски законе јер то ће бити ваше национално законодавство када удјете у ЕУ -- рекла је она.

Циљ ГИЗ-овог програма подршке током ове године јесте да се унапреде вештине у припреми националне верзије правних тековине ЕУ и терминолошка база ЕВРОНИМ, као и да се припреме приручник за превођење правних аката ЕУ и водич за објављивање правних аката ЕУ.