Уколико би сутра био одржан референдум са питањем “Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”, 51 одсто грађана Србије гласало би за (пораст од 1 одсто у односу на претходно истраживање), 22 одсто би гласало против (пад за 2 одсто у односу на претходно истраживање), 20 одсто не би гласало, док седам одсто не зна шта би одговорило, резултат је последњег истраживања јавног мнења “Европска оријентација грађана Србије – трендови”, које је Канцеларија за европске интеграције Владе Србије спровела током децембра 2013. Анкета је рађена према стандарду Евробарометра, у којој је учествовало 1.038 испитаника старијих од 18 година.
Овај ниво подршке процесу приступања наше земље ЕУ објашњава се тиме да се грађани позитивније изражавају о чланству у Унији, у светлу отпочињања приступних преговора са ЕУ.
Испитаници кажу да би чланство у ЕУ за 44 одсто њих била добра ствар, 26 одсто грађана сматра да је то лоше, а 29 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар.
И даље велики број грађана, 68 одсто, сматра да би реформе неопходне за улазак наше земље у ЕУ требало спроводити и да не представљају услов за чланство, већ због добробити самих грађана, односно ради стварања боље уређене Србије.
Највише грађана, чак 39 одсто, борбу против корупције, која највише утиче на њихов свакодневни живот, сврстава међу најзначајније реформе.
Иако је у односу на претходна истраживања опао проценат оних који сматрају да се Косово поставља као главни услов Србији за добијање датума за почетак преговора, највећи број грађана, 39 одсто и даље ову ситуацију види као главну препреку даљем приступању Србије Европској унији. У складу с тим, чак 70 одсто грађана, разуме важност овог питања и сматра да би проблеме Београда и Приштине требало свакако решавати, независно од тога да ли то тражи ЕУ.
Као главне факторе који отежавају улазак наше земље у ЕУ, грађани су наводили политику сталног условљавања ЕУ (38 одсто), неспособност домаћег руководства (12 одсто), као и менталитет наших људи и неспремност на промене (11 одсто).
Међутим, према резултатима најновијег истраживања, 34 одсто грађана је изразило спремност да се у циљу уласка у ЕУ додатно школује и усавршава, што представља пораст за 7 одсто у односу на 2012. годину.
Ипак, за највећи број грађана, њих 45 одсто, чланство у ЕУ и даље представља пут ка бољој будућности младих људи, више могућности за запошљавање (42 одсто), као и могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (40 одсто).
Кад говоримо о развојној помоћи Србији, грађани немају јасну слику о томе ко су највећи донатори Србије у последњих 13 година. Званични подаци говоре су у периоду од 2000. до 2010. године Европска унија и њене државе чланице, са више од 4,5 милијарде евра донираних средстава допринели развоју Србије.
Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мнења како би се сагледала процена грађана који су њихови интереси, како виде будућност коју очекују за себе и своју породицу и очекивања од политичара којима дају мандат да спроводе реформе на путу ка чланству Републике Србије у Европској унији.
Резултате истраживања можете да преузмете овде.