БРИСЕЛ, 23. марта 2005 - Лидери Европске уније усвојили су на самиту који је завршен у Бриселу нове економске приоритете чији је циљ већи привредни раст, и прихватили захтев Немачке и Француске да се спречи да јавни сервиси у ЕУ буду потпуно отворени за конкуренцију, преноси агенција Бета.
Немачки канцелар Герхард Шредер и француски председник Жак Ширак успели су да убеде остале челнике Уније да се поново размотри спорни предлог да јавни сервиси, од платног промета до грађевинарства, широм 25-чланог блока буду отворени за конкуренцију.
Француска, Немачка, Шведска и још неке земље тражиле су гаранције да таква реформа неће наудити њиховим чувеним системима социјалне и здравствене заштите, нити угрозити права радника.
Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо рекао је да је спреман да размотри неке измене у том плану, односно да се либерализација не односи на неке осетљиве области, попут здравствене заштите и просвете.
Барозо је додао да ће се водити рачуна да јефтинија конкуренција у јавном сектору не повећа незапосленост, као што страхују синдикати у већини земаља ЕУ.
Циљ тог плана је да се у јавном сектору, који чини око 70 одсто привреде ЕУ, створи 600.000 нових радних места. Његови критичари сматрају да би либерализација могла уништити социјална права у Унији, јер би дозволила фирмама из земаља са нижим порезима да јефтином понудом избаце из посла ривале у `скупим` земљама.
Француски председник Ширак био је нарочито забринут да реформа не угрози права радника, посебно пошто, по недавним анкетама, расте рејтинг противницима новог устава ЕУ, о коме ће се Французи изјаснити на референдуму 29. марта.
Уколико Французи одбаце устав чији су текст челници ЕУ усвојили у октобру, Унија би запала у кризу, јер би се тиме пољуљали темељи амбициозних настојања да се блок додатно интегрише, а смањио би се и утицај Француске, упозорио је Ширак, а преноси АП.
Премијер Луксембурга Жан-Клод Јункер, чија земља председава Унијом, рекао је да су шефови држава и влада ЕУ усвојили план како да се превазиђе застој у економској реформи, познатој као `Лисабонска агенда`, чији је циљ да ЕУ до 2010. постане најдинамичнија привреда на свету.
У декларацији са самита налажу се хитне мере како би приоритети ЕУ постали економски раст и запошљавање са циљем да се створи подручје атрактивно за инвестиције и за рад.