Београд, 10. март 2005 - Већ скоро четири месеца сам комесар за проширење Европске уније. У том кратком периоду, на мене је оставила снажан утисак решеност народа западног Балкана да реформишу своје земље и приближе их Европској унији. Као резултат њихових напора, запазио сам да су постигли опипљив напредак.
Године 2005. и 2006. биће кључне за приближавање западног Балкана ЕУ. Морамо да одговоримо на краткорочне изазове да бисмо могли да се суочимо с дугорочним економским и социјалним развојем. Најзначајнија непосредна питања су завршетак рада Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (ИЦТШ) и решење будућег статуса Косова, на бази напретка постигнутог на плану владавине закона, права мањина и децентрализације.
Протеклих година ЕУ је првенствено била усредсређена на обнову и стабилизацију. Да би се напредовало, помирење и владавина закона морају да се заснивају на чврстим темељима. У будућности већи нагласак стављаћемо на социјални и економски развој, као и на стварање државе чланице - с крајњим циљем да све државе региона постану чланице ЕУ.
Европска унија има за циљ да постепено интегрише земље региона кроз читав низ корака названих „Процес стабилизације и придруживања“. Први корак је стицање шансе за приступање ЕУ; све земље западног Балкана сад имају ту шансу. Следећи корак је успостављање уговорних односа потписивањем Споразума о стабилизацији и приступању између ЕУ и дотичне земље. Ти споразуми отварају изгледе за трговину и омогућавају земљи да учествује у многим програмима ЕУ, као што су студентске размене и научна истраживања.
Земље региона тренутно пролазе кроз неопходне етапе на путу ка чланству у ЕУ. Неке напредују брже од других. Али све могу да се крећу брже ако се за то определе.
Поштовање међународних обавеза, посебно оних које се тичу Хашког трибунала, кључни је услов за испуњавање стандарда владавине закона који важе у ЕУ. Надам се да ће све земље региона ускоро савладати ту препреку. Наша политика условљавања доноси конкретне резултате. У протекла два месеца отприлике један оптуженик недељно предавао се мање-више добровољно Хашком трибуналу, нарочито из Србије и Црне Горе и Босне и Херцеговине. Уколико се ова тенденција настави и доведе до значајне сарадње са ИЦТШ, ући ћемо у наредну фазу интеграције земаља региона у ЕУ.
Ми у Комисији тренутно процењујемо да ли је Србија и Црна Гора довољно напредовала да би могли да отпочну преговори о Споразуму о стабилизацији и придруживању. Надам се да ћемо моћи да дамо зелено светло тим преговорима почетком априла, кад објавимо наш извештај. Моћи ћемо то да учинимо уколико Србија и Црна Гора направи овог месеца значајан напредак ка пуној сарадњи са Хашким трибуналом.
Босна и Херцеговина је добила нашу оцену, у којој је наведено 16 приоритета за даљи рад. Ако земља направи довољно значајан напредак у вези са тим приоритетима, укључујући свеобухватну реформу полиције, Комисија би могла да препоручи земљама чланицама да отпочну преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању. Надам се да ће преговори већ увелико бити у току на 10. годишњицу потписивања Дејтонског споразума у новембру.
Албанија преговара о свом Споразуму о стабилизацији и придруживању. Напредак је спор, нарочито с обзиром на то да се ближе избори средином године. Надам се да ће Албанија моћи брже да напредује ка закључењу преговора.
Бивша Југословенска Република Македонија има споразум који је на снази и већ је поднела молбу за чланство у ЕУ. Након што смо добили ту молбу овде у Бриселу, затражили смо од владе у Скопљу да одговори на упитник и тако нам пружи неку врсту слике стања у земљи и њене спремности да прихвати законе и обавезе ЕУ. Било ми је драго кад сам прошлог месеца примио одговоре на упитник (свих 14.000 страница!) од премијера Бучковског.
Комисија тренутно детаљно разматра одговоре, а моје особље води дијалог са Скопљем како би прикупило све информације неопходне Комисији да припреми своје мишљење о спремности земље да отпочне преговоре о чланству. Волео бих да могу да изложим то мишљење земљама чланицама ЕУ до краја ове године. Међутим, много је битнији садржај тог мишљења од датума његовог изношења. То мишљење може бити негативно или позитивно, а мора да буде позитивно да би земља глатко напредовала ка преговорима о чланству. Још много посла мора да се обави између изношења мишљења и отпочињања преговора, чак и када су посреди најбоље припремљене земље.
Хрватска је данас већ земља кандидат. Ја одлучно подржавам тежње Хрватске да приступи ЕУ и волео бих да почнем преговоре са Хрватима 17. марта. Међутим, прво мора бити испуњен један веома важан услов: Хрватска мора у потпуности да сарађује са ИЦТШ. Хрватска је појачала напоре од почетка фебруара и надам се да ће ускоро постићи резултате. Овде се не ради само о једном оптуженом генералу, већ о томе да ли је државни апарат у потпуности способан и спреман да спроведе владавину закона и међународне обавезе.
Што су земље западног Балкана ближе чланству у ЕУ, то могу да имају више користи од подршке коју им ЕУ пружа. Ми обезбеђујемо финансијску помоћ и већи приступ нашим огромним тржиштима. Ми пружамо помоћ у изградњи ефикасних и непоткупљивих јавних институција - укључујући министарства, царинске службенике и полицију. Како се земља креће кроз етапе које воде ка чланству у ЕУ, тако наши услови постају строжи, али наша подршка такође постаје већа. У наредних пет година мог мандата комесара радо ћу сарађивати с људима из западног Балкана. Циљ ми је да обезбедим да шансе за приступање ЕУ постану опипљива реалност. Ми смо партнери и ЕУ жели да помогне земљама региона. Остало зависи од њихових вођа и грађана.
Оли Рен је комесар за проширење Европске уније