Међународна донаторска помоћ Србији прошле године 1,2 милијарде евра

25. март 2011. |

Потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције Божидар Ђелић и директор Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић разговарали су данас са представницима амбасада и међународних агенција које су до сада биле донатори развојне помоћи нашој земљи.

Том приликом донаторима су представљена два документа – Извештај о реализацији међународне развојне помоћи у 2010. години и Потребe Републике Србије за међународном помоћи 2011–2013. године.

Ђелић је подсетио на то да реализација укупне међународне помоћи у 2010. години износи приближно 1,2 милијарде евра, што је највиши износ од 2000. године.

Овакав резултат првенствено је последица знатног пораста реализације концесионалних кредита, који су износили укупно 722,21 милион евра.

Реч је углавном о пројектима финансираним из зајмова који су закључени у претходним годинама кроз уговоре са Европском инвестиционом банком, Светском банком, Европском банком за обнову и развој и Савезном Републиком Немачком.

Такође, процена реализације бесповратне помоћи достигла је у 2010. години највишу вредност од 2002. године и износи 494,79 милиона евра.

Повећана реализација бесповратних средстава у структури међународне помоћи Србији директан је резултат убрзане реализације програма и пројеката финансираних из ИПА средстава, док је коришћење средстава осталих донатора на приближно истом нивоу као и претходних година.

Водећи развојни партнер од кога Србија добија бесповратну помоћ је Европска унија, док су највећи билатерални донатори САД, Немачка, Шведска и Норвешка.

Међународним донаторима представљен је и документ Потребе Републике Србије за међународном помоћи 2011–2013, који дефинише приступ Владе Србије вишегодишњем програмирању међународне развојне помоћи и координира активности и механизмиме сарадње донатора.

Овај документ указује и на мере које су приоритет за финансирање у наредне три године у осам кључних сектора: реформи државне управе, владавини права, цивилном друштву, медијима и култури, конкурентности, људским ресурсима, пољопривреди и руралном развоју, транспорту и животној средини и енергетици.