Пре тачно годину дана потписан је Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом (Споразум). Реч је о свеобухватном уговорном односу, у коме су обавезе двостране и јасно дефинисане. Иако примена Прелазног трговинског споразума и почетак ратификације Споразума чекају „зелено светло“ Савета министара ЕУ, Влада Србије је од 30. јануара 2009. године формално почела да примењује трговински део Споразума.
Примена Споразума је за Србију је од великог значаја, пошто је његов основни економски елемент стварање зоне слободне трговине између Србије и ЕУ. Европска унија је не само тржиште од око пола милијарде потрошача, већ и традиционално наш најважнији економски партнер, са којим се обавља више од половине укупне робне размене са светом (56%). Уколико се узме у обзир да су земље ЦЕФТА, које такође имају европску перспективу, друго по значају извозно тржиште Србије, лако се може закључити да ће у будућности више од 80% српског извоза бити усмерено ка земљама чланицама ЕУ.
Иако ЕУ још увек није почела са формалном применом Споразума, производи из Србије уживају привилегован третман на европском тржишту. Наиме, ЕУ од новембра 2000. године примењује бесцарински трговински режим према Србији. Тако српски привредници већ пуних осам година не плаћају царине и друге дажбине приликом извоза у земље ЕУ. Колика је то уштеда говори податак да би само у прошлој години наши привредници имали трошак од око 385 милиона евра да преференцијалног третмана није било. То значи да је у претходних осам година остварена укупна уштеда за српске извознике у износу од око 2 милијарде евра. Захваљујући таквом третману српских производа и свеукупним економским реформама спроведеним у земљи, извоз из Србије у ЕУ је у 2008. у односу на 2001. годину повећан за 265 одсто.
Конкретни ефекти примене трговинског дела Споразума са наше стране се још не могу проценити, јер је прошло тек два месеца од почетка примене. Свакако, дошло је до пада цена одређених производа (аутомобили, разна опрема), али је на то, осим примене Споразума, утицала и тренутна економска криза. За ова два месеца губитак од ненаплаћених царина приликом увоза из ЕУ износи 10 милиона евра. У истом периоду ниво страних директних инвестиција из Европске уније достигао је вредност од око 165 милиона евра. При томе, само у последње две недеље најављена улагања холандског Хајнекена и ВДЛ-а, немачког Леонија и словеначког Меркура десетоструко су већа од губитка од смањења царина.
Чином потписивања Споразума усклађивање националног законодавства са европским постало је уговорна обавеза. У складу са тим, Влада Србије је у последњем тромесечју претходне и прва три месеца ове године усвојила 72 закона који су, на директан или индиректан начин, повезани са процесом европске интеграције. Донети су или измењени закони у областима царинске политке, заштите конкуренције, контроле државне помоћи, јавних набавки, стандарда и техничких прописа. Томе треба додати и бројне прописе који су донети са циљем напретка Србије ка белој шенгенској листи, која ће за грађане значити путовање без виза у све земље шенгенског споразума.
Истовремено са почетком примене Споразума, започео је и процес извештавања о испуњености Националног програма за интеграцију Србије у ЕУ, који представља програм примене ССП и којим се прате законодавне реформе неопходне за процес европске интеграције. Недавно је представљен други тромесечни извештај, који показује да је у периоду од јануара до марта 2009. године донето 53 одсто планираних „европских“ прописа.
Најзад, потписивање Споразума и почетак његове примене значајан су корак на европском путу Србије. Овај пут води ка уређенијем, стабилнијем и просперитетнијем друштву, што га чини бар подједнако важним као и коначни циљ коме тежимо – улазак Србије у пуноправно чланство ЕУ.