НОВИ САД, 13. јула (Тањуг) - Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић рекао је да је пројекат уласка Србије у Европску унију остварљив у року од четири до шест година уколико државне власти и читаво друштво буду ефикасно радили на остварењу тог циља.
На трибини `Чему та Европа`, организованој у суботу увече у оквиру новосадског музичког фестивала Егзит, Ђелић је истакао да Србија има административни капацитет да уђе у ЕУ у том најкраћем могућем року.
`Објективно гледано, имамо много боље људе него многи у нашем окружењу`, рекао је Ђелић и додао да цхе европска логика функционисања друштва, када поступно буде примењена у Србији, државну администрацију учинити ефикаснијом на свим нивоима.
Објашњавајући публици разлоге за улазак Србије у ЕУ, Ђелић је истакао да су неке од предности таквог пута слободе за грађане и значајне економске бенефиције за државу.
Како је истакао, не постоји држава у којој са европским интеграцијама упоредо није дошло и до знатног повећања животног стандарда, а интеграције ће Србији у наредних десет до петнаест година донети само позитивне ствари.
`Не идемо у Европу да бисмо добили паре, али када сте члан једног богатог клуба имате новац за многе ствари`, објаснио је Ђелић. Осврћући се на услов сарадње са Хашким трибуналом на коме ЕУ инсистира у комуникацији са Србијом, Ђелић је рекао да тај услов неће нестати, и истакао да треба радити на индивидуализовању одговорности за ратне злочине и помирењу у региону.
У тим смислу, грађане Србије је, према његовим речима, потребно поближе упознати са оним што се током рата у БиХ догодило у Сребреници. Са друге стране, пресуде попут оних које су пред Хашким трибуналом изречене Насеру Орићу и Рамушу Харадинају не доприносе томе да се у дубини српског друштва тај међународни суд прихвати као релевантан иструмент за кажњавање ратних злочинаца, рекао је Ђелић.
Директор владине Канцеларије за европске интеграције Тања Мишчевић рекла је да цхе приближивањем ЕУ у Србији постепено бити створено `нормално, досадно понашање` од чега ће најнепосредније користи имати грађани.
Део тог процеса је, како је објаснила, и промена навика, укључујући и радну етику, али на начин на који Србима неће бити угрожен идентитет и самосвојност.
`Није наш циљ да добијемо слободу кретања а да онда сви емигрирају. Наш циљ је да сви останемо и радимо у бољој и богатијој Србији`, казала је Мишчевићева.
На трибини су, поред Ђелића и Мишчевићеве, говорили и историчар Предраг Марковић, сликар Урош Ђурић и глумац Зоран Цвијановић.