БЕОГРАД, 8. новембра 2006 - Директорка Канцеларије за придруживање ЕУ Тања Мишчевић изјавила је данас да је годишњи извештај Европске комисије о напретку Србије у процесу европских интеграција генерално позитиван, упркос негативној оцени сарадње с Хагом, без које нема наставка преговора о стабилизацији и придруживању.
Мишчевићева је рекла Танјугу да се тиме не зауставља процес интеграција, јер процес реформи које Србија предузима да би постала чланица ЕУ `никако није заустављен чињеницом да не постоји пуна сарадња с Судом у Хагу`.
Она је навела да је овогодишњи извештај Комисије обимнији од претходног, али не и критичнији и да показује напредак у процесу интеграција, замах унутрашњих реформи и указује где у тим реформама има проблема, грешака и шта треба исправљати.
`Обимнији је јер се ствари померају и више нисмо на истом нивоу на коме смо били прошле године`, рекла је она и додала да вредност извештаја није само у давању похвала држави у ономе што је урадила већ је његова вредност што указује држави шта још треба да уради у процесу европских интеграција и интерних реформи.
Када је о Уставу реч, Мишчевићева је навела да је општа оцена о њему крајње позитивна, али и да је Комисија изразила забринутост у вези са неким уставним решењима.
Мишчевићева је прецизирала да се то односи на недостатке објективних механизама којима би се спречио политички утицај на постављење судија и тужилаца, неразјашњено питање ко је власник мандата, територијалну децентрализацију и однос међународног права и Устава.
Веома добру оцену је, како је казала, добила и Канцеларија за придруживање, односно сви они који су укључени у координацију процеса интеграције - министартства и друга тела Владе Србије са којима Канцеларија сарађује.
Коментаришући спекулације да оцене Комисије не показују расположење Уније према новом проширењу, она је истакла да Брисел у стратешком документу о проширењу изричито тражи да се не дефинишу никакви датуми о том питању.
`Брисел, државе чланице, па ни кандидати не могу обрачунати када ће то бити, јер Унија данас мора најпре да реши питање своје институционалне структуре. Унија мора да дефинише простор за нове чланице, да обезбеди финансијска средства за њихов улазак у чланство и тек онда да разговара о елементима пријема`, нагласила је она.
Мишчевићева је изразила уверење да свако наредно проширење неће бити `у пакету, већ ће се свака држава појединачно оцењивати у односу на сопствене успехе`.
Према њеним речима, извештај је показао шта треба да се уради и `не морамо сувише да бринемо о томе када ћемо постати чланица ЕУ`.
`Што пре успете да интерне реформе остварите тако да буду прихватљиве и омогуће бољи стандард, тиме сте ближи Европи. Не Србија у Европи, већ европеизација Србија јесте наш циљ`, поручила је она.