БЕОГРАД, 6. новембра 2006. - Готово 70 одсто грађана Србије подржава чланство у Европској унији (ЕУ), 17,8 одсто не би гласало на изјашњавању на такво референдумско питање, а 12,3 процента становништва је изричито против уласка у ЕУ, показало је септембарско истраживање о европској оријентацији грађана Србије, преноси агенција Танјуг.
Како је саопштила директорка Канцеларије за придруживање ЕУ Тања Мишчевић, истраживање је спроведено на узорку од 1.052 грађанина старијих од 18 година на територији Србије без Косова и Метохије.
`Глобални став према ЕУ је позитивнији, јер је истраживање показало да би на референдумско питање да ли су за чланство наше земље у ЕУ 69,9 одсто грађана одговорило позитивно, што је, у односу на децембар 2005, повећање за шест одсто`, рекла је Мишчевић на конференцији за новинаре у Влади Србије.
Она је, међутим, указала да је истраживање показало и `лагано повећање` процента грађана који би на изјашњавању за такво референдумско питање били уздржани (17,8 одсто у односу на 16 одсто), а благо је повећан и проценат оних који су изричито против уласка Србије у ЕУ (12,3 одсто у односу на 12 одсто).
Према њеним речима, велика већина грађана - 45 одсто - и даље верује да ће Србија у 2006/7. постати члан ЕУ, `што је нереално`.
`Жељена година чланства у ЕУ за 34,5 одсто грађана је 2010-2014, али половина испитаника сматра да пре 2015-2020. нећемо бити чланови ЕУ`, истакла је Мишчевић.
На питање какву реакцију изазива постојећа представа о ЕУ, 38,5 одсто грађана је одговорило `ни позитивну, ни негативну`, 39,4 да је то `позитивна реакција`, а 22 одсто да је таква `рекација негативна`.
Бити у ЕУ за грађане Србије, пре свега, значи право на рад у било којој земљи ЕУ (81 одсто младих између 18 и 29 година и 73 одсто од укупног броја испитаника), могућност студирања у земљама ЕУ и право на стални боравак у државама ЕУ.
Истраживање је показало и то да се млади и средње генерације, уз то образовани и из градских средина, много више осећају као Европљани (42,6 одсто), али се 37 одсто грађана Србије не осећају грађанима Европе, посебно старији од 65 година.
`Велики је отпор променама, скоро 50 одсто испитаника није спремно да се школује или преквалификује и усавршава, 41,2 одсто није спремно да још неко време живи незадовољавајућим животним стандардом, а скоро 40 одсто не жели да мења радне навике`, истакла је Мишчевић.
Према њеним речима, највише ју је изненадио став што се свега 38 одсто жена изјаснило да се осећају Европљанкама, у односу на мушкарце који се у 46 одсто процената осећају Европљанима, као и неспремност грађана да се мењају.
`Морамо што више да радимо на информисању грађана када је у питању придруживање ЕУ, што, пре свега, значи неводити кампању 'Србија у Европи', већ 'Европа у Србији'`, истакла је Мишчевић.
Она је оценила да нецхе доћи до прекида пријема нових држава у ЕУ, као ни дефинисања рокова за пријем нових чланица, указавши да је Србија `још далеко од чланства у ЕУ`, што не значи да ` ЕУ не жели да прима земље западног Балкана`.