Ј. Јоксимовић: Озбиљни изазови пред ЕУ у 2019. години, али тема проширења остаје

01. јaнуар 2019. | Београд

Ј. Јоксимовић: Озбиљни изазови пред ЕУ у 2019. години, али тема проширења остаје

Румунија, која је данас преузела шестомесечно председавање Саветом Европске уније, подржава европски пут Србије и намерава да током председавања ЕУ тему проширења држи на агенди и у фокусу.

То је недавно, током посете Београду, рекла и председница румунске Владе Виорика Данчила, а познаваоци прилика кажу да ће Румунија настојати да подржи Србију, али да динамика неће зависити само од те државе чланице ЕУ, већ и од других, посебно Немачке. 

Међутим, да ли ће бројни изазови пред којима се у овој години налази ЕУ, попут изласка Велике Британије из Уније 29. марта, избора за Европски парламент у мају и припреме седмогодишњег буџета ЕУ за период од 2021. до 2027. године, утицати на политику проширења? 

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић каже за Танјуг да ти изазови могу на известан начин да закомпликују динамику преговарачког процеса за Србију, али и за БЈР Македонију и Албанију које чекају давање сигнала за отварање преговора, чему многе државе чланице нису баш склоне. 

Западни Балкан и политика проширења били су међу приоритетима и претходне године, када су Саветом председавале Бугарска и Аустрија, подсећа Јоксимовић, али истиче да проширење, иако је било високо на агенди, није било у фокусу.

Такав тренд ће се наставити и у 2019. години, каже министар, пре свега због избора за Европски парламент и чињенице да политика проширења није популарна у бројним државама чланицама због економских околности, миграција, прерасподеле политичких снага.   

У 2018. години Србија је отворила четири преговарачка поглавља, а Јоксимовић не очекује да ће се у првих шест месеци та динамика интензивирати, али наглашава да ће Србија радити посвећено и да очекује да ће бити отворена нека поглавља за која је спремна.

Србија ће се, истиче, трудити да убеди државе чланице да се, поред Међувладине конференције у јуну, у фебруару одржи још једна, прелазна конференција, на којој би могла да буду отворена нека поглавља.

„Не очекујем убрзану динамику, била бих нереална кад бих то рекла, али очекујем наставак и посвећеност процесу. Надам се довољном разумевању држава чланица да политика проширења, да би задржала кредибилитет, мора да прати напредак кандидата“.

Министар истиче да државе чланице неће доносити процене о отварању поглавља само на основу напретка који Србија буде направила, већ да ће то бити условљено и околностима у самим државама чланицама.

Током шестомесечне ротације, свака држава чланица која у том тренутку председава Саветом ЕУ одреди неколико тема и приоритета на које ће ставити посебан фокус.       

Министар објашњава да ће зато, без обзира на околности, проширење бити дискутовано на свим нивоима и форумима Европске уније, што је свакако добро и не може да штети.   

Србија ће, каже Јоксимовић, бити спремна. 

Већ је припремљено пет преговарачких позиција - Поглавље 9 - финансијске услуге, 4 - слободно кретање капитала, 2 - слободно кретање радника, 14 - транспортна политика, 21 - трансевропске мреже, а да ће у наредних шест месеци бити завршена и преговарачка позиција за поглавље 28. 

Она каже и да су испуњени критеријуми за отварање поглавља 11 и 3, који се односе на пољопривреду и рурални развој и право оснивања предузећа и пружања услуга, те да верује да ускоро могу да буду припремљене и те преговарачке позиције.

Извор: Танјуг

 

 

 

           

Министар Јадранка Јоксимовић

Министар Јадранка Јоксимовић

Министар Јадранка Јоксимовић

Министар Јадранка Јоксимовић

Министар Јадранка Јоксимовић

Министар Јадранка Јоксимовић

Министар Јадранка Јоксимовић

Министар Јадранка Јоксимовић

Министар Јадранка Јоксимовић

Министар Јадранка Јоксимовић

Министар Јадранка Јоксимовић

Министар Јадранка Јоксимовић

 

Министар Јадранка Јоксимовић

Министар Јадранка Јоксимовић

 

 

youtube_logo

 

 

Четвороминутна анимација која на популаран начин представља сложен процес преговора за чланство у ЕУ.

 

 

Погледајте занимљив видео о томе шта се у Србији финансира ИПА средствима: