Информације Актуелности

Ј. Јоксимовић: Релативно задовољавајућа динамика преговора, нема посустајања

26. децембар 2018. | Београд

Ј. Јоксимовић: Релативно задовољавајућа динамика преговора, нема посустајања

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да Србија може да буде релативно задовољна динамиком преговора са Европском унијом у 2018. години, током које је отворено четири поглавља, те нагласила да ће се реформе активно спроводити и током идуће године, без обзира на изазове у ЕУ.

„Мислим да смо ове године радили добро.  Жао ми је што то није резултирало отварањем већег броја поглавља, али динамика је задржана, није успорена и, с обзиром на читав низ догађаја у Европској унији, мислим да је Србија добро искористила ову годину“, рекла је Јоксимовић на скупштинском Одбору за европске интеграције, говорећи о актуелном стању у преговорима Србије са ЕУ.

Она је навела да ће Србија идуће године активно спроводити своју агенду реформи, без обзира на ситуацију и изазове у Европској унији, односно изборе за Европски парламент, излазак Велике Британије из ЕУ, те израду новог буџета Уније за период од 2021. до 2027. године.

„Следећа година ће бити изазовна за ЕУ, што може да се рефлектује и на политику проширења, али код нас неће бити посустајања или фазе депресије. Док сам ја задужена за тај процес, не очекујете депресију с моје стране“, рекла је Јоксимовић.

Министар је рекла да са пуно кредибилитета може да каже да је ове године урађено много, поготово кад је реч о суштинским реформским елементима у области владавине права, те нагласила да Србија, кад је реч о владавини права, нема чега да се стиди јер је на правом путу.

Она верује да је Србија постигла суштински напредак у области владавине права, чак и у односу на претходне три године, а да је ипак отворен исти број поглавља као тада, што јој, каже, шаље сигнал да је скепса према политици проширења преовладала и утицала на отварање поглавља.

Наводећи да је отворено четири поглавља што је задовољавајући резултат, Јоксимовић је рекла да су многи, имајући у виду и изјаве званичника ЕУ, очекивали више, што је и легитимно и разумљиво, али је, каже, дошло и до „померања“ у самој ЕУ, посебно пред изборе за Европски парламент, излазак Велике Британије из ЕУ, миграције, те припреме за буџет Уније од 2021. до 2027. године.

Додаје и да део грађана држава чланица ЕУ није за проширење, што је показало и најновије истраживање по којем је 45 одсто грађана против проширења, а 43 за.

„То су ствари које су већ сада обележиле фокусираност и интровертност ЕУ ка сопственим изазовима, а то ће се наставити и током првих шест месеци идуће године, јер је то ударни термин који дефинише позиције ЕУ кад је у питању Брегзит, буџет…”, рекла је Јоксимовић.

Она је подсетила да је у фебруару донета Стратегија проширења у којој је Србија, заједно са Црном Гором, препозната као предводник на Западном Балкану, да је 2025. година поменута као потенцијална година чланства, као и да је ове године одржан и самит у Софији посвећен земљама Западног Балкана.

 „На површини је деловало да ће ова година донети убрзану динамику, мада сам кроз искуство знала да, кад год имамо доста приче на површини и принципа и позивања на нове документе, сама динамика неће одражавати те велике принципе. И то се догодило из различитих разлога”, рекла је Јоксимовић.

Она је подсетила и да је проширење било високо на агенди бугарског и аустријског председавања Европским саветом током ове године, те да ће и Румунија, која преузима председавање 1. јануара, ставити проширење и Западни Балкан на своју агенду.

Говорећи о критеријумима којима су се земље чланице руководиле у одлучивању колико ће поглавља бити отворено, Јоксимовић је објаснила да се у сваком моменту мере поглавља 23 и 24, која се односе на владавину права, као и Поглавље 35, које прати имплементацију Бриселског споразума.

Подсетила је да је Србија прва земља на коју је примењен принцип да прво отвара поглавља 23 и 24, те да се та поглавља два пута годишње пред државама чланицама анализирају.  

Она је оценила да је извештај Европске комисије о тим поглављима, објављен у априлу ове године, био избалансиран, да није констатовао напредак у свим областима, али ни назадовање у било којој области.

„Нисам га видела као превелику критику, јер смо у неким деловима акционих планова били преамбициозни“, рекла је она.

Јоксимовић каже да је владавина права врло подложна перцепцији, посебно оних који је са стране посматрају само као низ спроведених активности где се негде касни, негде не.

„Кад су у питању поглавља 23 и 24, не постоји уједначен модел са којим треба да се усаглашавамо, већ се настоји да се у оквиру најбољих пракси ЕУ нађе модалитет који је применљив и који би функционисао у односу на специфичну политичку културу, друштвени сензибилитет одређене државе”, рекла је Јоксимовић.

У том смислу, рекла је, Србија је добила потврду да су уставни амандмани у области правосуђа урађени у складу са најбољим принципима и праксом европских земаља, што је потврдила и Венецијанска комисија.

Казала је и да је на последњој Међувладиној конференцији 10. децембра 19 земаља дало сагласност за отварање три поглавља, неке нису дале сагласност ни за једно, али је постигнут консензус да буде отворено два.

Она је подсетила да су на првој Међувладиној конференцији почетком године отворена поглавља 13 - рибарство и 33 - финансијске и буџетске одредбе, а да су 10. децембра отворена поглавља 17 и 18, која се односе на статистику и економску и монетарну политику.

Јоксимовић је пренела и да је припремљено неколико преговарачких позиција, 9 - финансијске услуге, 2 - слобода кретања радника, 4 - слобода кретања капитала, 14 - транспортна политика, 21 - трансевропске мреже као и да се ради на припреми Поглавља 28 - заштита потрошача, за које верује да ће бити припремљено током првих шест месеци.

Говорећи о дијалогу Београда и Приштине, који се прати кроз поглавље 35, Јоксимовић је рекла да у овом тренутку то поглавље не може да измери ништа друго сем да је дијалог у застоју јер је Приштина једностраним и противправним чињењем прекршила ЦЕФТА и ССП, као и друге регионалне аранжмане и договоре из Бриселског дијалога.

„Наша позиција је јасна, док се не врате столу под условима под којима смо водили преговоре, Београд није одговоран за застој дијалога“, подвукла је Јоксимовић и додала да верује да то поглавље није узето као минус при одлучивању о отварању броја поглавља.

Говорећи о ИПА фондовима, министар је рекла да Србија на годишњем нивоу има у просеку око 200 милиона евра бесповратних средстава.

Она је навела да се из тих фондова финансирају веома важни пројекти и навела само неколико: пројекат превенције малигнитета у болници у Пожаревцу, болницу у Врању, системе за пречишћавање отпадних вода у више места у Србији.

Министар је рекла и да локалне самоуправе морају да буду свесне да су им фондови доступни уколико предложе добре пројекте, те да не морају да траже новац из буџета или да се задужују.

„Државе чланице имају приступ кохезионим фондовима ЕУ из којих могу да повуку око две, три милијарде евра, али да би могли да користе те фондове, морале су добро да се припреме пре пуноправног чланства. Зато је важно да сада одговорно радимо”, истакла је Јоксимовић.

Извор: Танјуг

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Јадранка Јоксимовић на скупштинском Одбору за европске интеграције

Јадранка Јоксимовић на скупштинском Одбору за европске интеграције

Јадранка Јоксимовић на скупштинском Одбору за европске интеграције

Јадранка Јоксимовић на скупштинском Одбору за европске интеграције

Јадранка Јоксимовић на скупштинском Одбору за европске интеграције

Јадранка Јоксимовић на скупштинском Одбору за европске интеграције

Јадранка Јоксимовић на скупштинском Одбору за европске интеграције

Јадранка Јоксимовић на скупштинском Одбору за европске интеграције

Јадранка Јоксимовић на скупштинском Одбору за европске интеграције

Јадранка Јоксимовић на скупштинском Одбору за европске интеграције

 

 

youtube_logo

 

 

Четвороминутна анимација која на популаран начин представља сложен процес преговора за чланство у ЕУ.

 

 

Погледајте занимљив видео о томе шта се у Србији финансира ИПА средствима: