Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је данас да су европске интеграције посао за цело друштво, али да је улога локалних самоуправа у том процесу јако важна, јер на локалном нивоу грађани највише осећају позитивне стране реформи.
Она је на 46. седници скупштине Сталне конференције градова и општина навела да је кључна реч у процесу интеграција координација националног нивоа и локала, те да је пуна укљученост локалне самоуправе у складу са новим приступом кохезивној политици који се гаји у ЕУ, а чији је мото „Европа ближе грађанима“.
„То се подудара са оним што ми желимо, а то је да процес европских интеграција буде процес развоја целе Србије“, рекла је Јоксимовић и додала да локалне самоуправе не чекају инструкције централне власти, већ да сами делотворно примењују и спроводе нове стандарде и законе.
Она је истакла значај активне комуникације националног нивоа власти са локалом, како би се и од њих добила анализа потреба и стања, али и да локал добије информацију о могућностима.
Како каже, то је најпрактичнији могући модел сарадње чије ефекте грађани директно осећају и виде.
Јоксимовић подвлачи да је процес интеграција процес усвајања нових стандарда, а затим и њихова имплементација, односно делотворно спровођење.
Процес интеграција и реформи је процес који се не завршава чланством, објашњава она, и истиче да је то процес сталног кретања.
Грађани земаља кандидата, као и грађани земаља чланица неће увек бити сто посто сигурни да је ли је бити део ЕУ - иако је она још увек најбоље место за живот и рад, најбоље решење, каже она, али је зато важно „заједничко деловање и гледање у правцу истог циља“.
„Дилему грађана чланица ЕУ данас изазива питање преношења надлежности са националних држава на институције ЕУ, ту је важна координација и заједничко гледање ка истом циљу, то је јако важно да сви разумемо“, навела је она.
Она је додала да садашња власт никада није реформе које спроводи, а које су често биле тешке и непопуларне, правдала захтевима из Брисела, те да је тако избегнуто стварање негативне перцепције ЕУ и процеса придруживања код људи.
Министар каже да је у овој фази за Србију важно да учини све како би грађани и локалне самоуправе користили новац из фондова ЕУ, а избегли некада непотребна задуживања.
„Имплементација је посао за цело друштво, то се не дели на локални и национални ниво, подвукла је Јоксимовић. Додала је да смо ми, када је у питању коришћење средстава из претприступних фондова, бољи од свих у региону“, подвукла је она.
Процес интеграција није „почео јуче“, и често је условљен објективним околностима унутар саме ЕУ.
„Мислим да је наш темпо солидан. Постоје наравно области попут заштите животне средине које су захтевне, временски и капацитетима, али најзначајнији је тимски рад и овом приликом тражим од градоначелника и представника локалних самоуправа да на активан начин спроводе политику европских интеграција, која је наш национални спољнополитички приоритет, а што је у најбољем интересу грађана, закључила је она.
Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић рекао је да је реформа јавне управе једна од три стуба који чине пут за европској будућности Србије, те додао да су локалне самоуправе „фактички носећи стуб свих ових реформи“.
Он је навео да је локал оријентир од кога се добијају инпути који показују шта су проблеми и изазови.
„Важна је и едукација, а намера је да сваки службеник који ради на локалу сваки пропис примењује на исти начин“, рекао је он.
Ружић је такође истакао значај координације, те додао да се иде у добром правцу.
„Задовољан сам разумевањем целог процеса од стране локалне самоуправе, може боље, али је добро. Суштина је да трансформишемо менталитет и то смо успели. Ми не спроводимо реформе због Брисела, већ како би постигли стандард живота који постоји у Европи, јер ми јесмо део Европе“, закључио је он.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да је током 2018. године ЕУ ставила Западни Балкан на приоритетно место у својој агенди.
Он је додао да је ЕУ систем јединствен у свету, али да њене регулативе и закони нису ограничења већ прилика за будуће чланице.
Како каже, важно је да локал блиско сарађује са националним нивоом, а када се земља прикључи ЕУ мора да има јавну администрацију која ће бити ефикасна, транспарентна и која ће имати капацитете да имплементира законе и користи средства из фондова.
Фабрици каже да је процес интеграција пут који се не завршава, те да се и након уласка у ЕУ земље суочавају са много изазова.
Поред усвајања регулативе и њене примене важан следећи корак је социјално прихватање тих промена, каже он.
Амбасадор Шведске у Србији Јан Лундин рекао је да се Шведска залаже за политику проширења, али да је то процес „пун изазова“.
Он је рекао да не треба одустати, јер интеграције воде ка стабилном и одрживом друштву.
Како каже, грађани увек могу да посумњају да је чланство у ЕУ прави пут, па постоји стална борба у коме је задатак власти да покаже да је цео процес интеграција јако важан и да има смисла.
„ЕУ је и политички пројекат, не само пројекат благостања. Процес ка ЕУ и у ЕУ је сталан процес који не престаје када се уђе у ЕУ, увек постоје дилеме код грађана, али важно је остати на том путу“, навео је он.
Закључује да људима треба показати искуства земаља попут Шведске како би јасно видели да је пут ка ЕУ одлично решење.
Извор: Танјуг
