Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је данас да су циљеви одрживог развоја Агенде УН 2030 конкретни, те да су европске интеграције начин на који се убрзава спровођење тих циљева, као и да је потребно трудити се да се достигне главни циљ, а то је приближити се идеалу укидања сиромаштва.
Јоксимовић је на конференцији „Лидери трансформације друштва” казала да Влада Србије остаје посвећена спровођењу циљева одрживог развоја и кроз евроинтеграције и најавила да се за следећу годину у септембру припрема добровољни национални извештај, који ће председник Србије Александар Вучић представити у Генералној скупштини УН-а.
„Развој и раст нису нужно одрживи ако не поставимо ствари на темеље политичког, економског и нивоа одрживости животне средине. Само један дан нека замисле грађани да нема пијаће воде, што је један од циљева - да пијаћа вода буде доступна за све, колико би нервозе само неколико сати недостатка воде или струје изазвало и колико то преиначује свет на који смо се навикли и живот на какав смо навикли”, каже Јоксимовић.
Навела је да је изузетно важно то што је једна снажна медијска кућа - Adria Media Group, покренула овако важну тему, јер то није утопија, колико год тако звучало, уколико се прихвати одговорност да као Влада и као појединци и грађани урадимо нешто на одрживом развоју.
Како је истакла, са преображајем нашег друштва глобално, до 2030, кроз 17 циљева одрживог развој, нешто је са чиме нико ко је разуман не може а да се не сагласи.
„То су циљеви који значе могућност да будемо генерација, последња генерација, која ће моћи да спасе свет кроз одрживи развој и одрживу потрошњу и производњу, кроз одрживу социјалну компоненту, али истовремено и кроз одрживу заштиту животне средине, јер ресурси нису бесконачни, као ни људско време“, рекла је министар.
Каже да су европске интеграције тесно скопчане са циљевима одрживог развоја зато што су ти циљеви постали и део политичке структуре ЕУ 2016. године, те да се кроз процес преговора, 35 поглавља, заправо остварује 17 циљева одрживог развоја и 169 специфичних задатака који су садржани у оквиру ових циљева.
„Сви ми који смо одговорни за креирање одговорне и одрживе Србије у одговорној и одрживој ЕУ, морамо да будемо свесни задатка који је пред нама”, истиче Јоксимовић и додаје да су се до сада све најбоље праксе показале да су привремене и привремено су деловале одрживо.
Како је навела, још увек постоји неразумевање да није сваки раст усмерен ка одрживом развоју.
„Постоји развој који онемогућава будућим генерацијама да се развијају, постоји раст који није одржив и зато је одрживост тема за све нас, пре свега Владу, да креирамо развој који неће оставити потоњим генерацијама немогућност да се развијају, већ да им оставимо, ако је могуће, боље услове за развој”, каже министар.
Истиче да је то суштина одрживог развоја и наводи да кохезиона политика ЕУ има за циљ да државе чланице ЕУ смање сопствене неједнакости у регионалном развоју, али не науштрб других.
„То је суштина одрживости, да ако развијате једно, то не значи да запостављате додатни развој оних који су већ показали степен развијености и зато је кохезиона политика најбоља, али истовремено и најтежа политика ЕУ”, каже Јоксимовић и додаје да је кохезиона политика, политика солидарности, смањивања неједнакости европских регија.
Наводи да је политика одрживог развоја везана за ЕУ стуб кредибилног проширења ЕУ, јер поента одрживог развоја је инклузија свих потенцијала и свих који могу да допринесу и који су на крају учесници одрживог развоја и раста.
„Политика кредибилног проширења, између осталог и на Западни Балкан, сигурно је ослоњена делом и на политику и Агенду УН да нико не остане на зачељу, односно ван колоне. Мислим да одговорна политика проширења, подржана циљевима одрживог развоја УН 2030, има за циљ да грађане нашег региона, наше земље, ниједног тренутка не остави ван колоне, а ни на зачељу”, каже Јоксимовић.
Извор: Танјуг
