Ј. Јоксимовић: Билатералним блокадама подрива се поверење у искреност политике проширења

Министар за европске интеграције у Влади Србије и функционер Српске напредне странке Јадранка Јоксимовић у интервјуу за Еспресо говори о отварању нових поглавља, блокадама Хрватске, промени Устава и дешавањима у СНС-у.

Докле се стигло у преговорима о чланству Србије у ЕУ и када можемо очекивати отварање нових поглавља?

- Сам процес придруживања је дуготрајан процес и наши грађани то добро знају. Ми не желимо да подижемо претерања очекивања наших грађана да се не би превише разочарали, али ни да будемо превише мрачни, зато што ипак морамо да констатујемо да напретка има. Отварање поглавља прати реформски процес у држави и мерен је од стране држава чланица ЕУ.

- Не могу да кажем да сам незадовољна, ми смо до сада отворили 14 поглавља од укупно 35, два смо привремено затворили. Последња конференција била је крајем јуна ове године и ја сада верујем да ћемо ићи у отварање нових и то до краја Аустријског председавања. Да објаснимо грађанима, што је важно да схвате. Календарска година је подељена на два председавања, сваких шест месеци друга држава председава ЕУ. У првој половини то је била Бугарска, сада је то Аустрија, а њено председавање се завршава крајем године. Ја очекујем да ћемо отворити неколико нових поглавља. Чули сте и изјаву премијера Аустрије Себастијана Курца који је најавио да ће најмање три поглавља бити отворена, а то су Поглавље 9 - финансијске услуге, Поглавље 17 - односи се на економску и монетарну унију и Поглавље 18 - тиче се статистике.

- То су поглавља за које смо одавно већ спремни, али ми смо у међувремену послали још два поглавља - Поглавље 2 - слободно кретање радника и Поглавље 4 - слободно кретање капитала. Тако да могу сада да вам кажем да смо припремили пет преговарачких позиција, али то није све радимо и на још неким и с правом очекујем да ћемо најмање три поглавља отворити до Нове године. То ће онда значити да Србија има солидан темпо када је реч о преговарању.

- Знате, иду избори за европске институције и сви погледи су упрти ка томе. Мање се баве проширењем и земљама кандидатима, што нама у овом моменту не иде на руку, али то је фаза која ће свакако проћи, битно је да ми задржимо ту динамику отварања поглавља али и у реформама. Морам да истакнем, да верујем да ћемо ми то постићи упркос свему, јер ево Аустрија је задржала фокус на проширењу, Румунија, као земља која следећа председава такође је истакла да ће задржати теме проширења на дневном реду. Земље чланице ЕУ одлуку колико ће бити отворено поглавља доносе и у складу са напретком владавине права у земљи кандидата. Дакле то су поглавља 23 и 24 која се тичу реформе правосуђа, борбе против корупције, питања мањина… Србија је на тим пољима недавно остварила значајан напредак и мислим да ће то земље чланице вредновати. Знате да је била велика инклузивна и јавна дебата око нацрта Уставних амандмана чиме ће се омогућити независније и ефикасније правосуђе у Србији што је заиста веома важан процес у реформама сваке државе. Добили смо мишљење Венецијанске комисије која је најпозванија да каже да ли је све то што радимо у складу са најбољим европским праксама и принципима независног правосуђа. Мислим да смо урадили добар посао, такође смо прошле недеље на Влади донели Закон о бесплатној правној помоћи који је јако важан за Поглавље 23. Такође усвојили смо и Закон о заштити личних података, а у финалној фази је и Закон о спречавању корупције који је изузетно важан и који би ускоро требао да буде усвојен. Због свега наведеног очекујем да ћемо успети да отворимо један већи сет поглавља. Не знам да ли ћемо имати две међувладине конференције, једну у октобру, а другу у децембру или само једну у децембру, то не зависи од Србије, већ од договора свих држава чланица. Ми, наравно радимо све што је до нас, лобирамо И представљамо напредак Србије, али опет понављам није све само до нас. Међутим, ја сам оптимиста. Знате, када имате резултат и када радите онда ће и напредак доћи. 

Колико су преговори у Бриселу успорили, ако уопште јесу процес преговарања са ЕУ?

- Тема проширења није више толико популарна у ЕУ као што је била пре 10 и више година. Тема проширења је тада била веома актуелна. Европа се није суочавала са неким од изазова с којима се сада суочава, ту пре свега мислим на мигрантску кризу, на Брегзит и многе друге теме. Сада је некако проширење постала тема која је пожељна, али није у фокусу. Некако би сви радије да се баве неким другим темама, нарочито сада када су избори у питању. Односи на Западном Балкану се, с друге стране стално, не заслугом Србије компликују и то шаље слику нестабилности и онда се међу грађанима ЕУ поставља питање да ли нам требају нове чланице ако нам доносе нову нестабилност. Ја с друге стране мислим да овај регион, а посебно Србија није извор нестабилности, већ смо напротив показали у претходним годинама да смо фактор стабилности, посебан фактор и замајац томе дао је председник Вучић, али и ова влада која је потпуно посвећена дијалогу договору и компромису, али нисам сигурна да су и сви остали исто посвећени. Знате, ми радимо оно што је најбоље за наше грађане и радимо оно што омогућава стабилан пре свега економски просперитет за наше људе. Ја верујем да ће тај мукотрпан процес који се види резултирати тиме да је Србија препозната као најозбиљнији кандидат за чланство у ЕУ и као држава која је показала највише одговорности.

- Да ли ће чланство бити 2025. или две године пре или касније ја заиста не мислим да је то суштински важно. Важно је да постоји реална шанса коју не видим разлог зашто Србија не би искористила. Искористили су је многи други који у том тренутку нисам сигурна да су је реално заслужили, па зашто не би И ми. Ја само кажем да немамо разлога да будемо ни фрустрирани ни незадовољни, битно је да задржимо фокус и да идемо напред.

Председник Србије Александар Вучић рекао је да је договор са Приштином могућ само ако се Србији након тога гарантује убрзан улазак у ЕУ, слажете ли се с тим?

- Председник је рекао да би у том свеобухватном споразуму требало да буду и неке гаранције од стране ЕУ у погледу чланства Србије. Знате како, тај став ја разумем јер је произашао из досадашњег искуства у односу на то како је ЕУ гарантовала спровођење Бриселског споразума. Ја нисам задовољна тим спровођењем јер је тај споразум гарантован од стране ЕУ. Подсетићу да је госпођа Могерини говорила о 4. aвгусту као некаквом року за формирање ЗСО и то се није десило. И више се о томе не прича. Имајући такво искуство председник Вучић је исказао потребу за неким чвршћим гаранцијама. Ја имам, чак и неку врсту контра предлога: „Може Србија да гарантује да ће након три месеца по ступању у чланство у ЕУ да реализује постигнути договор“. Зашто то не би била тема? Ми као одговорна и кредибилна влада можемо да гарантујемо тако нешто. Ја сам увек за креативна решења. Ми смо једна озбиљна европска држава.

Хрватска најављује нове блокаде Србије на њеном путу ка ЕУ, очекујете ли да ће до тога заиста и доћи?

- Ја нисам фокусирана на Хрватску и на њихов однос. Има ту још држава које не желе не само пут Србије ка ЕУ, већ и неких других земаља. Хрватска јесте показивала наклоност уношења билатералних рампи и блокада, али будимо искрени ако бисмо ми само водили рачуна о онима који би да нас блокирају, онда не бисмо водили политику у интересу наших грађана. Ми управо то радимо, водимо политику искључиво у интересу грађана Србије, а препреке ће се појављивати, сад да ли ће то бити од стране Хрватске или неке друге државе, видећемо. Ја само не мислим да је то добра пракса, јер подрива поверење према политици проширења.

Ако изузмемо питање Косова, шта је то на чему ће Србија имати још доста да ради на путу ка чланству у ЕУ?

- Реформе које се спроводе кроз свих ових 35 поглавља, то нису апстрактне ствари, већ је то књига реформи, а свако поглавље се односи на одређену област. Свако од поглавља, пољопривреда, животна средина, економија, то су све ствари на којима радимо. Највећи изазов је у погледу заштите животне средине, то је комплексно поглавље. Многи о том поглављу причају да највише кошта, међутим ја то никада не гледам као трошак, јер улагање у животну средину је улагање у здравље и бољи живот сваког појединца, према томе то је инвестиција у подизање квалитета живота. Пољопривреда такође изискује додатна усаглашавања, међутим ове године ће по први пут нашим пољопривредницима бити одобрена бесповратна средства из ИПАРД фондова, чиме се отварају многе могућности за развој те гране привреде. Све су то неке ствари које су изазови, али и шанса коју морамо да искористимо.

 Да ли је промена Устава један од услова за улазак Србије у ЕУ?

- Промена Устава јесте услов у двојаком смислу. Прво, у погледу поменуте реформе правосуђа, јер све те институционалне и уставне реформе морају бити потврђене на референдум. То је један део. Други део се тиче промене Устава пред само чланство у ЕУ, када држава која ступа у Унију мора да свој уставноправни оквир да усагласи са европским.

Како оцењујете досадашњи рад Владе, оценом од 1 до 5?

- Ја сам ево у трећем мандату министар, али све су то владе континуитета, почевши од 2014. године и експозеа Александра Вучића - тада премијера. Радимо на том трасираном путу реформи. Ја зато мислим да свако од колега у својим ресорима раде пуно, а чак смо и кроз поглавља негде измерили свој учинак. Ја не могу да дајем неку оцену, али могу да кажем да би то било овако: „Стабилно, добро, али може и брже”.

Четворка значи?

- Добро, ако ви тако кажете нека буде.

Константно радите на себи, уписали сте и докторске студије на ФПН-у, докле сте с тим догурали?

- Ја сам каријеру почела на ФПН као демонстратор и асистент, прво на предметима економија транзиције, дипломатија и дипломатска историја. Због природе посла нисам стигла раније да упишем докторске студије иако је то био неки логичан след. Ипак, на крају сам се определила да и поред неких других, бројних могућности да на свом матичном факултету завршим докторске студије, јер најбоље је доказати се у својој кући. Идем, трудим се да то завршим, уписујем сада другу годину. Мислим да је важно да човек увек ради на себи, да се труди и учи.

С ким се најбоље слажете у Влади?

- Шта значи слагати се? Некада се добро слажете и са људима са којима и нисте истомишљеник. Знате како, министар за европске интеграције је заправо координатор читавог процеса и моја је улога да са свим колегама редовно размењујем резултате и то и радим. Одржавам контакте са свима и то добро функционише. Што се овако ван посла комуникације тиче углавном са својим партијским колегама комуницирам, некако највише са Нелом Кубуровић и са Зораном Михајловић. То је неки женски клан, али морам да признам да нисам ни ја баш лака за сарадњу.

Одржана је седница Председништва СНС, на којој је председник напредњака и Србије Александар Вучић најавио промене. После ње су сви функционери повикали: „Вучићу остани“! Какав је Ваш став?

- Александар Вучић је човек који је несумњиво, заиста несумњиво и то није предмет ласкања или полтронства, човек који је у тешком тренутку на себе преузео одговорност и кормило. Он је тако трасирао један пут политици која је прихваћена не само од наших грађана, што је најважније, него и свуда у свету. Мислим да ту чињеницу нико не може да оспори. У том смислу заиста мислим да је резултат СНС-а резултат његове снаге, визије и енергије коју смо ми прихватили и пратили, неко успешније, а неко не што је нормално.

Извор: Еспресо, аутор: Дарко Злојутро