Србија има своју развојну стратегију одрживог развоја и стабилно стоји у свом реформском процесу још од 2012. године, рекла је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и додала да су европске интеграције Србије јасно поставиле развојну визију Србијe.
Јоксимовић је на панелу „Визионирање Србије у будућности: како се европски пут и Агенда 2030 умрежавају“, у оквиру конференције „Србија 2030: Чињенице и опције“ казала да оквир европских интеграција укључујe и свих 17 циљева одрживог развоја.
„Преговори кроз свих 35 поглавља укључују свих 17 циљева одрживог развоја. Можемо да размишљамо о томе на који начин ћемо поставити оквир, али сматрам да је сваки експозе Александра Вучића стратешки оквир који даје смернице за развој Србије и мислим да имамо добар стратешки документ“, казала је Јоксимовић.
Додала је да би Влада Србије требало да ради са свим заинтересованим заједницама, пословном, академском, као и са међународним партнерима, институцијама, те да на тај начин вреднује утицај УН Агенде 2030.
Према њеним речима, за следећу годину се спрема добровољни национални извештај у УН - који ће представити председник Александар Вучић, што показује спремност Србије за спровођење циљева и сарадњу по овим питањима.
„Европске интеграције су тај процес који нама даје оквир за постизање циљева одрживог развоја и верујем да смо кроз досадашње преговоре, отварања поглавља, а припремамо и нове преговарачке позиције, ушли дубоко у процес постизања бољег живота за грађане Србије“, рекла је.
Како је објаснила, то значи све оно што су грађани навели као своја очекивања од интеграција у ЕУ, односно и виши животни стандард и борба против корупције и реформа здравственог система и развој пољопривреде и заштита животне средине и доступност свега онога што чини живот достојанственим.
„Не можемо раздвојити очекивања грађана од самог процеса европских интеграција од онога што су универзални и опште прихваћени циљеви које је поставила УН Агенда 2030“, казала је Јоксимовић.
Министар је навела да је Србија још 2012, 2014, а поготово 2016. године припремила целовит реформски програм, који је изложио тадашњи премијер Србије Александар Вучић.
„У експозеу тадашњег премијера Србије Александра Вучића припремљен је целовит реформски програм инвентивно смеле развојне визије будућности кроз читав низ реформских политика и кроз хоризонтални процес преговарања са ЕУ, који је подржан претприступним средствима ЕУ, припремом за кохезионе фондове кроз поглавље 22“, казала је Јоксимовић.
Додала је да је у том планском оквиру политичког остваривања развојно смеле Србије усклађена развојна политика Србије, коју и данас Влада спроводи, са оним што је и процес европских интеграција, али и оно што је у најширем смислу УН Агенда 2030.
Истакла је да се не сме заборавити да ЕУ није само политички оквир који је донео дуготрајан мир међу демократијама на европском континенту, већ се након настанка ширила у правцу економских заједница, да би добила и политичку и вредносну димензију.
„Не може се ЕУ посматрати без онога што су и специфични интереси ЕУ као заједнице, не само политички вредносне, већ и економске. То је највеће тржиште у свету и дан данас, то је и даље захваљујући тим вредностима највеће тржиште са највишим животним стандардом и квалитативно најбољим животом у поређењу са свим другим актерима у свету“, навела је министар.
Како је казала, то су разлози због којих Србија види и прилику и шансу да природно припада том систему, не само вредности, већ и интереса.
„Нема дилеме око тога шта је приоритет Србије. Развојни приоритет и развојна визија одрживог развоја Србије се остварује кроз европске интеграције и то је стратешки приоритет Србије“, истакла је Јоксимовић.
Према њеним речима, задатак државе је да обезбеди својим грађанима право на достојанствен живот који се не мери само БДП-ом, што је такође важно, али се мери и доступношћу инфраструктуре, пијаће воде, здравствене заштите...
Наводећи да се кроз преговоре омогућавају и други циљеви, Јоксимовић је казала да они не представљају трошак, већ да су то инвестиције и објаснила да се кроз реализацију једног циља омогућава реализација следећег.
„Рецимо, кроз циљ осам и његове подциљеве - директне стране инвестиције, држава постиже јефтиније увођење стандарда еколошке заштите, зато што они који је већ имају, својим инвестицијама и својим технолошким начином пословања појефтињују увођење тог стандарда. Тај новац није само трошак, то је инвестиција у циљ два - окончати глад, постићи безбедност хране, побољшати исхрану и промовисати здраву животну средину, у циљ три - обезбедити здрав живот и промовисати благостање за све генерације, у циљ 13 - преузети хитну акцију у борби против климатских промена и њених последица…", објаснила је Јоксимовић.
Говорећи о национализацији циљева, која се, каже, доживљава као национална приоритизација циљева, Јоксимовић је казала да ту није у питању само национална приоритизација циљева већ и начин на који се успоставља сет инструмената, механизама и води политика да се сви циљеви у једном тренутку остваре.
„Ту сваки циљ омогућава да се други оствари и ту је питање одакле почињемо, како би се један за другим омогућавали“, казала је Јоксимовић и додала да национализација циљева представља и инструменте који су доступни да се национализују циљеви тако што ће бити локализовани, буџетирани, што ће се планирати њихова реализација, умрежити све заинтересоване стране и користити доступни ЕУ фондови.
(Извор: Танјуг)
