Стрпљење и реформски курс воде нас у ЕУ

11. јул 2018. | Београд

Стрпљење и реформски курс воде нас у ЕУ

Србија је увелико на свом европском путу а када ће стићи до циља, односно чланства у Европској унији, зависи и од Брисела и од Београда. Европски званичници неформално помињу 2025. као оквирну годину придруживања, што је, каже наша саговорница, индикатор да се на Србију озбиљно рачуна. Иако се некима  ова година чини далеко а процес придруживања спор и условљен, наставља се са реформама које обезбеђују чланство и што је можда најважније - квалитетније друштво у целини.

Да ли је 2025. година реална за придруживање, или мислите да би Србија раније требало да постане део европске породице. Колика је наша одговорност, а колика одговорност Брисела?

Годину коју помињете, а коју је први - на неки начин, промовисао председник Европске комисије Жан- Клод Јункер - када је говорио о Србији и Црној Гори као лидерима процеса европских интеграција у региону, никада нисмо тумачили као сигуран и дефинитиван термин пријема у ЕУ. Та година се може разумети као оквиран рок, велико охрабрење и јасан подстицај да наставимо са реформама, које чине саставни и неодвојиви сегмент процеса приступања. Рекла бих да је 2025. година један прилично снажан индикатор којим ЕУ показује да на нашу државу, као врло озбиљног, слободно могу да кажем, и најозбиљнијег кандидата за чланство, са разлогом рачуна. Разлога за такав став Уније, уверена сам, има много - показали смо се и доказали, као конструктиван и поуздан партнер - активно смо учествовали у решавању мигрантске кризе, са ЕУ делимо исти однос и отпор према тероризму, инсистирамо на стабилности региона - као доминантном услову сарадње, мира, напретка и развоја. Показали смо као Влада и грађани спремност на незахвалне и не тако лаке економске реформе које су нам донеле макроекономску стабилност и здрав основ за све већи раст, да не будемо економски паразити у ЕУ, већ здрава развојна земља. А све то, чак ни код недобронамерних, не може да прође незапажено. Осим тога, мислим и да 2025, година, као година пријема, и није тако недостижна уколико убрзамо реформе, што су недавно потврдили и посланици Заједничког одбора за стабилизацију и придруживање нашег и Европског парламента у Декларацији о Србији. Иако, могу да приметим, међу државама ЕУ постоје различити ставови према многим питањима, па и према проширењу, Србија независно од њих наставља са процесом приступања, који је, узгред, и битан инструмент унутрашње развојне агенде наше државе.

Такође, ни сама Унија није имуна на сопствене проблеме који утичу и на процес проширења. Мислим да је она у фази преиспитивања и покушаја разрешења унутрашњих дилема и да би у томе требало тражити разлоге због којих се приступање не налази високо на листи приоритета Брисела. Поред потребе да поновим да је Србија, у Стратегији проширења за Западни Балкан, истакнута као лидер европских интеграција региона, желим да подсетим да се - на основу истог документа -Европска унија обавезала да ће до 2025. бити солидарнија и, као таква, спремнија и снажнија да прими нове чланице. Стога је, убеђена сам, веома битно то што је Србија препозната и поменута као део обновљених лидерских капацитета ЕУ.

Шта је Србија све урадила и шта нас још чека? Колико ће поглавља бити отворено до краја године?

Србија је, од почетка процеса приступања отворила 14 поглавља, од којих су два привремено затворена. На последњој - Осмој међувладиној конференцији, 25. јуна у Луксембургу, отворили смо два: поглавље 33 - финансијске и буџетске одредбе и 13 - рибарство. Били смо у потпуности и технички спремни за отварање још 3 поглавља, али их - због бројних разлога који не зависе од нас -нисмо отворили. Наиме, одлука о отварању поглавља доноси се консензусом држава чланица, па је процес преговора и приступања ЕУ прилично компликован и сложен процес. Стога је веома незахвално да прогнозирам колико ћемо поглавља отворити до краја године, али верујем да ћемо током шестомесечног председавања Аустрије Савету ЕУ (друга половина 2018. године) - која је проширење поставила као приоритет, отворити макар та, у јуну неотворена три поглавља: 9 - финансијске услуге, 17 - економска и монетарна унија и 18 - статистика. Колико наше радне групе и преговарачки тим раде, верујем да ћемо имати припремљених још неколико преговарачких позиција. Иначе, сама чињеница да отварамо поглавља доказ је да постоји континуиран напредак у нашим реформама и увођењу нових стандарда. Увек може и брже и боље, али за досадашњу динамику отварања поглавља рекла бих да је солидна, с обзиром на атмосферу у вези с политиком проширења у самој Европској унији, али и друге изазове на међународној сцени. И ми морамо у неким областима да радимо више и брже.

Влада Србије, председник Републике Александар Вучић и СНС, као највећа партија владајуће већине, реформе спроводе због напретка нашег друштва, који ће бити остварен применом европских вредности, норми и стандарда. На тај начин и с уверењем да је ЕУ - иако није идеална - најбоље место за живот и рад, грађанима обезбеђујемо услове за бољи живот, стварамо социјално сигурну, економски стабилну, модерну и развијену државу, баш онакву какву смо им обећали. Споменућу по ко зна који пут, али и зато што мислим да је важно, да реформа државе и друштва представља наш кључни циљ, а да чланство у ЕУ долази као логичан след реформи које спроводимо.

Нашу државу у наставку европских интеграција чека још много посла, реформски захтеви који се пред нас постављају нису увек лаки и једноставни, али - као што сам већ рекла, пуним капацитетом смо усмерени ка евроинтеграцијама, јер верујемо да радимо праву и исправну ствар за друштво.

Јадранка Јоксимовић

Бавите се озбиљним ресором, бити одговоран за процес придруживања није нимало лако, нарочито за жену. Како се сналазите?

Ја изазове и тешке задатке радо прихватам и увек сам била захтевна прво према себи, али истим аршином и према другима. У Влади Србије, од 2014. године и као интернационални секретар СНС, а пре тога као посланик - члан Одбора за евроинтеграције, бавим се европским интеграцијама. Посао није нимало лак, веома је одговоран и пун изазова, од особе која га обавља захтева максималну посвећеност, стрпљење, држање фокуса, самоконтролу, упорност и много одрицања. Моја активност тесно је повезана са дневним политичким дешавањима у међународном контексту и контексту унутрашњих реформи. Све се одражава на процес европских интеграција - то захтева брзу, јасну и ефикасну реакцију. Доста тога није видљиво широј јавности, али се резултати, какви год да су, брзо осете. Ипак, свесно сам прихватила и добре и лоше стране посла који обављам одговорно и пуним капацитетом и дубоко верујем - на начин од кога ће држава и грађани имати користи.

Јадранка јоксимовић

Да ли је женама у политици теже, нарочито у Србији?

Повластице не тражим, нити их очекујем, али не дозвољавам ни било какву полну дискриминацију. Веома сам упорна и не дам се тако лако сметнути са пута. Има још увек и у Европи и у Србији диференцијације и неправде када је пол у питању, али радимо системски на томе.

Колико времена имате за себе и приватан живот? Да ли је посао политичара у Србији занимање са радним временом од двадесет четири сата?

Немам времена онолико колико бих желела, међутим, то је цена посла којим се бавим. Али за породицу, пријатеље, добру књигу - носим то из детињства - мора да се нађе време. Имам и обавезе на докторским студијама на Факултету политичких наука, што ми такође није лако да испратим како бих желела, али сам упорна. Генерално, мој приватан живот се сада не разликује много од ранијег периода, осим што сам често на путу ван земље, а то уме да буде изузетно напорно, а често препуно потешкоћа које се и не виде.

Извор: The Globe Magazine