Европска унија није банкомат, то је најбоље место за живот и рад

08. јул 2018. | Београд

Европска унија није банкомат, то је најбоље место за живот и рад

 

Не гледамо на ЕУ само као на извор новца, већ као систем живота и рада који може да нам донесе вишеструке користи - економске, политичке, безбедносне, културне...

Од Уније наша држава годишње добија 200 милиона евра бесповратних средстава

Улазак Србије у Европску унију 2025. године је реалан циљ, а реформе које на том путу спроводимо треба да доведу до тога да грађани живе боље и да буду задовољнији својом државом, институцијама и квалитетом живота, истиче у интервјуу за Курир министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић. ЕУ је, каже она, још увек најбоље место за живот и рад. Додаје и да Србији из Уније годишње стиже 200 милиона евра бесповратне помоћи.

Да кренемо од годишњице рада Владе, која је у четвртак обележена. Колико сте задовољни оним што се урадило за 12 месеци?

Мислим да је ова Влада, укупно гледано, постигла видљиве резултате у више области. Наставили смо оно што су претходне две Владе, док је Вучић био премијер, трасирале као стратешки правац реформи и политике у различитим областима. Зато је важно за наредни период задржати, али и убрзати тај стратешки правац реформи и постићи до краја мандата заокружен реформски процес. То значи, пре свега, задржати јасан курс европског пута, јер грађани треба да разумеју да је европски пут кровна политика стабилности и оквир који нам је омогућио да се посветимо унутрашњем развоју и да су све ове реформе део нашег усклађивања са стандардима ЕУ и преношења најбољих пракси у наш систем, наравно уз фино подешавање, да би грађани живели боље и били задовољнији својом државом, институцијама и квалитетом живота.

Је ли могла Влада нешто боље и више да уради?

Важно је задржати одговорну фискалну политику, стабилне макроекономске параметре, ићи на нове и домаће и стране инвестиције, које ће довести до новог запошљавања, виших плата и пензија, здравог континуираног раста, тиме и одговорног раста потрошње, и такође и одрживог регионалног развоја. Наравно, има помака у многим ресорима, и то заиста видљивих и значајних. Не бих посматрала то као питање да ли је и шта могло боље, већ да ли можемо брже. 

Да ли у Влади, како се спекулисало, има трзавица међу министрима и у односу са премијерком Аном Брнабић?

Важни су резултати и разумевање свих око стратешког правца у ком идемо, а мислим да то постоји у Влади. Наравно, сви ми као појединци имамо своје специфичности, различите политичке стилове, различите погледе о одређеним стварима, али то у овој Влади не окрњује заједнички циљ. Немогуће је и непотребно тежити за униформношћу, важно је тежити остварењу заједничке платформе и свако на свој начин да у оквиру свог ресора доприноси томе.

Колико је 2025. година реална за улазак Србије у ЕУ? Да ли је то превише амбициозан циљ?

Ради разјашњења, важно ми је да нагласим да смо 2025, као годину која се помиње у Кредибилној стратегији за Западни Балкан, разумели као важно охрабрење да наставимо са спровођењем реформи, али не и као извесно и сигурно обећање годину пријема у ЕУ. Та година, коју је, да подсетим, први поменуо председник Европске комисије Жан Клод Јункер - када је говорио о Србији и Црној Гори као лидерима процеса европских интеграција у региону, прилично је јасан показатељ да Унија на нашу државу озбиљно рачуна. Рекла бих - с правом.

 

Мигрантска криза
Неће нам вратити визе

Да ли је угрожен безвизни систем за Србију? Спекулише се да је Унија љута због одлуке Србије да укине визе појединим земљама, што је повећало број миграната у ЕУ, па је зато запретила поновним увођењем виза.


Србија је и 2015. године, када је интензитет мигрантске кризе био највећи, показала способност и одговорност према ЕУ земљама, али и према нашим грађанима, у погледу одговорне контроле граница и учествовања у заједничким решењима. Јер и у нашем је интересу, као државе кандидата, да тај проблем буде решен на што бољи начин. Наравно да чланице ЕУ прате ситуацију са кретањем грађана земаља које су на негативним листама ЕУ ка државама Уније. То чинимо и ми, врло одговорно пратимо ситуацију и вршимо контролу летова на аеродрому заједно са припадницима Фронтекса. Због тога верујем да нема разлога да наш безвизни режим буде угрожен. Ми намеравамо да ускладимо визну политику до пријема у чланство, јер сматрамо да ће то значити већу безбедност наше земље.

 

Због чега сте толико сигурни у то?

Србија се у више наврата и по више основа показала и доказала као поуздан партнер ЕУ - конструктивно и активно смо учествовали у решавању мигрантске кризе, делимо исти однос према тероризму, залажемо се за стабилан регион - јер је то предуслов  сарадње, мира, напретка и развоја... Дакле, мислим да 2025. година није нереална за чланство Србије, уколико очувамо и сопствену, али и политичку стабилност региона, те ако убрзамо реформе, што и јесу стратешки циљеви Владе. Тиме би динамика отварања поглавља могла да се побољша.

Да, али Србија је недавно отворила два нова преговарачка поглавља, а била је спремна за пет... Да ли је ово нормалан темпо када је реч о поглављима?

Наша је интенција да у наредном периоду створимо услове за одржавање више од једне Међувладине конференције по председавању, што значи у шест месеци. У том случају, реално је да до краја 2023. године отворимо сва поглавља и да до тада постепено кренемо да затварамо она која су сада отворена. Тада би оквирно 2025, као година приступања, била реална.

Колико за то имамо подршку земаља чланица Уније?

Очекујемо подршку Аустрије, која је од 1. јула преузела шестомесечно председавање, па затим Румуније, и верујемо да ће се тема проширења кредибилно и поуздано вратити на европску агенду и поред свих изазова које ће у идућој години имати ЕУ, с обзиром на предстојеће европске изборе, али и ситуацију у појединим великим земљама чланицама, преговоре о Брегзиту, миграције, заоштравање трговинских односа итд. Зато је важно да радимо упорно и хладне главе.

Да ли мислите да је грађанима последњих година постало јасније шта заправо представља ЕУ и како се приступање Унији одражава на њихове свакодневне животе?

Европска унија, и поред извесних слабости које се појављују, а којих је било и у прошлости ЕУ, ипак је још увек најбоље место за живот и рад. Кроз процес приступања, али и пуноправним чланством које ће доћи, и спровођењем реформи, стварамо државу по мери грађана - правну и праведну, социјално сигурну, економски стабилну, модерну и развијену, баш онакву какву смо им и обећали - и Влада Србије и председик Александар Вучић и СНС, као најјача партија владајуће већине. Свесни смо значаја реформи које спроводимо. Оне нису увек ни лаке, а ни једноставне, међутим њихов крајњи резултат јесте у функцији добробити грађана. Мислим да и грађани то увиђају, јер имам утисак да подржавају и разумеју да одлуке које доносимо - ма колико у једном тренутку изгледале непопуларне - резултирају бројним користима и погодностима.

Ево, издвојите неке од тих погодности...

Рецимо, једна од њих, у периоду приступања, јесте и коришћење средстава из фондова ЕУ (ИПА). На годишњем нивоу наша држава добија 200 милиона евра бесповратних средстава, која се употребљавају за реализацију бројних пројеката - инфраструктурних и осталих, пре свега на локалном нивоу. Ако прођете Србијом, готово да нема места - већег или мањег, у коме нема објекта - било да је реч о обданишту, школи, болници или путу, који није изграђен из средстава ЕУ.  Пре неколико дана сам, уз присуство колеге Недимовића, потписала ИПАРД програм за развој села и аграра, новац који ће бесповратно моћи да користе наши пољопривредници, од 2014-2020. у износу од 175 милиона евра гранта из ЕУ, а ако рачунамо и националне контрибуције и део инвестиција, то ће бити и много више. И то је један у низу позитивних примера сарадње са Унијом.

Стиче се утисак да грађани на ЕУ гледају само као на непресушни извор новца...

Наравно, ми не гледамо на ЕУ само као на банкомат, већ као систем живота и рада који, подешен неким нашим специфичностима, може да нам донесе вишеструке користи - економске, политичке, безбедносне, културне, развојне. Ми смо европска земља и народ и не знам зашто бисмо се одрекли перспективе коју су пре нас многи, не у потпуности заслужено, искористили.

Владавина права, независност правосуђа и слобода медија увек се у извештајима ЕУ о напретку Србије наводе као области на којима треба више радити. Шта се конкретно предузима како би се уважиле примедбе и како се оне не би изнова понављале?

 То су теме које су увек у самом срцу процеса придруживања, и обухваћене су поглављима 23 и 24. Она се међу првима отварају и на крају процеса преговора затварају и од резултата који се у њима остваре може да зависи отварање других поглавља. Истовремено, то су и најтежа поглавља - кроз њих се мења читав систем, институционалне навике и култура, поглед на свет, начин живота ... Реформе у областима које помињете су дугорочне и системске и потребно је доста времена да се спроведу. То, наравно, није лако. Доста тога смо урадили - што је, сматрам, примећено у ЕУ, али има и још много посла. Вредно радимо на усклађивању наших правних норми са европским, уважавамо све примедбе на које је указано и уједначавамо их са правом ЕУ. То ћемо на исти начин, предано и одговорно, радити и у времену које долази.

Венецијанска комисија је недавно имала коментаре на предложени нацрт измена Устава...

Када је реч о уставним изменама у погледу начина избора носилаца правосудних функција, добили смо коментаре Венецијанске комисије и све ћемо их прихватити, да бисмо заиста имали независно и ефикасно правосуђе. Показало се да смо размишљали у добром правцу када је о европским стандардима реч.

 Шта кажете на замерке ЕУ које се односе на медије?

Обновљен је рад на медијској стратегији, формирана је нова радна група у којој су представници новинарских удружења, мисије ОЕБС-а у Србији, тако да мислим ће и ту бити резултата. 

 

Интервју за Курир

Интервју за Курир

 

(извор: Курир, разговарао: Бобан Каровић)