Европска унија није банкомат, то је најбоље место за живот и рад

08. јул 2018. | Београд

Европска унија није банкомат, то је најбоље место за живот и рад

 

Не гледамо на ЕУ само као на извор новца, већ као систем живота и рада који може да нам донесе вишеструке користи - економске, политичке, безбедносне, културне...

Од Уније наша држава годишње добија 200 милиона евра бесповратних средстава

Улазак Србије у Европску унију 2025. године је реалан циљ, а реформе које на том путу спроводимо треба да доведу до тога да грађани живе боље и да буду задовољнији својом државом, институцијама и квалитетом живота, истиче у интервјуу за Курир министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић. ЕУ је, каже она, још увек најбоље место за живот и рад. Додаје и да Србији из Уније годишње стиже 200 милиона евра бесповратне помоћи.

Да кренемо од годишњице рада Владе, која је у четвртак обележена. Колико сте задовољни оним што се урадило за 12 месеци?

Мислим да је ова Влада, укупно гледано, постигла видљиве резултате у више области. Наставили смо оно што су претходне две Владе, док је Вучић био премијер, трасирале као стратешки правац реформи и политике у различитим областима. Зато је важно за наредни период задржати, али и убрзати тај стратешки правац реформи и постићи до краја мандата заокружен реформски процес. То значи, пре свега, задржати јасан курс европског пута, јер грађани треба да разумеју да је европски пут кровна политика стабилности и оквир који нам је омогућио да се посветимо унутрашњем развоју и да су све ове реформе део нашег усклађивања са стандардима ЕУ и преношења најбољих пракси у наш систем, наравно уз фино подешавање, да би грађани живели боље и били задовољнији својом државом, институцијама и квалитетом живота.

Је ли могла Влада нешто боље и више да уради?

Важно је задржати одговорну фискалну политику, стабилне макроекономске параметре, ићи на нове и домаће и стране инвестиције, које ће довести до новог запошљавања, виших плата и пензија, здравог континуираног раста, тиме и одговорног раста потрошње, и такође и одрживог регионалног развоја. Наравно, има помака у многим ресорима, и то заиста видљивих и значајних. Не бих посматрала то као питање да ли је и шта могло боље, већ да ли можемо брже. 

Да ли у Влади, како се спекулисало, има трзавица међу министрима и у односу са премијерком Аном Брнабић?

Важни су резултати и разумевање свих око стратешког правца у ком идемо, а мислим да то постоји у Влади. Наравно, сви ми као појединци имамо своје специфичности, различите политичке стилове, различите погледе о одређеним стварима, али то у овој Влади не окрњује заједнички циљ. Немогуће је и непотребно тежити за униформношћу, важно је тежити остварењу заједничке платформе и свако на свој начин да у оквиру свог ресора доприноси томе.

Колико је 2025. година реална за улазак Србије у ЕУ? Да ли је то превише амбициозан циљ?

Ради разјашњења, важно ми је да нагласим да смо 2025, као годину која се помиње у Кредибилној стратегији за Западни Балкан, разумели као важно охрабрење да наставимо са спровођењем реформи, али не и као извесно и сигурно обећање годину пријема у ЕУ. Та година, коју је, да подсетим, први поменуо председник Европске комисије Жан Клод Јункер - када је говорио о Србији и Црној Гори као лидерима процеса европских интеграција у региону, прилично је јасан показатељ да Унија на нашу државу озбиљно рачуна. Рекла бих - с правом.

 

Мигрантска криза
Неће нам вратити визе

Да ли је угрожен безвизни систем за Србију? Спекулише се да је Унија љута због одлуке Србије да укине визе појединим земљама, што је повећало број миграната у ЕУ, па је зато запретила поновним увођењем виза.


Србија је и 2015. године, када је интензитет мигрантске кризе био највећи, показала способност и одговорност према ЕУ земљама, али и према нашим грађанима, у погледу одговорне контроле граница и учествовања у заједничким решењима. Јер и у нашем је интересу, као државе кандидата, да тај проблем буде решен на што бољи начин. Наравно да чланице ЕУ прате ситуацију са кретањем грађана земаља које су на негативним листама ЕУ ка државама Уније. То чинимо и ми, врло одговорно пратимо ситуацију и вршимо контролу летова на аеродрому заједно са припадницима Фронтекса. Због тога верујем да нема разлога да наш безвизни режим буде угрожен. Ми намеравамо да ускладимо визну политику до пријема у чланство, јер сматрамо да ће то значити већу безбедност наше земље.

 

Због чега сте толико сигурни у то?

Србија се у више наврата и по више основа показала и доказала као поуздан партнер ЕУ - конструктивно и активно смо учествовали у решавању мигрантске кризе, делимо исти однос према тероризму, залажемо се за стабилан регион - јер је то предуслов  сарадње, мира, напретка и развоја... Дакле, мислим да 2025. година није нереална за чланство Србије, уколико очувамо и сопствену, али и политичку стабилност региона, те ако убрзамо реформе, што и јесу стратешки циљеви Владе. Тиме би динамика отварања поглавља могла да се побољша.

Да, али Србија је недавно отворила два нова преговарачка поглавља, а била је спремна за пет... Да ли је ово нормалан темпо када је реч о поглављима?

Наша је интенција да у наредном периоду створимо услове за одржавање више од једне Међувладине конференције по председавању, што значи у шест месеци. У том случају, реално је да до краја 2023. године отворимо сва поглавља и да до тада постепено кренемо да затварамо она која су сада отворена. Тада би оквирно 2025, као година приступања, била реална.

Колико за то имамо подршку земаља чланица Уније?

Очекујемо подршку Аустрије, која је од 1. јула преузела шестомесечно председавање, па затим Румуније, и верујемо да ће се тема проширења кредибилно и поуздано вратити на европску агенду и поред свих изазова које ће у идућој години имати ЕУ, с обзиром на предстојеће европске изборе, али и ситуацију у појединим великим земљама чланицама, преговоре о Брегзиту, миграције, заоштравање трговинских односа итд. Зато је важно да радимо упорно и хладне главе.

Да ли мислите да је грађанима последњих година постало јасније шта заправо представља ЕУ и како се приступање Унији одражава на њихове свакодневне животе?

Европска унија, и поред извесних слабости које се појављују, а којих је било и у прошлости ЕУ, ипак је још увек најбоље место за живот и рад. Кроз процес приступања, али и пуноправним чланством које ће доћи, и спровођењем реформи, стварамо државу по мери грађана - правну и праведну, социјално сигурну, економски стабилну, модерну и развијену, баш онакву какву смо им и обећали - и Влада Србије и председик Александар Вучић и СНС, као најјача партија владајуће већине. Свесни смо значаја реформи које спроводимо. Оне нису увек ни лаке, а ни једноставне, међутим њихов крајњи резултат јесте у функцији добробити грађана. Мислим да и грађани то увиђају, јер имам утисак да подржавају и разумеју да одлуке које доносимо - ма колико у једном тренутку изгледале непопуларне - резултирају бројним користима и погодностима.

Ево, издвојите неке од тих погодности...

Рецимо, једна од њих, у периоду приступања, јесте и коришћење средстава из фондова ЕУ (ИПА). На годишњем нивоу наша држава добија 200 милиона евра бесповратних средстава, која се употребљавају за реализацију бројних пројеката - инфраструктурних и осталих, пре свега на локалном нивоу. Ако прођете Србијом, готово да нема места - већег или мањег, у коме нема објекта - било да је реч о обданишту, школи, болници или путу, који није изграђен из средстава ЕУ.  Пре неколико дана сам, уз присуство колеге Недимовића, потписала ИПАРД програм за развој села и аграра, новац који ће бесповратно моћи да користе наши пољопривредници, од 2014-2020. у износу од 175 милиона евра гранта из ЕУ, а ако рачунамо и националне контрибуције и део инвестиција, то ће бити и много више. И то је један у низу позитивних примера сарадње са Унијом.

Стиче се утисак да грађани на ЕУ гледају само као на непресушни извор новца...

Наравно, ми не гледамо на ЕУ само као на банкомат, већ као систем живота и рада који, подешен неким нашим специфичностима, може да нам донесе вишеструке користи - економске, политичке, безбедносне, културне, развојне. Ми смо европска земља и народ и не знам зашто бисмо се одрекли перспективе коју су пре нас многи, не у потпуности заслужено, искористили.

Владавина права, независност правосуђа и слобода медија увек се у извештајима ЕУ о напретку Србије наводе као области на којима треба више радити. Шта се конкретно предузима како би се уважиле примедбе и како се оне не би изнова понављале?

 То су теме које су увек у самом срцу процеса придруживања, и обухваћене су поглављима 23 и 24. Она се међу првима отварају и на крају процеса преговора затварају и од резултата који се у њима остваре може да зависи отварање других поглавља. Истовремено, то су и најтежа поглавља - кроз њих се мења читав систем, институционалне навике и култура, поглед на свет, начин живота ... Реформе у областима које помињете су дугорочне и системске и потребно је доста времена да се спроведу. То, наравно, није лако. Доста тога смо урадили - што је, сматрам, примећено у ЕУ, али има и још много посла. Вредно радимо на усклађивању наших правних норми са европским, уважавамо све примедбе на које је указано и уједначавамо их са правом ЕУ. То ћемо на исти начин, предано и одговорно, радити и у времену које долази.

Венецијанска комисија је недавно имала коментаре на предложени нацрт измена Устава...

Када је реч о уставним изменама у погледу начина избора носилаца правосудних функција, добили смо коментаре Венецијанске комисије и све ћемо их прихватити, да бисмо заиста имали независно и ефикасно правосуђе. Показало се да смо размишљали у добром правцу када је о европским стандардима реч.

 Шта кажете на замерке ЕУ које се односе на медије?

Обновљен је рад на медијској стратегији, формирана је нова радна група у којој су представници новинарских удружења, мисије ОЕБС-а у Србији, тако да мислим ће и ту бити резултата. 

 

Интервју за Курир

Интервју за Курир

 

(извор: Курир, разговарао: Бобан Каровић)

Ј. Јоксимовић и Данкан: Наставак реформи важан за европске интеграције Србије

19. септембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић разговарала је са министром Велике Британије за Европу и Америку Аленом Данканом о приступању Србије ЕУ, ефектима реформи које се спроводе, ситуацији у региону, билатералним и другим питањима.

J. Јоксимовић и Ћиамба: Билатералним разговорима до бољег положаја националних мањина

18. септембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић састала се са државним секретаром министарства спољних послова Румуније и копредседавајућим Заједничке комисије Румуније и Србије за заштиту националних мањина Георгијем Ћиамбом. Разговарали су о билатералним односима, положају румунске националне мањине, процесу европских интеграција Србије и другим темама.

Ј. Јоксимовић: Реформа правосуђа у функцији грађана

18. септембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да се реформа правосуђа ради због добробити грађана Србије и остварења пуне или макар приближавања идеалу владавине права, каква постоји у већини земаља ЕУ.

Ј. Јоксимовић и Шаер: Србија и Естонија се боље упознале, потенцијaли сарадње велики

18. септембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић примила је у опроштајну посету одлазећег амбасадора Естоније Данијела Шаера. Разговарали су о процесу европских интеграција Србије, реформама, ситуацији у региону и другим питањима.

Одржан семинар „Европски споразум о међународном друмском транспорту опасне робе“

17. септембар 2018. | Београд

Министарство за европске интеграције, у оквиру пројекта Отворени регионални фонд за Југоисточну Европу у сарадњи са Немачком организацијом за међународну сарадњу (GIZ), организовало је семинар „Европски споразум о међународном друмском транспорту опасне робе (ADR)“, чији је циљ стицање и унапређење знања у вези са овлашћењима и евиденцијом у области транспорта опасне робе, као и са примерима добре праксе у земљама ЕУ.

Семинар „Поглавље 14 – друмски саобраћај“

17. септембар 2018. | Београд

Министарство за европске интеграције организовало је семинар „Поглавље 14 - друмски саобраћај“, у сарадњи са Немачком организацијом за међународну сарадњу (GIZ), а у оквиру пројекта Отворени регионални фонд за Југоисточну Европу.

Министарство за европске интеграције организује тродневни фестивал документарног филма - „Европска сарадња: филмска прича“

17. септембар 2018. | Београд

Поводом Дана европске територијалне сарадње, Министарство за европске интеграције организује тродневни фестивал документарног филма - „Европска сарадња: филмска прича“.

Фестивал ће 19. септембра отворити вишеструко награђивани домаћи филм „Заробљено време“, редитеља Милана Никодијевића, са којим је предвиђен и разговор након пројекције. На репертоару су такође и грчки филм „Породични посао“, ауторке Ангелики Аристоменополу (20. септембар), као и документарно остварење „Париска опера“, редитеља  Жан-Стефана Брона, рађен у француско-швајцарској копродукцији  (21. септембар).

Габријел: ЕУ преузима финансирање Научног парка у Београду

17. септембар 2018. | Београд

Европска комесарка за дигитално друштво и економију Марија Габријел најавила је данас да ће од следеће године Европска унија преузети финансирање Научно-технолошког парка у Београду у износу од 1,5 милиона евра, који је до сада финансирала Влада Швајцарске.

Ј. Јоксимовић – Габријел: Европске интеграције дале оквир за одрживи развој Србије

17. септембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић разговарала је са комесаром ЕУ за дигитално друштво и економију Маријом Габријел o будућим активностима које се односе на дигитализацију у Србији, дигиталној агенди за Западни Балкан и моделима којима ће ЕУ подржати процес дигитализације наше државе, развоју предузетништва и економије засноване на знању.

Ј. Јоксимовић: Ханова изјава одраз разумевања проблема

15. септембар 2018. | Београд

Комесар ЕУ Јоханес Хан изјавио је да у оквиру дијалога Београда и Приштине територијална размена или корекција граница није искључена као завршни део слагалице. Било које решење мора да доприноси стабилности и просперитету региона и да обе стране буду свесне међународних обавеза и забринутости међународне заједнице. Верујем да је могуће да се решење спора оствари до средине 2019. године - изјавио је у петак Хан.

Отворен семинар „Класификација националних прописа и правна техника писања закона у ЕУ“

14. септембар 2018. | Београд

Министарство за европске интеграције организовало је семинар „Класификација националних прописа у складу са прописима ЕУ и правна техника писања закона“, чији је циљ стицање и унапређење знања за израду прилога закона и подзаконских аката, у складу са специфичностима преношења права ЕУ, уз интерактивну размену искустава и анализу примера из праксе.

Ј. Јоксимовић и Хaргитаи: ЕБРД партнер у процесу европских интеграција и развоја Србије

12. септембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић разговарала је са регионалним директором Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) задуженом за Западни Балкан Жужаном Харгитаи о развоју Србије кроз процес европских интеграција.

Радионица „Координација и писана комуникација у процесу приступања“

11. септембар 2018. | Београд

У организацији Министарства за европске интеграције одржана је радионица „Координација и писана комуникација у процесу приступања“, чији је циљ стицање и унапређење знања за израду докумената и правних прилога који се достављају институцијама Европске уније, односно упознавање са садржајем, формом и кључним елементима доброг правног прилога, уз интерактивну размену искустава и анализу примера из праксе.

Ј. Јоксимовић: Вучић показао државништво, бригу о људима и миру

09. септембар 2018. | Београд

Дводневним боравком на Космету председник Србије Александар Вучић послао је недвосмислену и значајну поруку, и то у једном компликованом тренутку када из Приштине стижу веома разговетно негативне и снажно претеће поруке, а из међународне јавности доста неразговетне поруке подршке настојањима да се дијалогом дође до неких нових, флексибилних решења, оценила је данас српски министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Европска комисија подржава обуку државних службеника из региона

29. август 2018. | Београд

Европска комисија и Британски савет настављају, трећу годину заредом, спровођење регионалног пројекта EU Scheme for Young Professionals in the Western Balkans III  чији је циљ изградња административних капацитета младих државних службеника на Западном Балкану, као и јачање регионалне сарадње.  

Подршка чланству Србије у Европској унији 55 процената

28. август 2018. | Београд

Уколико би сутра био одржан референдум са питањем „Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”, 55 одсто грађана Србије гласало би за, њих 21 одсто би гласало против, док по 12 одсто не би гласало уопште или не зна шта би одговорило на ово питање, резултат је најновијег истраживања јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије“ које је спровело Министарство за европске интеграције. Истраживање у коме је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, рађено је према стандарду Евробарометра.

Ј. Јоксимовић: Европске интеграције поставиле стратегију одрживог развоја Србије

28. август 2018. | Београд

Србија има своју развојну стратегију одрживог развоја и стабилно стоји у свом реформском процесу још од 2012. године, рекла је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и додала да су европске интеграције Србије јасно поставиле развојну визију Србијe.

Јоксимовић је на панелу „Визионирање Србије у будућности: како се европски пут и Агенда 2030 умрежавају“, у оквиру конференције „Србија 2030: Чињенице и опције“ казала да оквир европских интеграција укључујe и свих 17 циљева одрживог развоја.

Ј. Јоксимовић: 55 одсто грађана подржава чланство Србије у Европској унији

27. август 2018. | Београд

Према најновијем истраживању које Министарство за европске интеграције спроводи на сваких шест месеци, 55 одсто грађана Србије подржава чланство Србије у ЕУ, што је за три процента више у односу на другу половину 2017. године, док је истовремено проценат грађана који се противе смањен и сада износи 21 одсто, каже министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Ј. Јоксимовић и Вадефул: Србија доказани фактор стабилности региона

27. август 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић разговарала је са послаником и замеником председавајућег фракције ЦДУ/ЦСУ немачког Бундестага др Јоханом Вадефулом о европским интеграцијама Србије, активностима које се у том процесу спроводе, резултатима реформи, билатералним односима две државе и другим темама.

Успешни народи се договарају

25. август 2018. | Београд

Нисам неко ко даје помпезна обећања и најаве, нити падам у евродепресију нити у евроегзалтацију, jeр је процес европске интеграције сложен и често вођен кроз лавиринте појединачних интереса појединих држава, укупних односа и атмосфере у европској политици, али и светској политичкој клими, каже у разговору за „Политику” министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.
 

youtube_logo

 

 

Четвороминутна анимација која на популаран начин представља сложен процес преговора за чланство у ЕУ.

 

 

Погледајте занимљив видео о томе шта се у Србији финансира ИПА средствима: