Европска унија није банкомат, то је најбоље место за живот и рад

08. јул 2018. | Београд

Европска унија није банкомат, то је најбоље место за живот и рад

 

Не гледамо на ЕУ само као на извор новца, већ као систем живота и рада који може да нам донесе вишеструке користи - економске, политичке, безбедносне, културне...

Од Уније наша држава годишње добија 200 милиона евра бесповратних средстава

Улазак Србије у Европску унију 2025. године је реалан циљ, а реформе које на том путу спроводимо треба да доведу до тога да грађани живе боље и да буду задовољнији својом државом, институцијама и квалитетом живота, истиче у интервјуу за Курир министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић. ЕУ је, каже она, још увек најбоље место за живот и рад. Додаје и да Србији из Уније годишње стиже 200 милиона евра бесповратне помоћи.

Да кренемо од годишњице рада Владе, која је у четвртак обележена. Колико сте задовољни оним што се урадило за 12 месеци?

Мислим да је ова Влада, укупно гледано, постигла видљиве резултате у више области. Наставили смо оно што су претходне две Владе, док је Вучић био премијер, трасирале као стратешки правац реформи и политике у различитим областима. Зато је важно за наредни период задржати, али и убрзати тај стратешки правац реформи и постићи до краја мандата заокружен реформски процес. То значи, пре свега, задржати јасан курс европског пута, јер грађани треба да разумеју да је европски пут кровна политика стабилности и оквир који нам је омогућио да се посветимо унутрашњем развоју и да су све ове реформе део нашег усклађивања са стандардима ЕУ и преношења најбољих пракси у наш систем, наравно уз фино подешавање, да би грађани живели боље и били задовољнији својом државом, институцијама и квалитетом живота.

Је ли могла Влада нешто боље и више да уради?

Важно је задржати одговорну фискалну политику, стабилне макроекономске параметре, ићи на нове и домаће и стране инвестиције, које ће довести до новог запошљавања, виших плата и пензија, здравог континуираног раста, тиме и одговорног раста потрошње, и такође и одрживог регионалног развоја. Наравно, има помака у многим ресорима, и то заиста видљивих и значајних. Не бих посматрала то као питање да ли је и шта могло боље, већ да ли можемо брже. 

Да ли у Влади, како се спекулисало, има трзавица међу министрима и у односу са премијерком Аном Брнабић?

Важни су резултати и разумевање свих око стратешког правца у ком идемо, а мислим да то постоји у Влади. Наравно, сви ми као појединци имамо своје специфичности, различите политичке стилове, различите погледе о одређеним стварима, али то у овој Влади не окрњује заједнички циљ. Немогуће је и непотребно тежити за униформношћу, важно је тежити остварењу заједничке платформе и свако на свој начин да у оквиру свог ресора доприноси томе.

Колико је 2025. година реална за улазак Србије у ЕУ? Да ли је то превише амбициозан циљ?

Ради разјашњења, важно ми је да нагласим да смо 2025, као годину која се помиње у Кредибилној стратегији за Западни Балкан, разумели као важно охрабрење да наставимо са спровођењем реформи, али не и као извесно и сигурно обећање годину пријема у ЕУ. Та година, коју је, да подсетим, први поменуо председник Европске комисије Жан Клод Јункер - када је говорио о Србији и Црној Гори као лидерима процеса европских интеграција у региону, прилично је јасан показатељ да Унија на нашу државу озбиљно рачуна. Рекла бих - с правом.

 

Мигрантска криза
Неће нам вратити визе

Да ли је угрожен безвизни систем за Србију? Спекулише се да је Унија љута због одлуке Србије да укине визе појединим земљама, што је повећало број миграната у ЕУ, па је зато запретила поновним увођењем виза.


Србија је и 2015. године, када је интензитет мигрантске кризе био највећи, показала способност и одговорност према ЕУ земљама, али и према нашим грађанима, у погледу одговорне контроле граница и учествовања у заједничким решењима. Јер и у нашем је интересу, као државе кандидата, да тај проблем буде решен на што бољи начин. Наравно да чланице ЕУ прате ситуацију са кретањем грађана земаља које су на негативним листама ЕУ ка државама Уније. То чинимо и ми, врло одговорно пратимо ситуацију и вршимо контролу летова на аеродрому заједно са припадницима Фронтекса. Због тога верујем да нема разлога да наш безвизни режим буде угрожен. Ми намеравамо да ускладимо визну политику до пријема у чланство, јер сматрамо да ће то значити већу безбедност наше земље.

 

Због чега сте толико сигурни у то?

Србија се у више наврата и по више основа показала и доказала као поуздан партнер ЕУ - конструктивно и активно смо учествовали у решавању мигрантске кризе, делимо исти однос према тероризму, залажемо се за стабилан регион - јер је то предуслов  сарадње, мира, напретка и развоја... Дакле, мислим да 2025. година није нереална за чланство Србије, уколико очувамо и сопствену, али и политичку стабилност региона, те ако убрзамо реформе, што и јесу стратешки циљеви Владе. Тиме би динамика отварања поглавља могла да се побољша.

Да, али Србија је недавно отворила два нова преговарачка поглавља, а била је спремна за пет... Да ли је ово нормалан темпо када је реч о поглављима?

Наша је интенција да у наредном периоду створимо услове за одржавање више од једне Међувладине конференције по председавању, што значи у шест месеци. У том случају, реално је да до краја 2023. године отворимо сва поглавља и да до тада постепено кренемо да затварамо она која су сада отворена. Тада би оквирно 2025, као година приступања, била реална.

Колико за то имамо подршку земаља чланица Уније?

Очекујемо подршку Аустрије, која је од 1. јула преузела шестомесечно председавање, па затим Румуније, и верујемо да ће се тема проширења кредибилно и поуздано вратити на европску агенду и поред свих изазова које ће у идућој години имати ЕУ, с обзиром на предстојеће европске изборе, али и ситуацију у појединим великим земљама чланицама, преговоре о Брегзиту, миграције, заоштравање трговинских односа итд. Зато је важно да радимо упорно и хладне главе.

Да ли мислите да је грађанима последњих година постало јасније шта заправо представља ЕУ и како се приступање Унији одражава на њихове свакодневне животе?

Европска унија, и поред извесних слабости које се појављују, а којих је било и у прошлости ЕУ, ипак је још увек најбоље место за живот и рад. Кроз процес приступања, али и пуноправним чланством које ће доћи, и спровођењем реформи, стварамо државу по мери грађана - правну и праведну, социјално сигурну, економски стабилну, модерну и развијену, баш онакву какву смо им и обећали - и Влада Србије и председик Александар Вучић и СНС, као најјача партија владајуће већине. Свесни смо значаја реформи које спроводимо. Оне нису увек ни лаке, а ни једноставне, међутим њихов крајњи резултат јесте у функцији добробити грађана. Мислим да и грађани то увиђају, јер имам утисак да подржавају и разумеју да одлуке које доносимо - ма колико у једном тренутку изгледале непопуларне - резултирају бројним користима и погодностима.

Ево, издвојите неке од тих погодности...

Рецимо, једна од њих, у периоду приступања, јесте и коришћење средстава из фондова ЕУ (ИПА). На годишњем нивоу наша држава добија 200 милиона евра бесповратних средстава, која се употребљавају за реализацију бројних пројеката - инфраструктурних и осталих, пре свега на локалном нивоу. Ако прођете Србијом, готово да нема места - већег или мањег, у коме нема објекта - било да је реч о обданишту, школи, болници или путу, који није изграђен из средстава ЕУ.  Пре неколико дана сам, уз присуство колеге Недимовића, потписала ИПАРД програм за развој села и аграра, новац који ће бесповратно моћи да користе наши пољопривредници, од 2014-2020. у износу од 175 милиона евра гранта из ЕУ, а ако рачунамо и националне контрибуције и део инвестиција, то ће бити и много више. И то је један у низу позитивних примера сарадње са Унијом.

Стиче се утисак да грађани на ЕУ гледају само као на непресушни извор новца...

Наравно, ми не гледамо на ЕУ само као на банкомат, већ као систем живота и рада који, подешен неким нашим специфичностима, може да нам донесе вишеструке користи - економске, политичке, безбедносне, културне, развојне. Ми смо европска земља и народ и не знам зашто бисмо се одрекли перспективе коју су пре нас многи, не у потпуности заслужено, искористили.

Владавина права, независност правосуђа и слобода медија увек се у извештајима ЕУ о напретку Србије наводе као области на којима треба више радити. Шта се конкретно предузима како би се уважиле примедбе и како се оне не би изнова понављале?

 То су теме које су увек у самом срцу процеса придруживања, и обухваћене су поглављима 23 и 24. Она се међу првима отварају и на крају процеса преговора затварају и од резултата који се у њима остваре може да зависи отварање других поглавља. Истовремено, то су и најтежа поглавља - кроз њих се мења читав систем, институционалне навике и култура, поглед на свет, начин живота ... Реформе у областима које помињете су дугорочне и системске и потребно је доста времена да се спроведу. То, наравно, није лако. Доста тога смо урадили - што је, сматрам, примећено у ЕУ, али има и још много посла. Вредно радимо на усклађивању наших правних норми са европским, уважавамо све примедбе на које је указано и уједначавамо их са правом ЕУ. То ћемо на исти начин, предано и одговорно, радити и у времену које долази.

Венецијанска комисија је недавно имала коментаре на предложени нацрт измена Устава...

Када је реч о уставним изменама у погледу начина избора носилаца правосудних функција, добили смо коментаре Венецијанске комисије и све ћемо их прихватити, да бисмо заиста имали независно и ефикасно правосуђе. Показало се да смо размишљали у добром правцу када је о европским стандардима реч.

 Шта кажете на замерке ЕУ које се односе на медије?

Обновљен је рад на медијској стратегији, формирана је нова радна група у којој су представници новинарских удружења, мисије ОЕБС-а у Србији, тако да мислим ће и ту бити резултата. 

 

Интервју за Курир

Интервју за Курир

 

(извор: Курир, разговарао: Бобан Каровић)

Експертска мисија – Евалуација и анализа пословних планова, 21-25. јануар

21. јaнуар 2019. | Београд

Експертска мисија - Евалуација и анализа пословних планова, 21-25. јануар.

Корисник Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

Експертска мисија –  Обезбеђење квалитета и контрола, 17-18. јануар

17. јaнуар 2019. | Београд

Експертска мисија -  Обезбеђење квалитета и контрола, 17-18. јануар.

Корисник Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

Студенти са Сорбоне са представницима МЕИ о европским интеграцијама Србије

14. јaнуар 2019. | Београд

Вршилац дужности помоћника министра за европске интеграције Ксенија Миленковић разговарала је данас у Француском институту са студентима прве године мастер студија „Међународни односи и европски послови“ Универзитета Париз-Пантеон Сорбона о европским интеграцијама Србије, као и о томе зашто је за Србију, али и за ЕУ, значајно да политика проширења остане високо на агенди Уније.

Ј. Јоксимовић: Србија је озбиљна држава и не води политику од данас до сутра

06. јaнуар 2019. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић данас је поручила да Србија не одустаје од залагања за улазак у Европску унију и истакла да ниједна озбиљна држава не мења политику „од данас до сутра“. 

Успешно уговорено 59 милиона евра из претприступних фондова ЕУ

03. јaнуар 2019. | Београд

Република Србија успешно је и у планираном року завршила уговарање пројеката за Програм ИПА 2014. и то са стопом уговарања од 90,08 одсто, односно  у вредности од 59.220.430 милиона евра. До сада је  потписано 86 уговора за овај програмски период.

Ј. Јоксимовић: Озбиљни изазови пред ЕУ у 2019. години, али тема проширења остаје

01. јaнуар 2019. | Београд

Румунија, која је данас преузела шестомесечно председавање Саветом Европске уније, подржава европски пут Србије и намерава да током председавања ЕУ тему проширења држи на агенди и у фокусу.

Ј. Јоксимовић: Приштина и Тирана урушавају темеље Европе

31. децембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић оценила је да је изјава председника Владе у Приштини Рамуша Харадинаја - да граница Косова према Албанији више не постоји, истовремено и забрињавајућа и упозоравајућа, јер представља почетак урушавања темеља које су ОЕБС и ЕУ поставили и који чине Европу „целу и слободну“.

Ј. Јоксимовић: Релативно задовољавајућа динамика преговора, нема посустајања

26. децембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да Србија може да буде релативно задовољна динамиком преговора са Европском унијом у 2018. години, током које је отворено четири поглавља, те нагласила да ће се реформе активно спроводити и током идуће године, без обзира на изазове у ЕУ.

Ј. Јоксимовић: Србија значајно учествује у заједничкој спољној и безбедносној политици ЕУ

26. децембар 2018. | Београд

Несумњиво је да Србија значајно учествује у заједничкој спољној и безбедносној политици Европске уније, изјавила је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и подсетила да наша земља тек до момента пуноправног чланства мора у потпуности ускладити спољну политику са политиком ЕУ.

Oдобрени пројекти у оквиру грант шеме Програма Еxchange 5

25. децембар 2018. | Београд

У оквиру грант шеме Програма Exchange 5 одобрено је спровођење 18 пројеката у области управљања имовином на локалном нивоу. Пројекти ће бити реализовани у оквиру Компоненте 1 Програма, а биће обухваћено 48 јединица локалне самоуправе (18 координатора и 30 партнера) као и неколицина других корисника (ЈКП, развојне агенције, ОЦД).

Ј. Јоксимовић: Брисел, за сада, не пише нови извештај о Поглављу 31

24. децембар 2018. | Београд

Брисел није донео одлуку да се изради нови Извештај о скринингу за Поглавље 31 о заједничкој спољној, безбедносној и одбрамбеној политици ЕУ, будући да такву одлуку није потврдило свих 28 чланица ЕУ, каже министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Ј. Јоксимовић: ЕУ разуме да Србија на свет гледа кроз развој, сарадњу, реформе и дијалог

18. децембар 2018. | Брисел

Оно што је била порука Србије у Бриселу, а што је ЕУ добро разумела, је то да ми свет очигледно гледамо другачијим очима, изјавила је министар за европске интеграције Србије, Јадранка Јоксимовић.

ЕУ и Србија потписали пакет ИПА 2017 од преко 97 милиона евра

17. децембар 2018. | Брисел

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и комесар за проширење и суседску политику Јоханес Хан потписали су у Бриселу део Инструмента претприступне помоћи за 2017. годину у износу од преко 97 милиона евра.

Отворена 15. изложба фотографија "Примењена носталгија"

17. децембар 2018. | Београд

 У Југословенској кинотеци у Београду данас је отворена 15. изложба фотографија „Примењена носталгија” коју је организовало Министарство за европске интеграције поводом аустријског председавања Савету Европске уније. Аутори изложбе су фотографи Магдалена Миљков из Србије и Кристофер Маврич из Аустрије, а идеја је да се и на овај начин унапреди културна размена између те две земље, као и да се промовишу европске вредности и сарадња Србије са државама чланицама ЕУ.

Отвoрен семинар о смерницама за трансевропску енергетску инфраструктуру

12. децембар 2018. | Београд

Министарство за европске интеграције организује данас, у оквиру пројекта Отворени регионални фонд за Југоисточну Европу, семинар „Поглавље 15 - Уредба 347/2013 о смерницама за трансевропску енергетску инфраструктуру“.

Инфо дани у оквиру Програма прекограничне сарадње Србија - Македонија

11. децембар 2018. | Врање, Скопље, Куманово, Лесковац

Програм прекограничне сарадње Србија - Македонија наставља са организацијом радионица за писање пројеката и инфо-дана за све заинтересоване који планирају да, на време и по ЕУ правилима, пријаве своје пројектне предлоге за Први позив овог Програма који се  ускоро очекује. Након великог интересовања и успешних радионица које су крајем новембра организоване у Врању и у Скопљу, следе обуке у Куманову (11. и 12. децембра) и у Лесковцу (24. и 25. децембра). Више информација о инфо-данима и о начину пријава за будуће догађаје можете да добијете упитом на е-адресу: biljana.stankovic@mei.gov.rs.

Ј. Јоксимовић: Донекле смо задовољни, могло је више...

10. децембар 2018. | Брисел

Ми смо данас унеколико задовољни што смо отворили још два поглавља - Поглавље 17, економска и монетарна унија и Поглавље 18, које се тиче статистике - у преговарачком процесу и то су поглавља која су заиста важна у оном смислу у којем Србија заиста јесте предводник економских реформи и трансформација, изјавила је министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић на Међувладиној конференцији у Бриселу.

Ј. Јоксимовић: Поглавља која отварамо потврда квалитета економских реформи

08. децембар 2018. | Београд

Србија ће у понедељак, на Деветој међувладиној конференцији у Бриселу, отворити два нова поглавља у преговорима са ЕУ: 17 - економска и монетарна унија и 18 - статистика, која су веома важна за економске реформе и потврда су да је Србија у том сегменту добро радила, каже министар за европске интеграција Јадранка Јоксимовић.

Ј. Јоксимовић и Кулордава: Искуства Србије из процеса европских интеграција драгоцена за Грузију

06. децембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић разговарала је са делегацијом Одбора Парламента Грузије за европске интеграције - предводи је Тамар Кулордава, о будућим активностима Србије у процесу европских интеграција, реформама,  ситуацији у региону и другим важним темама.

Ј. Јоксимовић: Политика проширења није приоритет ЕУ, али Србија напредује

05. децембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да је одлука земаља ЕУ да Србија 10. децембра отвори два нова поглавља у преговорима о чланству последица чињенице да политика проширења сада није у првом плану ЕУ, али да је важно да Србија напредује и наставља да спроводи реформе.

youtube_logo

 

 

Четвороминутна анимација која на популаран начин представља сложен процес преговора за чланство у ЕУ.

 

 

Погледајте занимљив видео о томе шта се у Србији финансира ИПА средствима: