Европска унија није банкомат, то је најбоље место за живот и рад

08. јул 2018. | Београд

Европска унија није банкомат, то је најбоље место за живот и рад

 

Не гледамо на ЕУ само као на извор новца, већ као систем живота и рада који може да нам донесе вишеструке користи - економске, политичке, безбедносне, културне...

Од Уније наша држава годишње добија 200 милиона евра бесповратних средстава

Улазак Србије у Европску унију 2025. године је реалан циљ, а реформе које на том путу спроводимо треба да доведу до тога да грађани живе боље и да буду задовољнији својом државом, институцијама и квалитетом живота, истиче у интервјуу за Курир министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић. ЕУ је, каже она, још увек најбоље место за живот и рад. Додаје и да Србији из Уније годишње стиже 200 милиона евра бесповратне помоћи.

Да кренемо од годишњице рада Владе, која је у четвртак обележена. Колико сте задовољни оним што се урадило за 12 месеци?

Мислим да је ова Влада, укупно гледано, постигла видљиве резултате у више области. Наставили смо оно што су претходне две Владе, док је Вучић био премијер, трасирале као стратешки правац реформи и политике у различитим областима. Зато је важно за наредни период задржати, али и убрзати тај стратешки правац реформи и постићи до краја мандата заокружен реформски процес. То значи, пре свега, задржати јасан курс европског пута, јер грађани треба да разумеју да је европски пут кровна политика стабилности и оквир који нам је омогућио да се посветимо унутрашњем развоју и да су све ове реформе део нашег усклађивања са стандардима ЕУ и преношења најбољих пракси у наш систем, наравно уз фино подешавање, да би грађани живели боље и били задовољнији својом државом, институцијама и квалитетом живота.

Је ли могла Влада нешто боље и више да уради?

Важно је задржати одговорну фискалну политику, стабилне макроекономске параметре, ићи на нове и домаће и стране инвестиције, које ће довести до новог запошљавања, виших плата и пензија, здравог континуираног раста, тиме и одговорног раста потрошње, и такође и одрживог регионалног развоја. Наравно, има помака у многим ресорима, и то заиста видљивих и значајних. Не бих посматрала то као питање да ли је и шта могло боље, већ да ли можемо брже. 

Да ли у Влади, како се спекулисало, има трзавица међу министрима и у односу са премијерком Аном Брнабић?

Важни су резултати и разумевање свих око стратешког правца у ком идемо, а мислим да то постоји у Влади. Наравно, сви ми као појединци имамо своје специфичности, различите политичке стилове, различите погледе о одређеним стварима, али то у овој Влади не окрњује заједнички циљ. Немогуће је и непотребно тежити за униформношћу, важно је тежити остварењу заједничке платформе и свако на свој начин да у оквиру свог ресора доприноси томе.

Колико је 2025. година реална за улазак Србије у ЕУ? Да ли је то превише амбициозан циљ?

Ради разјашњења, важно ми је да нагласим да смо 2025, као годину која се помиње у Кредибилној стратегији за Западни Балкан, разумели као важно охрабрење да наставимо са спровођењем реформи, али не и као извесно и сигурно обећање годину пријема у ЕУ. Та година, коју је, да подсетим, први поменуо председник Европске комисије Жан Клод Јункер - када је говорио о Србији и Црној Гори као лидерима процеса европских интеграција у региону, прилично је јасан показатељ да Унија на нашу државу озбиљно рачуна. Рекла бих - с правом.

 

Мигрантска криза
Неће нам вратити визе

Да ли је угрожен безвизни систем за Србију? Спекулише се да је Унија љута због одлуке Србије да укине визе појединим земљама, што је повећало број миграната у ЕУ, па је зато запретила поновним увођењем виза.


Србија је и 2015. године, када је интензитет мигрантске кризе био највећи, показала способност и одговорност према ЕУ земљама, али и према нашим грађанима, у погледу одговорне контроле граница и учествовања у заједничким решењима. Јер и у нашем је интересу, као државе кандидата, да тај проблем буде решен на што бољи начин. Наравно да чланице ЕУ прате ситуацију са кретањем грађана земаља које су на негативним листама ЕУ ка државама Уније. То чинимо и ми, врло одговорно пратимо ситуацију и вршимо контролу летова на аеродрому заједно са припадницима Фронтекса. Због тога верујем да нема разлога да наш безвизни режим буде угрожен. Ми намеравамо да ускладимо визну политику до пријема у чланство, јер сматрамо да ће то значити већу безбедност наше земље.

 

Због чега сте толико сигурни у то?

Србија се у више наврата и по више основа показала и доказала као поуздан партнер ЕУ - конструктивно и активно смо учествовали у решавању мигрантске кризе, делимо исти однос према тероризму, залажемо се за стабилан регион - јер је то предуслов  сарадње, мира, напретка и развоја... Дакле, мислим да 2025. година није нереална за чланство Србије, уколико очувамо и сопствену, али и политичку стабилност региона, те ако убрзамо реформе, што и јесу стратешки циљеви Владе. Тиме би динамика отварања поглавља могла да се побољша.

Да, али Србија је недавно отворила два нова преговарачка поглавља, а била је спремна за пет... Да ли је ово нормалан темпо када је реч о поглављима?

Наша је интенција да у наредном периоду створимо услове за одржавање више од једне Међувладине конференције по председавању, што значи у шест месеци. У том случају, реално је да до краја 2023. године отворимо сва поглавља и да до тада постепено кренемо да затварамо она која су сада отворена. Тада би оквирно 2025, као година приступања, била реална.

Колико за то имамо подршку земаља чланица Уније?

Очекујемо подршку Аустрије, која је од 1. јула преузела шестомесечно председавање, па затим Румуније, и верујемо да ће се тема проширења кредибилно и поуздано вратити на европску агенду и поред свих изазова које ће у идућој години имати ЕУ, с обзиром на предстојеће европске изборе, али и ситуацију у појединим великим земљама чланицама, преговоре о Брегзиту, миграције, заоштравање трговинских односа итд. Зато је важно да радимо упорно и хладне главе.

Да ли мислите да је грађанима последњих година постало јасније шта заправо представља ЕУ и како се приступање Унији одражава на њихове свакодневне животе?

Европска унија, и поред извесних слабости које се појављују, а којих је било и у прошлости ЕУ, ипак је још увек најбоље место за живот и рад. Кроз процес приступања, али и пуноправним чланством које ће доћи, и спровођењем реформи, стварамо државу по мери грађана - правну и праведну, социјално сигурну, економски стабилну, модерну и развијену, баш онакву какву смо им и обећали - и Влада Србије и председик Александар Вучић и СНС, као најјача партија владајуће већине. Свесни смо значаја реформи које спроводимо. Оне нису увек ни лаке, а ни једноставне, међутим њихов крајњи резултат јесте у функцији добробити грађана. Мислим да и грађани то увиђају, јер имам утисак да подржавају и разумеју да одлуке које доносимо - ма колико у једном тренутку изгледале непопуларне - резултирају бројним користима и погодностима.

Ево, издвојите неке од тих погодности...

Рецимо, једна од њих, у периоду приступања, јесте и коришћење средстава из фондова ЕУ (ИПА). На годишњем нивоу наша држава добија 200 милиона евра бесповратних средстава, која се употребљавају за реализацију бројних пројеката - инфраструктурних и осталих, пре свега на локалном нивоу. Ако прођете Србијом, готово да нема места - већег или мањег, у коме нема објекта - било да је реч о обданишту, школи, болници или путу, који није изграђен из средстава ЕУ.  Пре неколико дана сам, уз присуство колеге Недимовића, потписала ИПАРД програм за развој села и аграра, новац који ће бесповратно моћи да користе наши пољопривредници, од 2014-2020. у износу од 175 милиона евра гранта из ЕУ, а ако рачунамо и националне контрибуције и део инвестиција, то ће бити и много више. И то је један у низу позитивних примера сарадње са Унијом.

Стиче се утисак да грађани на ЕУ гледају само као на непресушни извор новца...

Наравно, ми не гледамо на ЕУ само као на банкомат, већ као систем живота и рада који, подешен неким нашим специфичностима, може да нам донесе вишеструке користи - економске, политичке, безбедносне, културне, развојне. Ми смо европска земља и народ и не знам зашто бисмо се одрекли перспективе коју су пре нас многи, не у потпуности заслужено, искористили.

Владавина права, независност правосуђа и слобода медија увек се у извештајима ЕУ о напретку Србије наводе као области на којима треба више радити. Шта се конкретно предузима како би се уважиле примедбе и како се оне не би изнова понављале?

 То су теме које су увек у самом срцу процеса придруживања, и обухваћене су поглављима 23 и 24. Она се међу првима отварају и на крају процеса преговора затварају и од резултата који се у њима остваре може да зависи отварање других поглавља. Истовремено, то су и најтежа поглавља - кроз њих се мења читав систем, институционалне навике и култура, поглед на свет, начин живота ... Реформе у областима које помињете су дугорочне и системске и потребно је доста времена да се спроведу. То, наравно, није лако. Доста тога смо урадили - што је, сматрам, примећено у ЕУ, али има и још много посла. Вредно радимо на усклађивању наших правних норми са европским, уважавамо све примедбе на које је указано и уједначавамо их са правом ЕУ. То ћемо на исти начин, предано и одговорно, радити и у времену које долази.

Венецијанска комисија је недавно имала коментаре на предложени нацрт измена Устава...

Када је реч о уставним изменама у погледу начина избора носилаца правосудних функција, добили смо коментаре Венецијанске комисије и све ћемо их прихватити, да бисмо заиста имали независно и ефикасно правосуђе. Показало се да смо размишљали у добром правцу када је о европским стандардима реч.

 Шта кажете на замерке ЕУ које се односе на медије?

Обновљен је рад на медијској стратегији, формирана је нова радна група у којој су представници новинарских удружења, мисије ОЕБС-а у Србији, тако да мислим ће и ту бити резултата. 

 

Интервју за Курир

Интервју за Курир

 

(извор: Курир, разговарао: Бобан Каровић)

Изложба „Примењена носталгија“ отворена у Бечу

20. новембар 2018. | Беч

У Бечу, главном граду Аустрије, јуче је свечано отворена петнаеста по реду изложба фотографија „Примењена носталгија Србија - Аустрија“, чији су аутори реномирани фотографи Магдалена Миљков и Кристофер Маврич.
Отварајући изложбу, помоћник министра за европске интеграције Тамара Делић нагласила је да је сарадња у области јавне дипломатије само део шире слике добрих односа Србије и Аустрије током шестомесечног председавања Европској унији и да ова земља предано води део председавања у вези са процесом преговора о чланству Србије у ЕУ.

Ј. Јоксимовић и Самуелсон: Данска подржава кредибилну политику проширења ЕУ

20. новембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић састала се са министром иностраних послова Данске Андерсом Самуелсеном. Разговарали су о плановима Србије у наставку процеса приступања ЕУ, ефектима спровођења реформи, приликама у региону, билатералним односима и другим важним темама.

Ј. Јоксимовић: Политика штапа и шаргарепе није одржива

19. новембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да очекује да, након што земље чланице ЕУ измере шта је постигнуто у поглављима 23 и 24, која се односе на владавину права и Поглавље 35, које се тиче дијалога Београда и Приштине, Србија до краја године отвори три поглавља у преговарачким процесима.

Ј. Јоксимовић: Одрживи развој и кохезиона политика – за напредак државе и друштва

19. новембар 2018. | Београд


Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је данас да су циљеви одрживог развоја Агенде УН 2030 конкретни, те да су европске интеграције начин на који се убрзава спровођење тих циљева, као и да је потребно трудити се да се достигне главни циљ, а то је приближити се идеалу укидања сиромаштва. 

Ј. Јоксимовић: Уложили смо све снаге да спречимо чланство

19. новембар 2018. | Београд

Сви чланови Владе уложили су максималне снаге да би спречили чланство Косова у Интерполу и објаснили вишестурке разлоге зашто би пријем Косова у ту међународну полицијску организацију представљао јако лошу поруку.

Ј. Јоксимовић: Приштина вишеструко подрива дијалог

19. новембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић оценила је данас да Приштина подрива дијалог не само тако што ни после пет година не показује намеру да поштује договоре из Бриселског споразума, већ и што једностраним потезима нарушава ионако лошу атмосферу и поверење.

Ј. Јоксимовић: Ништа ново од Хрватске

16. новембар 2018. | Београд


Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је данас, реагујући на то да су се на седници Радне групе за проширење (КОЕЛА) у Савету ЕУ, представници Хрватске поново „жалили” на Србију, да то није ништа посебно ново од нашег суседа, али да је више занима како ће се чланице поставити према кредибилној политици проширења и да ли ће подржати отварање неколико поглавља до краја године
„Ако је тако било, а изгледа да јесте, ништа посебно ново од нашег суседа, нека успут ураде интроспективну анализу, јер то што се повремено дешава у Хрватској је озбиљан изазов за вредности ЕУ, али то је питање за њих“ рекла је Јоксимовић Танјугу.
Мене више занима, истакла је, како ће се чланице поставити према кредибилној политици проширења, и да ли ће подржати отварање неколико поглавља до краја године, јер доста позитивних резултата у реформском процесу је Србија предузела и имамо резултате  веома уверљиве за отварање неколико поглавља.

Ј. Јоксимовић: Отварање нових поглавља биће потврда напретка Србије

16. новембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да је Србија, поред области владавине права, интензивно радила и на припреми других преговарачких позиција које се тичу важних реформских области. Јоксимовић је, након састанка са амбасадорима земаља чланица ЕУ, навела да сматра да је важно да чланице констатују напредак тиме што ће дати сагласност за отварање нових поглавља.
„Уз укупну анализу онога што смо у поглављима 23 и 24 урадили, посебно у другој половини године, мислим да има довољно елемената и корака који ће бити довољни за државе чланице да подрже отварање нових поглавља до краја године”, казала је Јоксимовић.

Ј. Јоксимовић и Ло Кашо: Италија препознаје напредак Србије у реформама

15. новембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић разговарала је са амбасадором Италије Карлом Ло Кашом о билатералним односима две државе, европским интеграцијама Србије, рeформама које се у процесу приступања спроводе, ситуацији у региону и другим темама.

Ј. Јоксимовић: За пет до седам година креће нова етапа развоја

14. новембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић уверена је да ће европски пут Србије за пет до седам година резултирати чланством у ЕУ, након чега ће кренути нова етапа развоја државе, што је циљ Владе Србије.

Ј. Јоксимовић: Отварамо врата и видике где се налази новац ЕУ

14. новембар 2018. | Београд

Циљ Владе Србије је да максимално апсорбује средства из фондова ЕУ јер њихово коришћење на директан начин доприноси квалитету живота грађана и развоју целе земље, изјавила је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и додала да надлежни зато отварају врата и видике локалним самоуправама где је новац, и то бесповратан.

Шеста национална конференција о прекограничној сарадњи

13. новембар 2018. | Београд

Обавештавамо Вас да ће се Шеста национална конференција о прекограничној сарадњи, у организацији Министарства за европске интеграције Владе Републике Србије, одржати  у среду, 14. новембра  2018. године, у Београду.

Ј. Јоксимовић и Рауш: Подршка процесу европских интеграција Србије

13. новембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић разговарала је са директором аустријске Политичке академије Бетином Рауш и групом експерата те установе и института „Алојз Мок“ о билатералним односима и сарадњи две државе у наставку приступања Србије ЕУ, резултатима реформи, ситуацији у региону и аустријском председавању Саветом ЕУ.

Представљeни резултати пројекта вредног 2,6 милиона евра којим ЕУ подржава процес европске интеграције Србије

09. новембар 2018. | Београд

Конференција поводом завршетка пројекта „Правна подршка преговорима (ПЛАK II)“, одржана је данас у Дому Народне скупштине Републике Србије, у организацији Министарства за европске интеграције Републике Србије и пројекта ПЛАК II.

Ј. Јоксимовић: Србија опредељена за одрживи мир, али и други морају исто

09. новембар 2018. | Беч

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић учествовала је данас на форуму „Европска унија - главни актер безбедности и одбране” у Бечу, где је присутне информисала о тренутном стању дијалога Београда и Приштине и указала да је Београд за наставак  разговора, али да сви противправни потези Приштине подривају концепт регионалне сарадње.
„Информисала сам их о тренутном стању дијалога Београда и Приштине. Након самита ЕПП у Хелсинкију, председник Александар Вучић је отишао у Брисел и видели смо на шта је указао. Ја сам поновила те ставове - да Београд јесте за наставак политичког дијалога,  али да сви противправни потези подривају цео концепт регионалне сарадње”, рекла је Јоксимовић, која је говорила на панелу „Улога Југоисточне Европе у стабилности ЕУ”.

Ускоро трећи позив за достављање предлога пројеката у оквиру Интеррег Дунавског транснационалног програма 2014 – 2020

07. новембар 2018. | Београд

Дунавски транснационални програм пружа финансијску подршку пројектима који доприносе развоју иновативног, боље повезаног и одрживог Дунавског региона. Укупан буџет трећег позива износиће 60 милиона евра (3.3 милиона ће бити обезбеђено из ИПА), a тачан датум објаве позива биће објављен ускоро.

Ј. Јоксимовић: Важан подстицај да грађани региона не остану на зачељу ЕУ

06. новембар 2018. | Београд

Социјална и развојна димензија ЕУ интеграција један је од најважнијих мотива због којих је Србија као друштво и држава кренула у процес ЕУ, рекла је вечерас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и прецизирала да је Поглавље 2, које се бави слободом кретања радника, технички спремно за отварање.

„Као влада морамо да разумемо да се степен социјалних права и услуга не мери само обимом пружене социјалне услуге или њиховог унапређења, већ како појединац мери своју друштвену моћ, на који начин осећа да ли је помогнут, подстакнут и заштићен када му треба и када из неког разлога није у могућности да напредује“, рекла је Јоксимовић на министарској конференцији „Иницијатива за социјалну димензију ЕУ интеграција“.

Ј. Јоксимовић и Хубер: Швајцарска поуздан и значајан развојни партнер Србије

05. новембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић састала се са замеником директора швајцарске Агенције за развој и сарадњу СДЦ и шефом за сарадњу са Источном Европом Рут Хубер. Разговарале су о досадашњој и плановима за будућу сарадњу који би - оснаживањем ефикаснијег функционисања институција и кроз подршку реформама које спроводимо, требало да допринесу процесу евроинтеграција.

J. Joксимовић: Улагање у саобраћајну инфраструктуру важно за развојни раст

01. новембар 2018. | Београд

Србији је потребан развојни раст и зато је инвестирање у речну, ваздушну, железничку и путну инфраструктуру важно за наш одрживи раст и развојни раст, поручила је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић. 
На представљању ИПА пројекта „Интеграција система за праћење пловидбе на Дунаву“, Јоксимовић је нагласила да су такви догађаји најбољи начин да покажемо какве користи има Србија од европског пута. 

Одржанa имплементационa радионицa за пројекте уговорене у оквиру Другог позива ИНТЕРРЕГ 5-Б Дунав транснационалног програма

01. новембар 2018. | Београд

Министарство за европске интеграције, Сектор за програме прекограничне и транснационалне сарадње и сарадњу са органима и организацијама на локалном и регионалном нивоу ради ефикаснијег коришћења фондова, организовало је 29. октобра 2018. године у Београду имплементациону радионицу за пројекте уговорене у оквиру Другог позива за достављање предлога пројеката у оквиру Дунав транснационалног Програма.

youtube_logo

 

 

Четвороминутна анимација која на популаран начин представља сложен процес преговора за чланство у ЕУ.

 

 

Погледајте занимљив видео о томе шта се у Србији финансира ИПА средствима: