Интензивирање активности на изради Националне стратегије за придруживање ЕУ

22. октобар 2004. |

Београд, 20. октобар 2004. године - Председник Одбора Скупштине Србије за европске интеграције Ксенија Миливојевић изразила је очекивање да ће израда Националне стратегије Србије за придруживање Србије и Црне Горе ЕУ, која је почела у септембру, бити врло брзо завршена, како би се што пре приступило њеној примени.

Миливојевић је на конференцији за новинаре истакла да се у том циљу наставља сарадња Одбора за европске интеграције и Канцеларије Владе Републике Србије за придруживање ЕУ и навела да ће Одбор давати активну подршку Влади, али и иницирати све потребне скупштинске активности које су везане за сам процес европских интеграција.


Секретар Канцеларије Владе Србије за придруживање ЕУ Радмила Миливојевић навела је да Национална стратегија мора да садржи три елемента: тренутну ситуацију у Србији у областима које су релевантне за придруживање ЕУ, анализу услова које треба испунити у процесу придруживања, као и начин рада и рокове за предузимање неопходних мера и извршавање активности како би били испуњени услови потребни за придруживање.


Она је објаснила да је Влада Србије кренула интензивно у израду акционог плана, који фактички представља ходограм активности Владе у наредне три године. Током следеће недеље Влада би требало да усвоји овај документ, након чега ће Канцеларија иницирати и тематску седницу Владе посвећену европским интеграцијама и томе где се тренутно налазимо на путу приближавања ЕУ, као и са којим проблемима и отвореним питањима се суочавамо.


Специјални саветник у Канцеларији за придруживање ЕУ Михаило Црнобрња истакао је да је Национална стратегија везивно ткиво за Србију у више различитих нивоа. Он је објаснио да осим у политичком, стратегија представља везивно ткиво и у хоризонталном смислу, јер ће у овом документу по први пут бити обједињене активности свих сектора државе и друштва, које ће бити представљене као једна компактна целина. Црнобрња је указао и на то да у изради стратегије учествују стручњаци који се баве појединим темама на факултетима и институтима, као и стручњаци за област државне управе, уз напомену да би током новембра требало да буде одржана јавна расправа о овом документу која ће омогућити укључивање и других експерата у његову израду.