Ј. Јоксимовић: Од ове године фондови ЕУ и за пољопривреду

13. април 2018. | Београд

Ј. Јоксимовић: Од ове године фондови ЕУ и за пољопривреду

У Народној скупштини данас се одржава интерпарламентарна конференција „Инструмент за претприступну помоћ у руралном развоју (ИПАРД): научене лекције и будући изгледи“, на којој учествују посланици Европског парламента и парламената држава кандидата и потенцијалних кандидата за приступање ЕУ.

Парламентарцима се обратила министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, која је у уводном обраћању казала да је за Србију као земљу кандидата важно да статус кандидата доноси право и предност да користи претприступне фондове, те да Србија по први пут ове године долази у прилику да, захваљујући упорном раду, може да користи и ИПАРД средства која се односе на област руралног развоја и, уопште пољопривреде.

Када је у питању коришћење ИПАРД средстава, Јоксимовић је казала да ће убудуће, поред јачања капацитета морати да се ради и на додатном обавештавању јавности и заинтересованих грађана о постојању тих фондова, као и начинима на који могу да аплицирају за њих.
„Важна ставка у томе јесте и упознавање наших пољопривредних произвођача са чињеницом да је за повлачење ових средстава, поред доброг пројекта и условно говорећи идеје, важно знати да се захтева један део претфинансирања. Тај део претфинансирања у одређеној фази ће бити рефундиран и он ће на крају бити део гранта“, рекла је Јоксимовић.

Што се тиче ИПАРД програма за Србију 2014. године, када је она постала Национални ИПА координатор, прва ставка која ју је сачекала јесте био проблем добијања могућности да се уопште започне припрема за ИПАРД акредитацију. Јоксимовић је додала да је Европска комисија захтевала да Управа за аграрна плаћања буде смештена у Београду, а не у Шапцу, што је до тада био случај.
„Радом свих институција дошли смо до тога да ове године, верујем за можда месец-два, министар пољопривреде Бранислав Недимовић и ја потписујемо финансијски споразум са ЕК у погледу отварања ИПАРД-а у наредних неколико година, што за Србију конкретно значи 230 милиона евра - 175 милиона из грантова и остатак из националног удела, од 2014. до 2020. године, која стоје на располагању свим регистрованим пољопривредним газдинствима и заинтересованим пољопривредним произвођачима“, навела је Јоксимовић.

Објаснила је да ове године Србија има 15 милиона евра из ИПАРД-а, следеће године 20, те да ће се сваке године цифра повећавати за пет милиона евра, као и да то нису нека нова средства, већ су у оквиру националне ИПА алокације за Србију.
„Важно је да правовремено информишете јавност, да обавестите своје заинтересоване грађане, али да истовремено радите и на координацији свих институција. Најважније је радити са локалним нивоима власти, јер на крају локалне самоуправе ће поднети највећи део обавеза из испуњавања свих критеријума. Они ће бити ти који би требало и да усмере заинтересоване у својим срединама и да их помогну да направе добру апликацију“, истакла је Јоксимовић.

Казала је да је Министарство које предводи заједно са Развојном агенцијом Србије основало 16 развојних агенција на нивоу Србије, чији су оснивачи локалне самоуправе које могу да користе све врсте финансирања за идентификацију и припрему пројеката на локалу.
„Мислим да је то један од начина на који се подиже видљивост, омогућава локалној самоуправи да буде ефикаснија, да координира са централним нивоом власти у смислу добре и боље координације коришћења ЕУ фондова“, казала је Јоксимовић и додала да на тај начин локалне самоуправе могу добити вишеструко више новца него да само траже средства из буџета.

Подсетила је да Србија као земља кандидат већ дуго користи претприступне фондове ЕУ, прва финансијска перспектива од 2007. године до 2013. године, те друга финансијска перспектива од 2014. до 2020. године, у оквиру које је Србији на располагању отприлике милијарду и по евра бесповратне помоћи, што је у просеку око 200 милиона евра бесповратне помоћи годишње.

Потпредседник Народне скупштине Владимир Маринковић истакао је да је Србији основни спољнополитички приоритет прикључење ЕУ, те да у парламенту постоји широки консензус по том питању.
„Пред нама је историјска прилика за убрзање целог процеса европских интеграција, коју ћемо покушати да искористимо на најбољи могући начин радећи на обимној реформској агенди. У том смислу, коришћење претприступних фондова ЕУ видимо као припрему за будуће чланство у ЕУ и као подршку за спровођење неопходних економских, правних и институционалних реформи. Наглашавам да је за нас врло важно коришћење ИПАРД фондова имајући у виду да је то најзначајнији програм претприступне подршке руралном развоју“, казао је Маринковић.

Чланица Одбора за спољне послове Европског парламента Елени Теокарус казала је да ЕУ жели да прихвати нове чланице у Унију под условом да они деле заједничку визију, што је јака, напредна ЕУ са солидарношћу између свих Европљана.

Навела је да ће ИПАРД програми подстицати пољопривреднике, те да представља транзиторни процес ка чланству на јединственом тржишту.
„Данас покушавамо да унапредимо квалитет живота који живе у руралним, сеоским деловима наших партнерских земаља тако што ћемо да подржимо њихове активности“, казала је Теокарус.

Наводећи да се сви морају држати истих правила, Теокарус је казала да није довољно само утврдити приоритете за финансирање, него и вршити контролу тога како се средства ЕУ користе.
„ИПАРД је веома важан механизам који се односи на другу генерацију финансијских инструмената који се стара о томе да различити региони и руралне заједнице имају приступ финансијама. Пољопривреда је кључна компонента економског и социјалног аспекта Западног Балкана и Турске, те се самим тим и већа пажња мора усмерити овој области“, казала је Теокарус.

Истакла је да је подршка пољопривредницима кључна за стабилност процеса прикључивања ЕУ, те да пољопривреда и оживљавање руралних средина има кључну улогу у будућности ЕУ и њеном проширењу.

Извор: Танјуг

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ј. Јоксимовић одговара на питања

Ј. Јоксимовић одговара на питања

Ј. Јоксимовић одговара на питања

Ј. Јоксимовић одговара на питања

Ј. Јоксимовић одговара на питања

Ј. Јоксимовић одговара на питања