Чланство у ЕУ представља наш спољно-политички приоритет

05. април 2018. | Београд

Чланство у ЕУ представља наш спољно-политички приоритет
,,Успоставићемо правну и праведну, али и социјално сигурну, економски стабилну и просперитетну државу.“

Са бугарским председавањем Саветом ЕУ, започетим у јануару, поново је актуелизована тема проширења ЕУ, која је била замрла након пријема Хрватске. У којој мери Република Србија користи новонасталу ситуацију да отвори нова поглавља у преговорима о приступу Европској Унији?

Видећемо колико ће Бугарска као актуелни председавајући бити у могућности да допринесе отварању нових поглавља - а у складу са прокламованим принципом да јој је политика проширења приоритет током председавања Саветом ЕУ. Желим да подсетим да је за време председавања неких других држава, које нису гласно заговарале проширење, отворен значајан број поглавља. Холандија је, рецимо, добар пример, за време њеног председавања отворили смо 4 поглавља.

Иначе, Србија је у потпуности спремила преговарачке позиције за 5 поглавља: 33 - финансијске и буџетске одредбе, 9 - финансијске услуге, 13 - рибарство, 18 - статистика и 17 - економска и монетарна унија. Мислим да имамо разлога да очекујемо да ће после Извештаја о напретку, у априлу ове године, државе чланице ЕУ дати сагласност за отварање значајнијег пакета поглавља до краја бугарског председавања.

Имам потребу да нагласим да је Србија посвећена процесу приступања, односно да чланство у ЕУ представља наш спољно-политички приоритет. Јасно смо опредељени да спроводимо реформе - од чијег степена испуњења зависи отварање поглавља, али пре свега због грађана и обећања да ћемо успоставити правну и праведну, али и социјално сигурну, економски стабилну и просперитетну државу. А онда чланство у ЕУ долази као логичан и нормалан след дешавања.   

У Стратегији за Западни Балкан, коју је Европска комисија објавила у фебруару, помиње се 2025. као оквирна година за пријем најмање две, у овом тренутку водеће, земље региона у ЕУ: Србије и Црне Горе. Чланице ЕУ су, међутим, подељене када је реч о томе да ли би та година требало да буде загарантовани крајњи термин пријема, или само подстицај земљама региона да убрзано наставе свој европски пут. Какво је Ваше мишљење о том датуму, нарочито када је о Србији реч?

Најпре, никада 2025. годину нисмо прихватили као дефинитиван и сигуран термин у коме ће Србија постати пуноправни део ЕУ. Та година јесте и оквирни рок, али и велико охрабрење и снажан подстицај да наставимо са спровођењем реформи, као неодвојивим процесом Европских интеграција. Осим тога, она је и прилично јасан индикатор да се на Србију, као кандидата за пријем, озбиљно рачуна. Јер, много смо се пута до сада, показали и доказали као поуздан партнер Уније, пре свега у контексту очувања регионалне стабилности, али и мигрантске кризе. Наравно да међу државама ЕУ постоје различити ставови по многим питањима па и о овом, али ми независно од њега настављамо са процесом приступања, који је, узгред, и битан инструмент развојне агенде Србије.   

Такође, у Стратегији проширења за Западни Балкан, Србија је, несумњиво означена као лидер у том процесу. Сама стратегија је документ којим је Унија саму себе обавезала да ће до 2025. бити солидарнија и снажнија да прими нове чланице. Отуда је добро што смо препознати и поменути као део обновљених лидерских капацитета ЕУ.

Поједини представници цивилног сектора у Србији пожалили су се да Влада у својим извештајима не пружа довољно информација о резултатима оствареним у поглављима 23 и 24, и да српска јавност није у довољној мери упозната са њима. Можете ли са нашим читаоцима поделити Вашe податке о напретку Србије у спровођењу тих поглавља?

У поглављима 23 и 24 која се односе на правосуђе и основна права, правду, слободу и безбедност, има напретка - мада има доста тога још и да се уради. Она су, иначе, поглавља која се међу првима отварају и последња затварају. Делимична кашњења у неким активностима су уочена, али за ове области које мењају читаво друштво - од реформе правосуђа, борбе против корупције, борбе против организованог криминала, мањинских права, важно је направити квалитативно одрживе искораке и суштинске промене, што свакако захтева и време и укључивање свих заинтересованих страна, а то није увек једноставан процес. У плану је и ревизија Акционих планова за наведена поглавља. Можда би разлог за то требало тражити у нашој већој амбицији - коју би, узгред, требало разумети као снажну политичку вољу и посвећеност у остваривању дефинисаних задатака. Било како било, радићемо више, пре свега због грађана, чија су очекивања и интереси за ефикасном државом владавине права у фокусу наших активности.

Какво је ваше виђење прокламоване европске политике „Европе у више брзина“ и како ће се она одразити на европску будућност Србије?

Правно диференцирана интеграција - према Лисабонском уговору, или - како се колоквијално назива „Европа у више брзина“ није ништа ново. Она је актуелна још од средине 80-тих година прошлог века - постојала је у тадашњој Европској заједници. Можемо рећи да су увођење евра, као јединствене валуте ЕУ, и Шенгенске визе ранији примери „Европе у више брзина“. Наиме, када будемо део ЕУ наши грађани ће без ограничења моћи да се крећу државама ЕУ, али Србија неће одмах издавати Шенген визе. Такође, нећемо одмах - по аутоматизму, ни увести евро као валуту. Ова два примера, на прилично јасан начин, илуструју како се „Европа у више брзина“ одражава на наш европски пут.

Сем тога, међу државама чланицама постоје и другачија мишљења о будућности односа у ЕУ али различита виђења и интереси који на крају уједињују евроинтеграције и стога не можемо прејудицирати како ће се у будућем времену ствари одвијати.  

И на крају, независно од свега наведеног, процес европских интеграција наше државе иде својим темпом.

На крају, можете ли нам рећи како ће се чланство у ЕУ конкретно одразити на живот грађана Србије и коју добробит од чланства Ви сматрате најважнијом?

На два начина: краткорочно - неки бенефити су већ видљиви и средњорочно, односно дугорочно.
Неке користи су већ видљиве - визна либерализација, али и значајна финансијска бесповратна средства, тзв. ИПА (претприступна средства) која добијамо на годишњем нивоу око 200 милиона евра бесповратно за финансирање бројних пројеката - од реформе правосуђа, до инфраструктуре, путева, болница, школа. Ту су и средства из прекограничне сарадње која значајно доприносе развоју локалне инфраструктуре и одрживом регионалном развоју. Ево, изузетно сам задовољна што сам успела да изгурам пројекат унапређења превенције и дијагностике малигнитета за болницу у Пожаревцу, у вредности 12 милиона евра, од чега нешто преко 10 милиона евра бесповратно из европских фондова за прекограничну сарадњу Србија - Румунија, чиме ћемо значајно унапредити превенцију малигнитета и рану дијагнозу у целом овом пограничном делу Србије и Румуније. А важних пројеката има на стотине који су до сада финансирани из европских фондова, чији сам ја координатор програмирања.
Наjвећа корист на средњи и дуги рок примећује се кроз раст стандарда и правну сигурност. Тако на пример у поглављу 23 један од кључних ефеката је смањење заосталих случајева пред домаћим судовима. Такође, за четири пута већи извоз - у односу на пре 10 година, у државе ЕУ још је један од средњорочних ефеката, важних и за нашу привреду.

Према томе, веома су опипљиве користи од европског пута и сада када смо кандидат, и онда када постанемо чланица. Никада не треба занемарити ни чињеницу да кроз припадност једном значајном клубу држава као што је ЕУ, добијамо много више у погледу међународне позиције, безбедности али и економског развоја.

Извор: Дунавски лабуд