Актуелности -

Министар Јадранка Јоксимовић: Европске интеграције нису замена за посао који сами морамо да урадимо

10. јaнуар 2018. | Београд

Министар Јадранка Јоксимовић: Европске интеграције нису замена за посао који сами морамо да урадимо

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић верује да је реална процена да Србија и Црна Гора постану чланице ЕУ 2025.године ФОТО: Тања Валич

 

О изазовима који Србију и њене грађане очекују у процесу придруживања Европској унији разговарали смо са министром за европске интеграције Јадранком Јоксимовић.

Који су највећи изазови са којима се Србија суочава на путу ка Европској унији?

- Пут ка Европској унији је процес, и то превасходно политички процес. Као такав, он представља сусрет политичке воље двеју страна - ЕУ (држава чланица), и државе као зачетника процеса - тај процес, дакле, има своје успоне и падове, изазове и препреке, и изложен је променама у међународним односима, променама унутар ЕУ, односно држава чланица. Посебно је важно да не постанемо талац грешака ЕУ из претходних проширења, као ни да сама ЕУ не буде сопствени талац „политике непонављања грешака“, већ да, следствено свом обећању перспективе чланства, очува како сопствени кредибилитет, тако и кредибилитет политике проширења као једне од најуспешнијих политика од оснивања ЕУ до данас.

За државу кандидата јасна перспектива је итекако важна, јер тако имате стабилнији оквир за успешност свих реформи и напретка који сте започели. У том погледу, изјава председника ЕК Јункера који је први пут дао јасан временски оквир следећег проширења, и уједно означио Србију и Црну Гору као предводнике у процесу преговора са ЕУ, јача уверење да је Србија на правом путу. Иако недвосмислено подржавамо напредак региона ка ЕУ, исто тако сматрамо да је једини праведан и фер принцип да свака земља може напредовати само и у складу са својим појединачним резултатима у спровођењу кључних реформи и испуњавању критеријума за чланство.

Када говоримо о нормализацији односа са Приштином, које је обухваћено поглављем 35, у нашем случају кључно политичко питање јесте наставак дијалога између Београда и Приштине. Ту, пре свега, подразумевамо спровођење онога што представља витални део споразума са нашег становишта, и становишта наших интереса, а односи се на формирање Заједнице српских општина с којим се није почело ни више од четири године након постизања Бриселског споразума.

У реформском смислу, изазове такође могу представљати одређена преговарачка поглавља, као што су нпр. поглавља 23 и 24 о владавини права, која подразумевају низ реформи у области правосуђа, безбедности, основних и мањинских права и слобода. Реформе у тим областима су свеобухватне и дугорочне, те ту не постоје брза и лака решења.

Изјавили сте да ће Србија бити спремна за Европску унију до краја 2021. године. Да ли у року од четири године наше друштво може да изврши тако темељиту промену у начину понашања и функционисању?

- Изјавила сам да ћемо до краја 2021. бити спремни у техничком смислу, односно да је наш план да до тада ускладимо наше законодавство са правом ЕУ. То је у складу са трећом ревизијом Националног плана за усклађивање са правним тековинама ЕУ чија израда се приводи крају. Према том плану, наш целокупни правни систем би до краја 2021. године требало да буде усклађен са европским, и ми би у том смислу требало да будемо спремни за чланство.

Само ступање у чланство је политичка одлука коју консензусом доносе државе чланице ЕУ, али и наши грађани који ће се, по завршетку преговора, о чланству изјаснити на референдуму, и било би незахвално у том смислу давати било какве рокове. Исто тако сматрам реалном процену Јункера да би Србија и Црна Гора, као државе које су највише напредовале на путу ка ЕУ, могле да постану чланице до 2025. године.

Да ли Србија довољно користи фондове Европске уније у процесу придруживања? Шта је потребно урадити да би проценат искоришћености био бољи?

- Када сам 2014. године постала министар за европске интеграције и национални ИПА координатор, затекао ме је поражавајући податак да, иако су Србији претприступни фондови на располагању од 2007. године, само мали проценат грађана је уопште знао за постојање претприступних фондова, а још мањи број за неки конкретан пројекат финансиран из ИПА средстава или начине на које би се аплицирало. У последње три године, ако могу да кажем да нешто сматрам својим личним успехом у раду, и успехом читаве Владе, то је значајно повећање видљивости ИПА фондова, пораст процента грађана који знају за постојање претприступних фондова и конкретних пројеката. Дакле, имамо промену тренда где грађани, њих 23%, препознају фактичко стање да је ЕУ убедљиво највећи донатор Србији.

Такође, сматрала сам важним да министарство које водим буде структурирано тако да су два од четири постојећа сектора посвећена ИПА и развојној помоћи, сарадњи са организацијама на локалном и регионалном нивоу, прекограничној сарадњи, транснационалним програмима и макроевропским стратегијама. Подижемо капацитет државних органа и организација цивилног друштва како бисмо осигурали висок степен искоришћености ових средстава и свести о значају подршке ЕУ за успех реформских процеса које спроводи Влада Србије, као и успех политике регионалног развоја.

 Ми представљамо европске интеграције као део домаће развојне агенде и трудимо се да идемо корак испред како бисмо благовремено оспособили локалне самоуправе за коришћење далеко издашнијих фондова по приступању ЕУ.

Користим прилику да најавим почетак новог програма подршке локалним самоуправама - ЕУ ПРО - који ће финансирати Европска унија у износу од 25 милиона евра, а чиме стварамо додатне прилике и шансе за реализацију развојних приоритета локалних самоуправа са простора два региона: Западна Србија и Шумадија и Источна и Јужна Србија. Ово је уједно и прилика да их позовем да већ сада припремају пројекте којима ће конкурисати за подршку у области економске и социјалне инфраструктуре током следеће године.

Колико су локалне власти у градовима и општинама припремљене за процес придруживања и да ли су спремне да промене садашњу праксу деловања како би се прилагодили европским стандардима? Имамо случајеве у Расинском округу да неке локалне самоуправе немају ниједан стратешки документ? Како натерати локалне функционере да буду агилнији, динамичнији?

- Често смо слушали да процес европских интеграција не припада ексклузивно власти, ни централној ни локалној, већ да припада грађанима и читавом друштву. Обично је изостајала акција која би учинила да то заиста буде тако, и стога је приоритет рада Министарства за европске интеграције да у највећој могућој мери и на објективан начин приближи грађанима значај, користи, али и трошкове процеса европских интеграција.

Србија спада у ред држава које имају најбољу искоришћеност фондова ЕУ. У просеку тај проценат је био већи од 95 одсто од понуђених средстава. Ипак, будући да смо у преговорима о чланству у ЕУ, наш циљ је да унапредимо апсорпциони капацитет за коришћење фондова на свим нивоима нашег друштва. То ће нас учинити спремним да након чланства користимо финансијску подршку ЕУ која ће бити вишеструко већа од 200 милиона евра на годишњем плану.

Ипак, европске интеграције нису и не могу бити замена за посао који сами морамо да урадимо. То што постоје средства на располагању, не значи да ће неко други уместо нас написати пројекат или научити да управља целокупним пројектним циклусом. На основу примера у пракси, али и подробне анализе коришћења развојне помоћи на локалном и регионалном нивоу, једна од наших основних препорука је да у многим општинама треба појачати капацитете за припрему пројеката, али и унапредити процес доношења одлука у циљу још боље припреме пројектне документације.

Могућности су бројне и за Расински округ. Поред држава чланица ЕУ као донатора, на располагању су такође програм територијалне сарадње и то:

Јадранка Јоксимовић

Јадранка Јоксимовић верује да су евроинтеграције средство за бољи живот грађана ФОТО: Тања Валич

Колико ће придруживање Европској унији утицати на свакодневни живот грађана? Многи страхују да ће морати драстично да мењају своје навике и понашање?

- Испуњавањем критеријума у оквиру сваког од 35 поглавља ближи смо чланству у ЕУ, али је много важније то што су тиме наше друштво и држава - уређенији, економски развијенији, и у крајњој линији - део најразвијенијег дела света. Мислим да грађани Србије већ сада могу да осете и виде конкретне бенефите процеса евроинтеграција кроз разне пројекте обнове и изградње путева, мостова, школа, вртића, болница, као и да су показали спремност на промене које доносе бољитак на дуже стазе.

Сви смо носиоци процеса реформи, и управо је грађанин тај који је у центру процеса европских интеграција који доноси и уводи нове стандарде, и где се ми руководимо стандардима који су пре свега средство нашег развоја. Важно је успоставити добар систем - улагати у темеље изградње функционалне и ефикасне државе, већи стандард грађана, али је исто тако важно одржавати систем у свим сегментима, размишљати о компромисима, водити се оним што је боље за нас.

На пример, од економски важних области поглавље 27 које третира област животне средине, захтеваће доста времена и финансијских средстава како бисмо достигли изузетно високе европске стандарде. Ради боље илустрације - земље које су ушле у ЕУ пре десетак година и даље се прилагођавају стандардима ЕУ у том домену, и оне се још увек не могу похвалити да су достигле онакав ниво заштите животне средине какав постоји у тзв. старим државама чланицама. Ова област је посебно добар показатељ колико је важно да се одучимо од неких лоших навика, и да пробамо да достигнемо високе стандарде ЕУ, и увек говорим да улагање у животну средину треба да буде посматрано само и једино као инвестиција, инвестиција која ће позитивно деловати на здравље становништва, очување природних ресурса, квалитет хране и воде које конзумирамо, чистији ваздух, и све то, сложићете се, нема цену.

Напослетку, циљ је бољи живот, европске интеграције су средство.

Шта Србија може да научи из процеса придруживања ЕУ суседних земаља попут Бугарске, Румуније и Хрватске?

- Ми већ користимо и добра и лоша искуства свих држава које су пре нас прошле кроз процес преговора о чланству у ЕУ, и у том смислу имамо добру сарадњу не само са те три државе, већ и са Вишеградском групом и Словенијом. Сва искуства током преговора су се показала као драгоцена, и ми и на техничком нивоу остварујемо веома добру сарадњу са институцијама горе поменутих држава.

Слично је са студијама - колеге из пређашњих генерација вам могу пренети њихова искуства, понудити помоћ и предочити проблеме са којима су се сусретали, но, програми се мењају, професори су се изменили, методологија није иста. Ипак, студије су увек самосталан и добровољан избор појединца, које уписујемо превасходно због нас самих.

Критеријум треба да буде колико радите, и мислим да је Србија по томе показала сталност и континуитет, штавише, да предњачи у односу на друге.

Извор: Крушевац ПРЕС

Почело планирање националних приоритета Републике Србије за међународну помоћ у периоду 2019 – 2025.

Почело планирање националних приоритета Републике Србије за међународну помоћ у периоду 2019 – 2025.

25. мaj 2018. | Београд

Министарство за европске интеграције, као институција надлежна за координацију међународне развојне помоћи, започиње процес израде новог вишегодишњег планског документа за развојну помоћ, за период 2019-2025. Овај документ биће један од кључних инструмената којима ће Влада да дефинише стратешке правце развоја Србије, а подржаваће и активности планиране Националним програмом за усвајање правних тековина ЕУ. Биће предложено да се из међународних развојних средстава финансирају приоритети и мере у девет најважнијих сектора: реформи јавне управе, правди, унутрашњим пословима, саобраћају, животној средини, енергетици, конкурентности, развоју људских ресурса и друштвеном развоју, пољопривреди и руралном развоју.

Резултати конкурса за најбоље студентске радове о Европској унији

Резултати конкурса за најбоље студентске радове о Европској унији

18. мaj 2018. | Београд

На конкурсу за студентске радове о Европској унији, који је Министарство за европске интеграције расписало 19. фебруара 2018. године, најбоље оцењени су следећи радови:

  1. Значај законодавства о заштити података о личности у процесу приступања Србије Европској унији (Прворангирани)
  2. Гранични спорови као изазов политике проширења Европске уније и европских интеграција Србије (Другорангирани)
  3. Улога Европске уније у нормализацији односа Београда и Приштине (Трећерангирани)
Манифестација „Европа прича - жива библиотека” отворена на Врачару

Манифестација „Европа прича - жива библиотека” отворена на Врачару

14. мaj 2018. | Београд

Манифестација „Европа прича - жива библиотека“ отворена је 12. маја на Светосавском платоу у Београду, испред Народне библиотеке Србије, а у оквиру Недеље Европе на Врачару. Догађај су организовали Удружење грађана Либеро и Градска општина Врачар, у сарадњи с партнерима и представницима локалних самоуправа из Скопља, Љубљане, Брчко дистрикта, као и међународном организацијом из Брисела.

Одржан састанак надзорног одбора Програма прекограничне сарадње између Србије и Македоније

Одржан састанак надзорног одбора Програма прекограничне сарадње између Србије и Македоније

11. мaj 2018. | Лесковац

На првом Заједничком надзорном одбору Програма прекограничне сарадње између Србије и Македноније данас се у Лесковцу разговарало се о приоритетним осама Програма. Том приликом представљена су и најважнија програмска документа, а дефинисан је и план рада за наредни период.  Састанак је отворио Михајило Дашић, в.д. помоћника министра за европске интеграције, док је председавајућа била Мјелма Мехмети Петерсен, руководилац Оперативне структуре Програма из Републике Македоније. На састанку су учествовали и Штефан Худолин, шеф Операција II из Делегације ЕУ у Републици Србији и Јована Миловановић, помоћниk министра за рад, запошљавање, борачка и социјaлна питања.

Додатна подршка Немачке европским интеграцијама Србије

Додатна подршка Немачке европским интеграцијама Србије

10. мaj 2018. | Београд

Министарство државне управе и локалне самоуправе Србије и Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) потписали су данас споразум о спровођењу пројекта подршке реформи јавне управе у Србији, којим су средства за ту намену повећана на пет милиона евра са првобитних милион и по.

Споразум су потписали министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић, директор ГИЗ-а у Србији Герхард Зипел, шеф пројекта Александра Хилбиг и помоћница министра за европске интеграције Ксенија Миленковић.

Манифестацијом "Европско село" обележен Дан Европе у Зрењанину

Манифестацијом "Европско село" обележен Дан Европе у Зрењанину

10. мaj 2018. | Зрењанин

Поводом Дана Европе, Министарство за европске интеграције придружило се данас граду Зрењанину, Делегацији Европске уније у Србији и Фонду за европске послове АП Војводине, у организацији манифестације „Европско село“, на којој су учествовала деца из 28 основних школа из Зрењанина, Томашевца, Орловата, Перлеза и околине.

Tрећи Форум Стратегије Европске уније за Јадранско-јонски регион биће одржан 24. и 25. маја у Катанији

Tрећи Форум Стратегије Европске уније за Јадранско-јонски регион биће одржан 24. и 25. маја у Катанији

09. мaj 2018. |

Tрећи Форум Стратегије Европске уније за Јадранско-јонски регион, који организује Италија као председавајућа Стратегијом у сарадњи са Европском комисијом,  биће одржан 24. и 25. маја у Катанији (Италија) под слоганом „Наш регион, наша будућност“.

Више од пет милиона евра за јавну инфраструктуру

Више од пет милиона евра за јавну инфраструктуру

09. мaj 2018. | Београд

У оквиру подршке Европске уније унапређењу инфаструктуре у два региона- Шумадије и западне Србије и Јужне и источне Србије, у току је позив за подношење предлога пројеката локалне инфраструктуре за које је ЕУ опредлила  5,2 милиона евра. Позив је отворен до 29. јуна 2018. године, а право учешћа имају 99 локалних самоуправа укључених у реализацију програма ЕУ ПРО који се финансира из ИПА програма за 2016. годину, а спроводи га Канцеларија Уједињених нација за пројeктне услуге (УНОПС) у партнерству са Владом Србије, првенствено са Министарством за европске интеграције.

Одржана конференција „Културно наслеђе и ЕУ“

Одржана конференција „Културно наслеђе и ЕУ“

07. мaj 2018. | Књажевац

У суботу, 5. маја у Дому културе у Књажевцу одржана је Међународна конференција „Културно наслеђе и ЕУ“ . Конференцију је у оквиру пројекта „Превазилажање евроскептицизма кроз културно наслеђе“, подржаног од стране европског програма „Европа за грађане“, организовао Институт за погранична подручја у сарадњи са општином Књажевац.

Дебата „Разговарајмо о Европи“

Дебата „Разговарајмо о Европи“

01. мaj 2018. | Београд

Погледајте најновију дебату „Разговарајмо о Европи“ коју организује ЕУ инфо центар, а која је емитована 30. априла 2018. године на Н1 телевизији. Гости: в.д. помоћника министра за европске интеграције Ксенија Миленковић, директор Комитета правника за људска права Милан Антонијевић, Гордана Тиодоровић, Привредна комора Србије и Наташа Драгојловић, координаторка Националног конвента о ЕУ.

Приказано је 1-10 од укупно 1030 Актуелности 12345