Министар Јадранка Јоксимовић: Европске интеграције нису замена за посао који сами морамо да урадимо

10. јaнуар 2018. | Београд

Министар Јадранка Јоксимовић: Европске интеграције нису замена за посао који сами морамо да урадимо

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић верује да је реална процена да Србија и Црна Гора постану чланице ЕУ 2025.године ФОТО: Тања Валич

 

О изазовима који Србију и њене грађане очекују у процесу придруживања Европској унији разговарали смо са министром за европске интеграције Јадранком Јоксимовић.

Који су највећи изазови са којима се Србија суочава на путу ка Европској унији?

- Пут ка Европској унији је процес, и то превасходно политички процес. Као такав, он представља сусрет политичке воље двеју страна - ЕУ (држава чланица), и државе као зачетника процеса - тај процес, дакле, има своје успоне и падове, изазове и препреке, и изложен је променама у међународним односима, променама унутар ЕУ, односно држава чланица. Посебно је важно да не постанемо талац грешака ЕУ из претходних проширења, као ни да сама ЕУ не буде сопствени талац „политике непонављања грешака“, већ да, следствено свом обећању перспективе чланства, очува како сопствени кредибилитет, тако и кредибилитет политике проширења као једне од најуспешнијих политика од оснивања ЕУ до данас.

За државу кандидата јасна перспектива је итекако важна, јер тако имате стабилнији оквир за успешност свих реформи и напретка који сте започели. У том погледу, изјава председника ЕК Јункера који је први пут дао јасан временски оквир следећег проширења, и уједно означио Србију и Црну Гору као предводнике у процесу преговора са ЕУ, јача уверење да је Србија на правом путу. Иако недвосмислено подржавамо напредак региона ка ЕУ, исто тако сматрамо да је једини праведан и фер принцип да свака земља може напредовати само и у складу са својим појединачним резултатима у спровођењу кључних реформи и испуњавању критеријума за чланство.

Када говоримо о нормализацији односа са Приштином, које је обухваћено поглављем 35, у нашем случају кључно политичко питање јесте наставак дијалога између Београда и Приштине. Ту, пре свега, подразумевамо спровођење онога што представља витални део споразума са нашег становишта, и становишта наших интереса, а односи се на формирање Заједнице српских општина с којим се није почело ни више од четири године након постизања Бриселског споразума.

У реформском смислу, изазове такође могу представљати одређена преговарачка поглавља, као што су нпр. поглавља 23 и 24 о владавини права, која подразумевају низ реформи у области правосуђа, безбедности, основних и мањинских права и слобода. Реформе у тим областима су свеобухватне и дугорочне, те ту не постоје брза и лака решења.

Изјавили сте да ће Србија бити спремна за Европску унију до краја 2021. године. Да ли у року од четири године наше друштво може да изврши тако темељиту промену у начину понашања и функционисању?

- Изјавила сам да ћемо до краја 2021. бити спремни у техничком смислу, односно да је наш план да до тада ускладимо наше законодавство са правом ЕУ. То је у складу са трећом ревизијом Националног плана за усклађивање са правним тековинама ЕУ чија израда се приводи крају. Према том плану, наш целокупни правни систем би до краја 2021. године требало да буде усклађен са европским, и ми би у том смислу требало да будемо спремни за чланство.

Само ступање у чланство је политичка одлука коју консензусом доносе државе чланице ЕУ, али и наши грађани који ће се, по завршетку преговора, о чланству изјаснити на референдуму, и било би незахвално у том смислу давати било какве рокове. Исто тако сматрам реалном процену Јункера да би Србија и Црна Гора, као државе које су највише напредовале на путу ка ЕУ, могле да постану чланице до 2025. године.

Да ли Србија довољно користи фондове Европске уније у процесу придруживања? Шта је потребно урадити да би проценат искоришћености био бољи?

- Када сам 2014. године постала министар за европске интеграције и национални ИПА координатор, затекао ме је поражавајући податак да, иако су Србији претприступни фондови на располагању од 2007. године, само мали проценат грађана је уопште знао за постојање претприступних фондова, а још мањи број за неки конкретан пројекат финансиран из ИПА средстава или начине на које би се аплицирало. У последње три године, ако могу да кажем да нешто сматрам својим личним успехом у раду, и успехом читаве Владе, то је значајно повећање видљивости ИПА фондова, пораст процента грађана који знају за постојање претприступних фондова и конкретних пројеката. Дакле, имамо промену тренда где грађани, њих 23%, препознају фактичко стање да је ЕУ убедљиво највећи донатор Србији.

Такође, сматрала сам важним да министарство које водим буде структурирано тако да су два од четири постојећа сектора посвећена ИПА и развојној помоћи, сарадњи са организацијама на локалном и регионалном нивоу, прекограничној сарадњи, транснационалним програмима и макроевропским стратегијама. Подижемо капацитет државних органа и организација цивилног друштва како бисмо осигурали висок степен искоришћености ових средстава и свести о значају подршке ЕУ за успех реформских процеса које спроводи Влада Србије, као и успех политике регионалног развоја.

 Ми представљамо европске интеграције као део домаће развојне агенде и трудимо се да идемо корак испред како бисмо благовремено оспособили локалне самоуправе за коришћење далеко издашнијих фондова по приступању ЕУ.

Користим прилику да најавим почетак новог програма подршке локалним самоуправама - ЕУ ПРО - који ће финансирати Европска унија у износу од 25 милиона евра, а чиме стварамо додатне прилике и шансе за реализацију развојних приоритета локалних самоуправа са простора два региона: Западна Србија и Шумадија и Источна и Јужна Србија. Ово је уједно и прилика да их позовем да већ сада припремају пројекте којима ће конкурисати за подршку у области економске и социјалне инфраструктуре током следеће године.

Колико су локалне власти у градовима и општинама припремљене за процес придруживања и да ли су спремне да промене садашњу праксу деловања како би се прилагодили европским стандардима? Имамо случајеве у Расинском округу да неке локалне самоуправе немају ниједан стратешки документ? Како натерати локалне функционере да буду агилнији, динамичнији?

- Често смо слушали да процес европских интеграција не припада ексклузивно власти, ни централној ни локалној, већ да припада грађанима и читавом друштву. Обично је изостајала акција која би учинила да то заиста буде тако, и стога је приоритет рада Министарства за европске интеграције да у највећој могућој мери и на објективан начин приближи грађанима значај, користи, али и трошкове процеса европских интеграција.

Србија спада у ред држава које имају најбољу искоришћеност фондова ЕУ. У просеку тај проценат је био већи од 95 одсто од понуђених средстава. Ипак, будући да смо у преговорима о чланству у ЕУ, наш циљ је да унапредимо апсорпциони капацитет за коришћење фондова на свим нивоима нашег друштва. То ће нас учинити спремним да након чланства користимо финансијску подршку ЕУ која ће бити вишеструко већа од 200 милиона евра на годишњем плану.

Ипак, европске интеграције нису и не могу бити замена за посао који сами морамо да урадимо. То што постоје средства на располагању, не значи да ће неко други уместо нас написати пројекат или научити да управља целокупним пројектним циклусом. На основу примера у пракси, али и подробне анализе коришћења развојне помоћи на локалном и регионалном нивоу, једна од наших основних препорука је да у многим општинама треба појачати капацитете за припрему пројеката, али и унапредити процес доношења одлука у циљу још боље припреме пројектне документације.

Могућности су бројне и за Расински округ. Поред држава чланица ЕУ као донатора, на располагању су такође програм територијалне сарадње и то:

  • прекогранична сарадња: кроз сарадњу са партнерима и партнерским организацијама из суседних држава
  • макрорегионалне сарадње: кроз Дунавски и Јадранско - јонски програм транснационалне сарадње.

Јадранка Јоксимовић

Јадранка Јоксимовић верује да су евроинтеграције средство за бољи живот грађана ФОТО: Тања Валич

Колико ће придруживање Европској унији утицати на свакодневни живот грађана? Многи страхују да ће морати драстично да мењају своје навике и понашање?

- Испуњавањем критеријума у оквиру сваког од 35 поглавља ближи смо чланству у ЕУ, али је много важније то што су тиме наше друштво и држава - уређенији, економски развијенији, и у крајњој линији - део најразвијенијег дела света. Мислим да грађани Србије већ сада могу да осете и виде конкретне бенефите процеса евроинтеграција кроз разне пројекте обнове и изградње путева, мостова, школа, вртића, болница, као и да су показали спремност на промене које доносе бољитак на дуже стазе.

Сви смо носиоци процеса реформи, и управо је грађанин тај који је у центру процеса европских интеграција који доноси и уводи нове стандарде, и где се ми руководимо стандардима који су пре свега средство нашег развоја. Важно је успоставити добар систем - улагати у темеље изградње функционалне и ефикасне државе, већи стандард грађана, али је исто тако важно одржавати систем у свим сегментима, размишљати о компромисима, водити се оним што је боље за нас.

На пример, од економски важних области поглавље 27 које третира област животне средине, захтеваће доста времена и финансијских средстава како бисмо достигли изузетно високе европске стандарде. Ради боље илустрације - земље које су ушле у ЕУ пре десетак година и даље се прилагођавају стандардима ЕУ у том домену, и оне се још увек не могу похвалити да су достигле онакав ниво заштите животне средине какав постоји у тзв. старим државама чланицама. Ова област је посебно добар показатељ колико је важно да се одучимо од неких лоших навика, и да пробамо да достигнемо високе стандарде ЕУ, и увек говорим да улагање у животну средину треба да буде посматрано само и једино као инвестиција, инвестиција која ће позитивно деловати на здравље становништва, очување природних ресурса, квалитет хране и воде које конзумирамо, чистији ваздух, и све то, сложићете се, нема цену.

Напослетку, циљ је бољи живот, европске интеграције су средство.

Шта Србија може да научи из процеса придруживања ЕУ суседних земаља попут Бугарске, Румуније и Хрватске?

- Ми већ користимо и добра и лоша искуства свих држава које су пре нас прошле кроз процес преговора о чланству у ЕУ, и у том смислу имамо добру сарадњу не само са те три државе, већ и са Вишеградском групом и Словенијом. Сва искуства током преговора су се показала као драгоцена, и ми и на техничком нивоу остварујемо веома добру сарадњу са институцијама горе поменутих држава.

Слично је са студијама - колеге из пређашњих генерација вам могу пренети њихова искуства, понудити помоћ и предочити проблеме са којима су се сусретали, но, програми се мењају, професори су се изменили, методологија није иста. Ипак, студије су увек самосталан и добровољан избор појединца, које уписујемо превасходно због нас самих.

Критеријум треба да буде колико радите, и мислим да је Србија по томе показала сталност и континуитет, штавише, да предњачи у односу на друге.

Извор: Крушевац ПРЕС

Почео седми годишњи форум Дунавске макро-регионалне стратегије у Софији

18. октобар 2018. | Софија

Овогодишњи форум Стратегије ЕУ за Дунавски регион одржава се 18. и 19. октобра 2018. године у Софији, у организацији Републике Бугарске као председавајуће Дунавском стратегијом и Европске комисије. Форум су отвориле Корина Крету, комесар за регионалу политику и Петја Аврамова, министар за регионални развој Републике Бугарске, а присутнима се обратио и Тибор Наврачич, европски комесар за образовање, културу, младе и спорт.

Ј. Јоксимовић: Претње подразумевају реаговање надлежних

18. октобар 2018. | Београд

Учесници у политичком животу, а посебно представници парламентарне странаке, морају да науче да не могу тако олако да износе претње и угрожавају било чију безбедност, јер то подразумева да би надлежне институције требало да реагују и предузму предвиђене кораке, изјавила је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић. Она је навела да ће „многи који настоје да утичу и имају било какву тежину у политичком животу Србије, а посебно представници странке која је ипак ушла у Парламент, морати да науче да се не могу тако олако износити претње и угрожавати било чија безбедност у држави владавине права“.

Ј. Јоксимовић и Антонен: Финска подржава кредибилну политику проширења

18. октобар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић разговарала је са државним секретаром Министарства иностраних послова Финске Матијем Антоненом о наставку европских интеграција Србије и сарадње две државе у том процесу, резултатима реформи које се спроводе, ситуацији у региону, билатералним односима и другим темама.

Седница Заједничког консултативног одбора Комитета региона ЕУ - Србија

17. октобар 2018. | Ниш

На седници Заједничког консултативног одбора Комитета региона Европска унија - Република Србија, која је данас одржана у Нишу, говорило се преговорима о приступању Републике Србије Европској унији, као и утицају који преговори имају на субнационални ниво власти. Други део заседања био је посвећен туризму као катализатору бољег живота на локалном нивоу.

Треће национално слушање Дунавске стратегије

12. октобар 2018. | Београд

Треће национално слушање Дунавске стратегије одржава се данас се у Дому Народне скупштине Републике Србије. Догађај су отворили Михајило Дашић, помоћник министра у Министарству за европске интеграције Републике Србије, Клаудија Сингер, координатор приоритетне области 10 Дунавске стратегије и Даниела Стојковић Јовановић, потпредседница Дунавског грађанског форума. 

Позив на треће национално слушање Дунавске стратегије

11. октобар 2018. | Београд

​Треће национално слушање Дунавске стратегије одржава се у петак, 12. октобра 2018. године са почетком у 9,30 часова у Народној скупштини РС (Трг Николе Пашића бр. 13) као годишњи састанак заинтересованих страна - учесника у спровођењу Дунавске стратегије. Овогодишње слушање организује НВО Свет и Дунав на иницијативу Дунавског грађанског форума, уз подршку немачке покрајине Баден-Виртемберг, фондације Foster Europe и Министарства за европске интеграције Републике Србије.

Ј. Јоксимовић и Дe ла Роса о наставку сарадње Србије и USAID

11. октобар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић разговарала је са новим директором USAID у Србији Мајком де ла Росом о досадашњој и будућој сарадњи Србије и те агенције за међународни развој, конкретно развојној помоћи и бесповратним средствима којима ће Сједињене Државе наставити да подстичу увођење европских норми у нашој држави.

Ј. Јоксимовић: Милион евра из ЕУ фондова за развој Бојника

10. октобар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, којој је данас на свечаној седници у Дому културе у Бојнику уручена „Октобарска награда” општине Бојник за 2018. годину, поручила је да верује да ће Бојник у догледно време, уз добре пројекте и средства из ЕУ, бити избрисан са мапе најнеразвијенијих општина у Србији.

Ј. Јоксимовић: Жене, активни учесник и потенцијал одрживог регионалног развоја

09. октобар 2018. | Београд

Влада Србије препознаје родну равноправност, развој женског предузетништва и побољшање њиховог  положаја на тржишту рада, као неизоставни елемент и привредне и друштвене развојне стратегије,  изјавила је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић приликом уручивања уговора за реализацију првих пројеката у области економског оснаживања жена, вредних 30 милиона динара, од укупно два милиона евра колико је из ИПА фондова 2016. опредељено.

Ј. Јоксимовић и Фабрици о програмирању и спровођењу ИПА пројеката у Србији

09. октобар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић разговарала је са шефом Делегације Европске уније у Србији Семом Фабрицијем и представила приоритете Републике Србије у процесу европских интеграција.

Ј. Јоксимовић и Мекалистер: Отварање нових поглавља до краја године

05. октобар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић разговарала је са известиоцем Европског парламента за Србију и председавајућим АФЕТ (Спољнополитички одбор Европског парламента) Дејвидом Мекалистером о кометарима и мишљењима на нацрт Резолуције ЕП, активностима у процесу приступања, ситуацији у региону и другим темама.

J. Јоксимовић: Мeкалистер долази да чује коментаре Србијe

04. октобар 2018. | Београд

Известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мeкалистер вечерас ће се у Београду срести са председником Србије Александром Вучићем. Мeкалистер долази у Београд како би чуо коментаре и мишљење Србије на нацрт резолуције о напретку на европском путу, рекла је за РТС министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Ј. Јоксимовић: ЕУ ће тек препознати потенцијале Србије и Југоисточне Европе

04. октобар 2018. | Београд

Ову годину су обележиле две политике - стратегија проширења саме ЕУ и политика придружења Унији, које је промовисала Србија као земља кандидат за чланство, изјавила је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и оценила да је то добра подлога за наредну, 2019. годину.

Од ЕУ 63 милиона годишње за јачање права рањивих група

03. октобар 2018. | Београд

Србија је прва земља ван ЕУ која се прикључила програму ЕУ „Права, једнакост и грађанство“, захваљујући чему је добила приступ фондовима намењеним додатном јачању и оснаживању права рањивих група, речено је данас на конференцији у Београду.

Ј. Јоксимовић: Србија је учинила много у свим сегментима друштва

03. октобар 2018. | Београд

Србија без обзира на бројне и свакодневне препреке наставља пут ка ЕУ и поносно може да каже да је озбиљна држава која је много учинила у свим сегментима друштва, изјавила је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Саопштење о амандманима на пети и седми потпројекат у оквиру Регионалног програма стамбеног збрињавања

02. октобар 2018. | Београд

Јадранка Јоксимовић, министар за европске интеграције, потписала је данас два амандмана на постојеће споразуме у оквиру Регионалног програма стамбеног збрињавања којима се обезбеђују стамбена решења за додатне породице избеглица и лица прогнаних из Хрватске и Босне и Херцеговине у ратовима деведесетих, као и услуге пројектовања објеката чија ће изградња бити финансирана из наредних потпројеката Програма.

Више од девет и по милиона евра за 77 нових инфраструктурних пројеката

01. октобар 2018. | Београд

Европска унија је преко развојног програма ЕУ ПРО определила  средства у висини од 9,6 милиона евра за реализацију 77 нових инфраструктурних пројеката, одлучено је на састанку Управног одбора ЕУ ПРО-а који је одржан у Београду. Пројекти ће допринети реализацији инвестиција и отварању новх радних места са крајњим циљем да се побољша квалитета живота становника и становница 99 локалних самоуправа у Србији.

Ј. Јоксимовић и посланици ЦДУ: Немачка и Србијa политички и економски партнери

01. октобар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције и интернационални секретар СНС Јадранка Јоксимовић разговарала је са делегацијом посланичког клуба Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) у Парламенту Доње Саксоније о процесу приступања Србије ЕУ и сарадњи две државе на нашем европском путу, реформама које се спроводе, ситуацији у ЕУ и другим важним темама.

Ј. Јоксимовић: Билатералним блокадама подрива се поверење у искреност политике проширења

30. септембар 2018. | Београд

Министар за европске интеграције у Влади Србије и функционер Српске напредне странке Јадранка Јоксимовић у интервјуу за Еспресо говори о отварању нових поглавља, блокадама Хрватске, промени Устава и дешавањима у СНС-у.

Ј. Јоксимовић: ЕУ да преузме одговорност као гарант Бриселског споразума

29. септембар 2018. | Београд

Европска унија мора најхитније да преузме одговорност као гарант и посредник спровођена Бриселског споразума, јер сукцесивно отворено провоцирајуће кршење споразума од стране свих актера у Приштини, а ево данас главног саговорника у дијалогу, озбиљно подрива поверење у спремност ЕУ да заштити споразум и олакша дијалог, изјавила је за Танјуг министар за европске интеграције Србије Јадранка Јоксимовић.

youtube_logo

 

 

Четвороминутна анимација која на популаран начин представља сложен процес преговора за чланство у ЕУ.

 

 

Погледајте занимљив видео о томе шта се у Србији финансира ИПА средствима: