Министар Јадранка Јоксимовић: Европске интеграције нису замена за посао који сами морамо да урадимо

10. јaнуар 2018. | Београд

Министар Јадранка Јоксимовић: Европске интеграције нису замена за посао који сами морамо да урадимо

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић верује да је реална процена да Србија и Црна Гора постану чланице ЕУ 2025.године ФОТО: Тања Валич

 

О изазовима који Србију и њене грађане очекују у процесу придруживања Европској унији разговарали смо са министром за европске интеграције Јадранком Јоксимовић.

Који су највећи изазови са којима се Србија суочава на путу ка Европској унији?

- Пут ка Европској унији је процес, и то превасходно политички процес. Као такав, он представља сусрет политичке воље двеју страна - ЕУ (држава чланица), и државе као зачетника процеса - тај процес, дакле, има своје успоне и падове, изазове и препреке, и изложен је променама у међународним односима, променама унутар ЕУ, односно држава чланица. Посебно је важно да не постанемо талац грешака ЕУ из претходних проширења, као ни да сама ЕУ не буде сопствени талац „политике непонављања грешака“, већ да, следствено свом обећању перспективе чланства, очува како сопствени кредибилитет, тако и кредибилитет политике проширења као једне од најуспешнијих политика од оснивања ЕУ до данас.

За државу кандидата јасна перспектива је итекако важна, јер тако имате стабилнији оквир за успешност свих реформи и напретка који сте започели. У том погледу, изјава председника ЕК Јункера који је први пут дао јасан временски оквир следећег проширења, и уједно означио Србију и Црну Гору као предводнике у процесу преговора са ЕУ, јача уверење да је Србија на правом путу. Иако недвосмислено подржавамо напредак региона ка ЕУ, исто тако сматрамо да је једини праведан и фер принцип да свака земља може напредовати само и у складу са својим појединачним резултатима у спровођењу кључних реформи и испуњавању критеријума за чланство.

Када говоримо о нормализацији односа са Приштином, које је обухваћено поглављем 35, у нашем случају кључно политичко питање јесте наставак дијалога између Београда и Приштине. Ту, пре свега, подразумевамо спровођење онога што представља витални део споразума са нашег становишта, и становишта наших интереса, а односи се на формирање Заједнице српских општина с којим се није почело ни више од четири године након постизања Бриселског споразума.

У реформском смислу, изазове такође могу представљати одређена преговарачка поглавља, као што су нпр. поглавља 23 и 24 о владавини права, која подразумевају низ реформи у области правосуђа, безбедности, основних и мањинских права и слобода. Реформе у тим областима су свеобухватне и дугорочне, те ту не постоје брза и лака решења.

Изјавили сте да ће Србија бити спремна за Европску унију до краја 2021. године. Да ли у року од четири године наше друштво може да изврши тако темељиту промену у начину понашања и функционисању?

- Изјавила сам да ћемо до краја 2021. бити спремни у техничком смислу, односно да је наш план да до тада ускладимо наше законодавство са правом ЕУ. То је у складу са трећом ревизијом Националног плана за усклађивање са правним тековинама ЕУ чија израда се приводи крају. Према том плану, наш целокупни правни систем би до краја 2021. године требало да буде усклађен са европским, и ми би у том смислу требало да будемо спремни за чланство.

Само ступање у чланство је политичка одлука коју консензусом доносе државе чланице ЕУ, али и наши грађани који ће се, по завршетку преговора, о чланству изјаснити на референдуму, и било би незахвално у том смислу давати било какве рокове. Исто тако сматрам реалном процену Јункера да би Србија и Црна Гора, као државе које су највише напредовале на путу ка ЕУ, могле да постану чланице до 2025. године.

Да ли Србија довољно користи фондове Европске уније у процесу придруживања? Шта је потребно урадити да би проценат искоришћености био бољи?

- Када сам 2014. године постала министар за европске интеграције и национални ИПА координатор, затекао ме је поражавајући податак да, иако су Србији претприступни фондови на располагању од 2007. године, само мали проценат грађана је уопште знао за постојање претприступних фондова, а још мањи број за неки конкретан пројекат финансиран из ИПА средстава или начине на које би се аплицирало. У последње три године, ако могу да кажем да нешто сматрам својим личним успехом у раду, и успехом читаве Владе, то је значајно повећање видљивости ИПА фондова, пораст процента грађана који знају за постојање претприступних фондова и конкретних пројеката. Дакле, имамо промену тренда где грађани, њих 23%, препознају фактичко стање да је ЕУ убедљиво највећи донатор Србији.

Такође, сматрала сам важним да министарство које водим буде структурирано тако да су два од четири постојећа сектора посвећена ИПА и развојној помоћи, сарадњи са организацијама на локалном и регионалном нивоу, прекограничној сарадњи, транснационалним програмима и макроевропским стратегијама. Подижемо капацитет државних органа и организација цивилног друштва како бисмо осигурали висок степен искоришћености ових средстава и свести о значају подршке ЕУ за успех реформских процеса које спроводи Влада Србије, као и успех политике регионалног развоја.

 Ми представљамо европске интеграције као део домаће развојне агенде и трудимо се да идемо корак испред како бисмо благовремено оспособили локалне самоуправе за коришћење далеко издашнијих фондова по приступању ЕУ.

Користим прилику да најавим почетак новог програма подршке локалним самоуправама - ЕУ ПРО - који ће финансирати Европска унија у износу од 25 милиона евра, а чиме стварамо додатне прилике и шансе за реализацију развојних приоритета локалних самоуправа са простора два региона: Западна Србија и Шумадија и Источна и Јужна Србија. Ово је уједно и прилика да их позовем да већ сада припремају пројекте којима ће конкурисати за подршку у области економске и социјалне инфраструктуре током следеће године.

Колико су локалне власти у градовима и општинама припремљене за процес придруживања и да ли су спремне да промене садашњу праксу деловања како би се прилагодили европским стандардима? Имамо случајеве у Расинском округу да неке локалне самоуправе немају ниједан стратешки документ? Како натерати локалне функционере да буду агилнији, динамичнији?

- Често смо слушали да процес европских интеграција не припада ексклузивно власти, ни централној ни локалној, већ да припада грађанима и читавом друштву. Обично је изостајала акција која би учинила да то заиста буде тако, и стога је приоритет рада Министарства за европске интеграције да у највећој могућој мери и на објективан начин приближи грађанима значај, користи, али и трошкове процеса европских интеграција.

Србија спада у ред држава које имају најбољу искоришћеност фондова ЕУ. У просеку тај проценат је био већи од 95 одсто од понуђених средстава. Ипак, будући да смо у преговорима о чланству у ЕУ, наш циљ је да унапредимо апсорпциони капацитет за коришћење фондова на свим нивоима нашег друштва. То ће нас учинити спремним да након чланства користимо финансијску подршку ЕУ која ће бити вишеструко већа од 200 милиона евра на годишњем плану.

Ипак, европске интеграције нису и не могу бити замена за посао који сами морамо да урадимо. То што постоје средства на располагању, не значи да ће неко други уместо нас написати пројекат или научити да управља целокупним пројектним циклусом. На основу примера у пракси, али и подробне анализе коришћења развојне помоћи на локалном и регионалном нивоу, једна од наших основних препорука је да у многим општинама треба појачати капацитете за припрему пројеката, али и унапредити процес доношења одлука у циљу још боље припреме пројектне документације.

Могућности су бројне и за Расински округ. Поред држава чланица ЕУ као донатора, на располагању су такође програм територијалне сарадње и то:

  • прекогранична сарадња: кроз сарадњу са партнерима и партнерским организацијама из суседних држава
  • макрорегионалне сарадње: кроз Дунавски и Јадранско - јонски програм транснационалне сарадње.

Јадранка Јоксимовић

Јадранка Јоксимовић верује да су евроинтеграције средство за бољи живот грађана ФОТО: Тања Валич

Колико ће придруживање Европској унији утицати на свакодневни живот грађана? Многи страхују да ће морати драстично да мењају своје навике и понашање?

- Испуњавањем критеријума у оквиру сваког од 35 поглавља ближи смо чланству у ЕУ, али је много важније то што су тиме наше друштво и држава - уређенији, економски развијенији, и у крајњој линији - део најразвијенијег дела света. Мислим да грађани Србије већ сада могу да осете и виде конкретне бенефите процеса евроинтеграција кроз разне пројекте обнове и изградње путева, мостова, школа, вртића, болница, као и да су показали спремност на промене које доносе бољитак на дуже стазе.

Сви смо носиоци процеса реформи, и управо је грађанин тај који је у центру процеса европских интеграција који доноси и уводи нове стандарде, и где се ми руководимо стандардима који су пре свега средство нашег развоја. Важно је успоставити добар систем - улагати у темеље изградње функционалне и ефикасне државе, већи стандард грађана, али је исто тако важно одржавати систем у свим сегментима, размишљати о компромисима, водити се оним што је боље за нас.

На пример, од економски важних области поглавље 27 које третира област животне средине, захтеваће доста времена и финансијских средстава како бисмо достигли изузетно високе европске стандарде. Ради боље илустрације - земље које су ушле у ЕУ пре десетак година и даље се прилагођавају стандардима ЕУ у том домену, и оне се још увек не могу похвалити да су достигле онакав ниво заштите животне средине какав постоји у тзв. старим државама чланицама. Ова област је посебно добар показатељ колико је важно да се одучимо од неких лоших навика, и да пробамо да достигнемо високе стандарде ЕУ, и увек говорим да улагање у животну средину треба да буде посматрано само и једино као инвестиција, инвестиција која ће позитивно деловати на здравље становништва, очување природних ресурса, квалитет хране и воде које конзумирамо, чистији ваздух, и све то, сложићете се, нема цену.

Напослетку, циљ је бољи живот, европске интеграције су средство.

Шта Србија може да научи из процеса придруживања ЕУ суседних земаља попут Бугарске, Румуније и Хрватске?

- Ми већ користимо и добра и лоша искуства свих држава које су пре нас прошле кроз процес преговора о чланству у ЕУ, и у том смислу имамо добру сарадњу не само са те три државе, већ и са Вишеградском групом и Словенијом. Сва искуства током преговора су се показала као драгоцена, и ми и на техничком нивоу остварујемо веома добру сарадњу са институцијама горе поменутих држава.

Слично је са студијама - колеге из пређашњих генерација вам могу пренети њихова искуства, понудити помоћ и предочити проблеме са којима су се сусретали, но, програми се мењају, професори су се изменили, методологија није иста. Ипак, студије су увек самосталан и добровољан избор појединца, које уписујемо превасходно због нас самих.

Критеријум треба да буде колико радите, и мислим да је Србија по томе показала сталност и континуитет, штавише, да предњачи у односу на друге.

Извор: Крушевац ПРЕС

Ј. Јоксимовић и Етингер: Србија може да буде добар пример развоја кроз европске интеграције

19. јул 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић разговарала је са комесаром ЕУ за буџет и људске ресурсе Гинтером Етингером о моделима и начинима на које ће Србија - као кандидат за чланство, користити финансијска развојна средства Уније, а која ће бити у функцији напретка наше државе.

ТАЕКС Експертска мисија: Контрола опасности од великих несрећа које укључују опасне материје, 16-20. јул, у Београду. Корисник: Министарство заштите животне средине

16. јул 2018. | Београд

ТАЕКС Експертска мисија: Контрола опасности од великих несрећа које укључују опасне материје, 16-20. јул, у Београду. Корисник: Министарство заштите животне средине

Други позив за пријаву предлога пројеката у оквиру ИНТЕРРЕГ ИПА програма прекограничне сарадње Хрватска – Србија 2014-2020 у бројевима

13. јул 2018. | Београд

Задовољство нам је да вас обавестимо да је Други позив за пријаву предлога пројеката у оквиру ИНТЕРРЕГ ИПА програма прекограничне сарадње Хрватска - Србија 2014-2020 званично затворен у петак, 6. јула 2018. године у 15.00 часова.

Ј. Јоксимовић: Имамо пуну подршку Кипра на путу ка ЕУ

12. јул 2018. | Никозија

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић састала се данас са министром иностраних послова Кипра Никосом Христодулидесом и истакла да је Кипар пријатељска земља која показује изванредно разумевање за европски пут Србије.

Јоксимовић је навела да Србија и Кипар не само да немају отворених питања, већ су и две земље које се међусобно подржавају у најзначајнијим питањима, попут територијалног интегритета и суверенитета.

Стрпљење и реформски курс воде нас у ЕУ

11. јул 2018. | Београд

Србија је увелико на свом европском путу а када ће стићи до циља, односно чланства у Европској унији, зависи и од Брисела и од Београда. Европски званичници неформално помињу 2025. као оквирну годину придруживања, што је, каже наша саговорница, индикатор да се на Србију озбиљно рачуна. Иако се некима  ова година чини далеко а процес придруживања спор и условљен, наставља се са реформама које обезбеђују чланство и што је можда најважније - квалитетније друштво у целини.

Листа вредновања и рангирања предлога пројеката поднетих на конкурс Mинистарства за финансирање и суфинансирање пројеката организација цивилног друштва од јавног интереса у области информисања о Eвропској унији и европској интеграцији Србије

10. јул 2018. | Београд

Конкурсна комисија Министарства за европске интеграције за финансирање и суфинансирање пројеката организација цивилног друштва од јавног интереса у области информисања о Европској унији и европској интеграцији Србије, у саставу: Ивана Ђурић, начелник Одељења за комуникације, Сектор за комуникације, обуку и припрему српске верзије правних тековина Европске уније, Наташа Савић Јањић, руководилац Групе за комуникационе послове у процесу приступања Србије ЕУ и Милица Марковић Томић, руководилaц Групе за комуникацију о ЕУ фондовима, утврдила је Листу вредновања и рангирања пријављених пројеката.

Ј. Јоксимовић и Кукан: Европски парламент препознаје конструктивну и активну улогу Србије

09. јул 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић разговарала је са председником Одбора Европског парламента за стабилизацију и придруживање ЕУ и Србије Едуардом Куканом о наставку европских интеграција Србије, динамици спровођења реформи, ситуацији у региону, мигрантској кризи и другим важним темама.

Европска унија није банкомат, то је најбоље место за живот и рад

08. јул 2018. | Београд

Улазак Србије у Европску унију 2025. године је реалан циљ, а реформе које на том путу спроводимо треба да доведу до тога да грађани живе боље и да буду задовољнији својом државом, институцијама и квалитетом живота, истиче у интервјуу за Курир министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић. ЕУ је, каже она, још увек најбоље место за живот и рад. Додаје и да Србији из Уније годишње стиже 200 милиона евра бесповратне помоћи.

Прекогранична сарадња и ЕУ фондови у функцији локалног развоја

05. јул 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић обишла је данас радове на реконструкцији Геронтолошког центра у Суботици, који се финансирају средствима из европских фондова Интеррег ИПА Програма прекограничне сарадње Хрватска - Србија 2014-2020.
Министар Јоксимовић је нагласила да је укупна вредност овог пројекта за четири пограничне општине, Суботице и Апатина у Србији и Осијека и Ђакова у Хрватској, 560.000 евра, а од тог износа највише је повукао овај пројекат у Суботици - 267.000 евра гранта. Иначе укупан износ Програма прекограничне сарадње Србије и Хрватске од 2014. до 2020. је 34 милиона евра, и у току су нови позиви.

Обавештење о продуженом року за достављање пријава у оквиру Конкурса за ангажовање оцењивача предлога пројеката

04. јул 2018. | Београд

Услед малог броја пристиглих пријава у оквиру Конкурса за ангажовање оцењивача предлога пројеката објављеног на сајту Министарства за европске интеграције 1. јуна 2018. године, продужавамо рок за достављање пријава за које је конкурс био отворен у периоду од 1.  јуна до 6. јула до 12:00 часова.
 

ТАЕКС Експертска мисија: Нови прописи ЕУ о поједностављеном праћењу и идентификовању вина, 2-4. јул, у Београду. Корисник: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

02. јул 2018. |

ТАЕКС Експертска мисија: Нови прописи ЕУ о поједностављеном праћењу и идентификовању вина, 2-4. јул, у Београду. Корисник: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

ТАЕКС Експертска мисија: Финансијско управљање ИПАРД у области руралног развоја, 2-6. јул, у Београду. Корисник: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

02. јул 2018. | Београд

ТАЕКС Експертска мисија: Финансијско управљање ИПАРД у области руралног развоја, 2-6. јул, у Београду. Корисник: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

Србија жели да буде део јаке и утицајне ЕУ

01. јул 2018. | Београд

Отварање нових поглавља увек показује да постоји континуиран напредак у преговорима са Европском унијом. Имајући у виду свеукупну атмосферу унутар ЕУ, која је врло напета, а у неким сегментима и поларизована, као и скептицизам појединих држава чланица према проширењу, за нас је отварање поглавља позитивна порука, каже министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић у разговору за „Политику“, пошто су у понедељак у Луксембургу, на Осмој међувладиној конференцији, отворена још два поглавља, 33 - финансијске и буџетске одредбе и 13 - рибарство. Србија је, ипак, у марту доставила пет спремљених преговарачких позиција, а министар указује да је „важно да будемо стрпљиви и доследни и наставимо и интензивирамо реформске процесе”.

Шешељу, победи а онда ред заведи

30. јун 2018. | Београд

Србија је почетком недеље у Луксембургу отворила два нова поглавља у преговорима са ЕУ. Нашу државну делегацију је овом приликом предводила министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, која је одговарајући на питања без цензуре поручила српским евроскептицима да најпре победе на изборима, па онда говоре да европски пут није за Србију. Она процес прикључивања не сматра замајавањем народа, јер како каже, то је сувише напоран посао да би била мазохиста.

Ј. Јоксимовић: Пољопривреди до 2020, 175 милиона евра бесповратно из ЕУ

29. јун 2018. | Београд

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици, у присуству министра пољопривреде Бранислава Недимовића, потписали су данас ИПАРД 2 - финансијски споразум којим је из ЕУ Србији обезбеђено 175 милиона евра, бесповратно, за унапређење српске пољопривреде.

Отворена изложба „Примењена носталгија“ у Нишу

29. јун 2018. | Ниш

Данас је у Официрском дому у Нишу свечано отворена изложба фотографија „Примењена носталгија“. Изложбу су отворили в.д. помоћника министра за европске интеграције Тамара Делић, амбасадор Републике Бугарске у Републици Србији Радко Влајков и ауторка изложбе Драгана Удовичић. Изложба је реализована у сарадњи са организацијом цивилног друштва Млади амбасадори.

Отворен семинар „Права интелектуалне својине: Закон о жиговима и дизајну“

27. јун 2018. | Београд

Министарство за европске интеграције организовало је данас семинар „Права интелектуалне својине: Закон о жиговима и дизајну“.
Основни циљ семинара је да учесници усвоје ново знање о томе како се утврђује надлежност у области права интелектуалне својине, односно права на заштиту жигова и дизајна из искуства друге државе чланице и који су примери добре праксе. На обуци су учествовали представници Министарства за европске интеграције, Завода за интелектуалну својину, Министарства правде и тужилаштава.

Ј. Јоксимовић: Подршка Луксембурга за напредак Србије

25. јун 2018. | Луксембург

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић састала се данас у Луксембургу са шефом дипломатије ове земље Жаном Аселборном који је том приликом дао подршку Србији за убрзање процеса приступања ЕУ и навео да је Србија кључ стабилности у региону, пренела је Јоксимовић.

Ј. Јоксимовић: Поглавља 33 и 13 конкретна и важна поглавља за Србију

25. јун 2018. | Луксембург

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић најавила је да ће Србија данас у Луксембургу отворити поглавље 33 које се тиче финансијских и буџетских одредби и поглавље 13 које се односи на рибарство.

youtube_logo

 

 

Четвороминутна анимација која на популаран начин представља сложен процес преговора за чланство у ЕУ.

 

 

Погледајте занимљив видео о томе шта се у Србији финансира ИПА средствима: