Европске интеграције су сусрет политичке воље две стране

26. децембар 2017. | Београд

Европске интеграције су сусрет политичке воље две стране

            Фото: Немања Јовановић

Србија је претходних година успела да повуче средства из различитих инструмената ЕУ, попут Инструмента за претприступну помоћ (ИПА II), Инвестиционог оквира за Западни Балкан, Фонда солидарности ЕУ, МАДАД фонда и других, подсећа у интервјуу за Српску економију Јадранка Јоксимовић, министар за европске интеграције у Влади Републике Србије, и додаје да су и ефекти примене Споразума о стабилизацији и придруживању познати и позитивни за нашу економију, те да је ЕУ најзначајнији спољнотрговински партнер Србије са 64,4 одсто удела у укупној размени.

Ако имамо у виду институционалне и финансијске перформансе Румуније, Бугарске и Хрватске у тренутку кад су постале чланице Европске уније, да ли је заиста неопходно да Србија што пре постане део европског тржишта, без обзира на ниво спремности и њену фактичку конкурентност?

Имали смо прилике да чујемо да политичка визија Европске уније председника Европске комисије Жан-Клода Јункера, поред свеобухватне реформе Уније, обухвата и Србију. То је лидерска изјава која уважава реформске напоре и препознаје капацитете Србије, и сада као кандидата, али и сутра као чланице ЕУ. Када говоримо о тржишту, подсетићу да Србија у великој мери већ јесте део европског тржишта. Ступањем на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) или, још прецизније, по истеку прелазних рокова предвиђених Прелазним споразумом уз ССП, формирана је зона слободне трговине између Србије и ЕУ. Ефекти примене Споразума о стабилизацији и придруживању су познати и позитивни су за нашу економију. Данас можемо да кажемо да је Унија најзначајнији спољнотрговински партнер Србије са 64,4 одсто удела у укупној размени. То је око шест пута више од  другопласираног на листи, што је наше најближе окружење, а то је ЦЕФТА регион. Србија је знатно увећала извоз на европско тржиште. Са почетком примене Споразума 2008. године извозили смо око четири милијарде евра, а на крају 2016. године близу 10 милијарди. Смањен је дефицит у трговини, па је на крају 2016. покривеност извоза увозом била 80,9 одсто. Да подсетимо, када је 2008. године Србија почела да примењује споразум, то је било на нивоу од 44,4 одсто.

Посредни ефекти примене ССП
У најзначајније посредне позитивне ефекте примене Споразума о стабилизацији и придруживању могу се уврстити раст инвестиција пореклом из ЕУ, с којим је увећан и број нових радних места. Довољно је рећи да је просечно 75 одсто инвестиција на годишњем нивоу пореклом из држава чланица ЕУ у којима је креиран сразмерно највећи број нових радних места.

Колико су државне институције и цивилни сектор упознати с начином коришћења европских фондова и који је проценат искоришћености ових фондова намењених Србији у последњој години?

С обзиром на то да ИПА средства користимо од 2007, у просеку око 200 милиона евра годишње бесповратно, право је питање како је могуће да је 2014, када сам постала министар и национални ИПА координатор, само мали проценат грађана, али и институција знао за ИПА фондове и начине на који се аплицира за њих. То је питање за неке друге. Ја с поносом кажем да, колико се у министарству бавимо преговорима, толико се бавимо и ИПА фондовима и програмирањем, координацијом и праћењем и ИПА и других билатералних развојних средстава која стоје на располагању Србији као кандидату. Због тога су два од четири постојећа сектора у МЕИ посвећена ИПА и развојној помоћи, али и сарадњи са организацијама на локалном и регионалном нивоу, прекограничној сарадњи са БиХ, Румунијом, Црном Гором, Бугарском, Мађарском, Хрватском, Македонијом, транснационалним програмима и макроевропским стратегијама (дунавска и јадранско-јонска). Сада је и проценат грађана који препознају да је ЕУ највећи билатерални донатор Србије знатно већи, као и знање да нам стоје на располагању ови фондови. У континуитету радимо на подизању капацитета државних органа и организација цивилног друштва како бисмо осигурали висок степен искоришћености ових средстава и свест о значају подршке ЕУ за успех реформских процеса које спроводи Влада Србије и успех политике регионалног развоја.

Колико је то важно за преговоре о поглављима?

То је посебно важно у контексту преговора у оквиру поглавља 22, које се бави регионалним развојем и припремом за вишеструко веће кохезионе фондове онда када постанемо чланица ЕУ. МЕИ је носилац преговора у оквиру поглавља 22. Отуда смо препознали и значај регионалних развојних агенција (РРА) и ове године смо, у сарадњи са Српском асоцијацијом регионалних развојних агенција (САРРА), организовали обуке о коришћењу развојних фондова ЕУ у постприступном периоду како бисмо оспособили ове институције да помогну локалним самоуправама у припремама за то. Када говоримо о искоришћености фондова ЕУ, важно је да напоменем да смо претходних година успели да повучемо средства из различитих инструмената ЕУ, попут Инструмента за претприступну помоћ (ИПА II), Инвестиционог оквира за Западни Балкан, Фонда солидарности ЕУ, МАДАД фонда и других. Што се тиче уговарања, подсетићу да је Европска комисија у марту 2014. године први пут поверила институцијама Републике Србије надлежност за управљање финансијским средствима ЕУ. До истека рока за уговарање одобрених средстава из програма ИПА 2013 (6. јун 2017. године) стопа уговарања је износила чак 94 одсто, што представља ретко добар резултат у поређењу с другим корисницама претприступне помоћи. Да не буде забуне зашто тек сада говоримо о 2013 - принцип ИПА фондова је такав да од тренутка програмирања имате три године да уговорите и још три да реализујете пројекат, и зато сада почињемо с реализацијом неких пројеката из претходних година.

Да ли је образовни систем у Србији прилагођен потребама европског тржишта?

Наш образовни систем се, као и свугде у Европи и свету, прилагођава потребама времена и технолошким иновацијама. У том смислу су данашњи програми далеко савременији него што је то био случај с ранијим генерацијама. Наши ученици и студенти су са знањем стеченим у Србији конкурентни на европском тржишту и њихов ниво знања је често виши и шири од оног који се може стећи у иностранству. Међутим, како бисмо постигли потпуно усаглашавање са ЕУ, неопходно је да уједначимо систем стицања професионалних квалификација са оним који се признаје у целој ЕУ. На тај начин ће квалификације стечене у Србији бити аутоматски признате у Унији. У области образовања, које је третирано у оквиру преговарачког поглавља 26, Европска комисија је проценила да је Република Србија достигла добар ниво усаглашености и да је задовољила критеријуме потребне за привремено затварање овог поглавља. Истовремено, у европском законодавству постоји сет прописа који дефинише минималне захтеве у погледу трајања и врсте образовања и стручног искуства за одређене групе професија. Ово питање третирано је у оквиру поглавља 3 - право пословног настањивања и слобода пружања услуга, и представља сегмент у ком Република Србија мора да спроведе значајне реформе које за циљ имају прилагођавање српског образовног система овим захтевима, како би професионалне квалификације добијене у току школовања биле признате у ЕУ и како би се омогућило практиковање одређене професије у земљама чланицама након стицања образовања у Србији.

Како оцењујете активности држава региона у оквиру Берлинског процеса и да ли ће формирање Транспортне заједнице бити искоришћено у суштинском смислу, зарад економског бољитка, или ће то бити још једна политичка декларација без ефекта? Да ли је инфраструктурно повезивање региона значајан чинилац ових држава на путу ка ЕУ?

Берлински процес је инициран 2014. године од стране немачке канцеларке Ангеле Меркел и подржан од одређених држава ЕУ с ротирајућим председавањем процесом. Циљ и идеја је била да се инфраструктурним, транспортним, енергетским, еколошким повезивањем подстакне боља политичка сарадња у региону. Наглашавам да Берлински процес није и не сме да буде замена за пун процес европских интеграција, и добили смо уверавања у том смислу. Ипак, не треба заборавити да је овај део Европе врло близу центра европске транспортне мреже, наслања се на њега, тако да је интерес земаља ЕУ и те како велик, и управо због тога добар део предвиђених пројеката ће се делом финансирати из регионалних вишекорисничких фондова - WBIF (Western Balkan Investment Framework), али и из националних ИПА , повољних кредита Европске инвестиционе банке, ЕБРД итд. Инвестирање у инфраструктурне пројекте никада није бачен новац и дугорочно је исплативо, а у крајњој линији подиже квалитет живота грађана. Србија је, уз сагласност свих у региону и ЕУ, добила седиште Транспортне заједнице, јер је наша понуда и реално била најбоља. Верујем да ће, уз најављену могућност из ЕУ да ће и земље кандидати добити приступ средствима из ЦЕФ-а (Connective Europe Facility), то заиста бити наша додатна шанса да појачамо повезивање у региону, али пре свега да подигнемо сопствене капацитете.

Јадранка Јоксимовић

Фото: Немања Јовановић

Да ли је привредни сектор у Србији спреман да задовољи високе критеријуме европских потрошача и колико су српски производи конкурентни на европском тржишту?

Привредни сектор у Србији спреман је да у великој мери задовољи критеријуме европских потрошача. У Србији постоји стабилан и оперативан систем инфраструцтуре квалитета који омогућава, како домаћем тако и европском потрошачу, приступ безбедним и квалитетним производима који су у знатном делу усаглашени с прописаним захтевима ЕУ, стандардима и другим техничким спецификацијама. То значи да је производ, уз подршку националног система инфраструктуре квалитета, пројектован, произведен, претходно проверен и да је његова усаглашеност верификована. Домаћим произвођачима је знатно олакшано јер, поред тога што приликом извоза на тржиште ЕУ могу да примене захтеве европских прописа и стандард директно, ти исти прописи и стандарди важе и на домаћем тржишту и доступни су на српском језику. На тај начин, хармонизација техничког законодавства и стандард омогућава српским произвођачима да производе избацују на домаће и европско тржиште под истим условима и тиме побољшају своју конкурентност. Инфраструктура квалитета од које зависи конкурентност српских производа обрађује се у оквиру поглавља 1, које се тиче слободе кретања робе. У циљу отварања овог поглавља, Србија треба да испуни два мерила која се тичу хармонизованог и нехармонизованог подручја. Важно је поменути да је поступак доношења новог закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености у току, и планирано је да буде усвојен до краја 2017, а подзаконски акти до краја 2018. године. Техничким прописима који ће бити донети на основу тог закона прописано је стављање српског знака усаглашености, с тим да је као прелазна одредба прописано да ће знак ЦЕ бити примењен као знак усаглашености од дана приступања Србије ЕУ, или ако Србија потпише Споразум о оцењивању усаглашености и прихватању индустријских производа (ACAA) са ЕУ. Знак ЦЕ је гаранција да је производ усаглашен са свим битним захтевима европских директива новог приступа које се на њега односе и да је спроведена оцена усаглашености, којом се доказује испуњеност битних захтева.

Правила за обављање одређених професија
Један од најзначајних корака ће бити доношење закона о регулисаним професијама, који ће дефинисати детаљна правила за обављање одређених професија. Крајњи резултат ових реформи био би лакши приступ наших професионалаца европском тржишту рада. Такође, у области квалификација, једна од реформи која је значајна јесте доношење закона о Националном оквиру квалификација, који ствара правну основу за повезивање српског Националног оквира квалификација са Европским оквиром квалификација. Будући да Европски оквир квалификација дефинише вештине које ће неко поседовати на крају образовног процеса и омогућава лакше повезивање квалификација у различитим земљама и на различитим тржиштима рада, повезивање српског оквира квалификација са њим би био још један додатни корак у олакшавању приступа радника европском тржишту након стицања образовања у Србији.

Ако упоредимо државе региона с државама чланицама Вишеградске групе, да ли грађани у региону могу да очекују тако брзу привредну и економску динамизацију након учлањења у ЕУ?

Грађани могу да очекују да ћемо имати на располагању знатно више инструмената за развој земље. Упоредна искуства показују да се с пријемом у ЕУ убрзавају економска динамика и раст. У просеку је то око једног процентног поена на базни раст БДП у годинама након приступања. Дакле, чланство у ЕУ представља, и у економском и у политичком смислу, додату вредност. Ипак, бесповратна средства ништа не значе уколико немате спремне пројекте и уколико нисте способни да апсорбујете развојна средства. Још важније од тога јесте на које секторе трошите развојну подршку. Другим речима, немају исти ефекат на економију средства уложена у јачање конкурентности привреде и директна плаћања у неким другим секторима. Крактокорочни ефекти директних плаћања су позитивни, али стварни, дугорочни напредак обезбеђује улагање у конкурентност. Очигледно је да је у овом случају неопходно определити се између социјалне и економске политике. То је политичка одлука и сви њени добри или лоши ефекти не могу се приписати Бриселу, нити се може копирати вишеградски контекст из 2004. године. То је политичка одлука у реалном времену и реалним околностима.

На основу вашег искуства, шта је оно што генерише европске интеграције Србије, односно да ли су то политичке одлуке и чињење или економски потенцијал?

Ако смо на терену критеријума, зна се шта су тзв. копенхашки критеријуми - владавина права, економски критеријуми, добро управљање, а обухваћени су преговорима у оквиру свих 35 поглавља. Међутим, европске интеграције су превасходно сусрет политичке воље две стране - ЕУ, тј. свих земаља чланица, и државе као зачетника процеса. Дакле, несумњива је њихова политичка природа. Отуда, тај процес није имун на промене у међународним односима, промене унутар ЕУ, унутар земаља чланица итд. Кључна реч је процес, и он као такав има своје успоне и падове, убрзања и успоравања. Мислим да је Србија стратешки добро поставила европске интеграције као унутрашњи инструмент развоја, који би требало да нас доведе до чланства - уређеније, политички и безбедносно стабилније и богатије државе и њених грађана.

Која је највећа баријера Србије на путу ка ЕУ?

Мислим да претходни одговор јасно сугерише да ће се, ако у ЕУ нестане политичке воље за проширењем, ако превладају слабости и имплозивне политике, то изазвати губитак мотивације код кандидата, па и код нас. Знам да је популарно рећи да је важно да грађани буду задовољни, да чланство није толико важно, али ја као министар за интеграције сматрам да су чланство и јасна перспектива и те како важни, јер онда имате стабилнији оквир за успешност свих реформи и напретка који сте започели. Уз све проблеме и унутрашња преиспитивања, ЕУ је и даље најбоље место за живот и рад, то је пројекат мира и напретка европских држава. Нисам сигурна да би они који су то заборавили, а има доста евроскептицизма и у државама ЕУ, лако пристали на губитак свих користи од јединственог унутрашњег тржишта, шенгена, богатије свакодневице, веће безбедности живота, просперитета и стабилности. Зато је важно да и ЕУ и ми покажемо кредибилитет и посвећеност у процесу, али и међусобно поверење.

Извор: Српска економија