Ј. Јоксимовић: С пуним правом очекујемо извесније рокове за прикључење

20. децембар 2017. | Београд

Ј. Јоксимовић: С пуним правом очекујемо извесније рокове за прикључење

За Србију као земљу кандидата за чланство у ЕУ у овој фази преговора веома су важне временске одреднице за приступање Унији и с пуним правом може да тражи и очекује извесније рокове, изјавила је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић. 

На отварању седмог састанка Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ - Србија, Јоксимовић је рекла да ако се од Србије као земље кандидата за чланство у ЕУ траже рокови и поштовање рокова, онда с пуним правом Србија у партнерском односу, као земља кандидат може да тражи и очекује извесније рокове.
 
„Морате да имате кредибилне одговоре куда води овај процес“, рекла је Јоксимовић и навела да би то допринело већем ентузијазму и дало би већи замајац реформама, али и очувању кредибилитета процеса проширења и политике проширења ЕУ коју је наговестио председник Европске комисије Жан Клод Јункер. 

Оценила је да „политичка ураниловка“ у политици проширења ЕУ није добра јер, објашњава, може да потцени једне, а прецени друге кандидате.  Наводећи да уважава потребу да регион западног Балкана сарађује, Јоксимовић каже да „политичка ураниловка није најсрећнији приступ“, те да је критеријум појединачних вредновања земаља кандидата за чланство у Унији једини валидан критеријум. 

Бугарска, наводи министар, која од 1. јануара преузима шестомесечно председавање ЕУ, најавила је самит земаља западног Балкана у Софији, те изразила очекивање да тај скуп „неће бити обесхрабрујући за оне који највише напредују“. 

Истакла је и да изјаву Јункера о 2025. години као најбољем сценарију за приступање Србије и Црне Горе Унији не би требало разводњавати и релативизовати.  Навела је и да је раније постојала пракса давања неких рокова који су се на крају испоставили као нереални, преамбициозни, популистички и демагошки у том тренутку, те истакла да су у овој фази преговора и након свега што се дешава и унутар ЕУ и земаља кандидата у региону западног Балкана временске одреднице веома важне. 

Министар каже да ако земља уђе у процес придруживања који подразумева трансформацију и реформе, онда морате да имате кредибилан одговор друге стране куда тај процес води и у ком тренутку можете да очекујете прикључење. 

Истакла је да сам процес проширења подразумева и чланство. 
Оцењује да је добар тренутак за сумирање 2017. године, наводећи да је у процесу придруживања било и добрих ствари, успона, али и падова, те да је било и разочарења у погледу отварања броја поглавља. 

Подсетила је да је у 2017. години Србија отворила укупно шест поглавља, од чега четири за време председавања Малте, а недавно два поглавља за време естонског председавања, али да је тада Србија, после порука високе представнице ЕУ Федерике Могерини да је Србија остварила екстремни напредак и изјаве Јункера, с правом очекивала да ће тада уместо два, бити отворено укупно три поглавља. 

„Земље чланице ЕУ су другачије одлучиле. Нећемо туговати“, каже Јоксимовић и пита зашто постоји та скученост у разумевању отварања поглавља која су, каже, најбоље средство за мониторинг и праћење реформи. 

Отварање шест поглавља у 2017. години није лош скор, каже министар и истиче да је могло и боље.

Она је навела да ће Влада Србије радити све што је до ње да убрза процес придруживања, те истакла да ће Србија током бугарског председавања ЕУ које преузима од 1. јануара имати спремне преговарачке позиције за три поглавља и то поглавље 33 које се односи на буџетске и финансијске одредбе, поглавље 9 - финансијске услуге, сектор банкарства и осигурања и поглавље 13 - рибарство. 

Истакла је да се ради интензивно и на другим поглављима, те да је несумњиво да ће Србија имати спремне још три или четири преговарачке позиције. 

(извор: Танјуг)