Брзина је солидна, али не зависи све од нас

14. децембар 2017. | Београд

Брзина је солидна, али не зависи све од нас

Аутор фотографије: Драган Кујунџић

 

Србија је у понедељак отворила још два поглавља у приступним преговорима са Европском унијом. Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић за Нови магазин говори о темпу приступања и задацима који су пред Србијом.

Како оцењујете квалитет и брзину у отварању приступних поглавља, да ли је сем још два отворена у понедељак, Србија спремна и за друге области?

- Што се тиче брзине отварања поглавља, рекла бих да је она солидна. Ми вредно радимо, међутим не зависи све од нас. Одлуку о отварању поглавља доносе консензусом чланице ЕУ, а њега није увек лако постићи. Посебно јер постоје различити интереси и мотиви којима се нека од држава ЕУ руководи приликом гласања за отварање неког  поглавља и против тога.

Србија је, иначе, била спремна да у понедељак, на Седмој међувладиној конференцији, поред отворених поглавља 6 и 30 - Компанијско право, односно Економски односи са иностранством, отвори најмање још једно поглавље, 33 - Буџетске и финансијске одредбе -  али то се, нажалост, из процедуралних, али и разлога који су познати чланицама ЕУ које су гласале против, није догодило. Спремне су и преговарачке позиције за поглавље 9 - Финансијске услуге и поглавље 13 - Рибарство. Преговарачку позицију за поглавље 9, Влада је усвојила још 12. октобра, а позицију за поглавље 13, 9. новембра. Непосредно након усвајања, преговарачке позиције су послате у Брисел и од тада се разматрају у Европској комисији и Савету ЕУ.

Како процењујете квалитет и брзину у испуњавању обавеза по отвореним поглављима, посебно најзахтевнијим - 23, 24 и 35?

- Поглавља 23, Правосуђе и основна права и 24, Правда, слобода и безбедност, се међу првима отварају и последња затварају, а значајнији застој у њима може утицати на процес приступања у целини. Хоћу да истакнем да у њима има напретка, мада још доста тога има да се уради. Уочена су и извесна кашњења у појединим активностима и у плану је ревизија акционих планова за наведена поглавља. Били смо амбициозни у постављању циљева, али амбиција показује политичку вољу и посвећеност процесу. Радићемо више, јер то је пре свега у интересу наших грађана. 

Поглавље 35 - које за државе кандидате и оне које су већ постале чланице, има назив Остала питања, спецификум је Србије у процесу приступања. Наиме, оно се односи на праћење нормализације односа са Приштином. Много пута досад смо, не на речима већ конкретним потезима, манифестовали јасно опредељење да се сва спорна питања решавају дијалогом. То очекујемо и од Приштине.

Ни мање ни више, већ пуне четири године од постигнутог споразума, Приштина, осим опструкције, није предузела ништа како би се започело са формирањем Заједнице српских општина. Уколико Ваше питање инсинуира могућност да Приштина, нечињењем и одбијањем да спроведе договорено, успори процес европских интеграција Србије, морам да кажем да то не би било добро, јер би онда то Приштину довело у позицију треће стране у преговорима са ЕУ мимо сваког преговарачког оквира. На крају, свако бира своју политику. Неком је избор нечињење. Србија је изабрала иницијативу и пут који води напретку.

Опште је уверење да ће заштита животне средине бити један од најтежих задатака за Србију. Када се може очекивати отварање тог поглавља?

- Поглавље 27, као важан део политике ЕУ, третира област животне средине. Интенција јесте да се промовише одрживи развој и очува животна средина за садашњу и генерације које долазе. Неки од бенефита од испуњавања услова из овог поглавља јесу: боље здравље становништва, очување природних ресурса, заштита квалитета воде и ваздуха, конкурентна привреда, квалитетнији живот. Стога су и материјална средства која би требало издвојити за испуњавање услова за поглавље 27 изузетно висока, а стандарди које би требало испунити комплексни и захтевни. Једно од основних начела на којем почива ово поглавље јесте да загађивач плаћа и сноси највећу цену.

Посебан изазов, у том смислу, јесте управљање отпадом и отпадним водама. У том сегменту у наредним деценијама нас очекује највећи ниво улагања у веома захтевне инфраструктурне, производне, али и прерађивачке стандарде. Резултат ће бити здравија животна средина, виши квалитет производње, али и развој одређених индустријских грана које смо досад мало развијали, попут рециклаже. Желим, осим тога, да нагласим и да улагање у животну средину треба да буде стална инвестиција - која ће, поред новостворене вредности, пре свега позитивно деловати на квалитет хране и воде које конзумирамо, чистији ваздух…а све то нема цену.

Да ли је Србија оформила тимове за сва поглавља и шта још, у практичном смислу, мора да се уради да би преговори текли без застоја?

- Оформљени су тимови за сва поглавља. Преговарачки тим је практично формиран у августу 2015. године. Преговори, бар што се тиче Србије, теку без застоја.

Колико је реална процена да би Србија пре 2025. године могла да приступи ЕУ?

- Мишљење председника Европске комисије Жан Клод Јункера - да би наша држава, а и Црна Гора, могле бити примљене у ЕУ и пре 2025. године, разумем, пре свега, као похвалу државама које су највише напредовале у процесу приступања. Она је истовремено и показатељ лидерских капацитета ЕУ у нашем региону и да она рачуна на Србију као на део својих лидерских способности и сада и када будемо у ЕУ. Осим тога, његова оцена је и реална и мотивишућа да обезбедимо још бољи амбијент за већу динамику у преговорима.

Требало би, међутим, такође имати у виду да имамо обавезу да испунимо све задате критеријуме, јер се залажем за принцип по коме су резултати једино мерило напретка ка чланству у ЕУ. То не значи да се Србија противи напретку региона ка ЕУ, већ да се не слажемо са принципом „пакета“ којим се замагљује појединачни резултат сваке државе кандидата. Иначе, независно од става председника ЕК, Србија - вођена уверењем да чланство у Унији представља њен стратешки интерес и да су европске интеграције најбољи механизам за позитивне реформе друштва у целини - наставља да спроводи исте у интересу свих грађана наше државе. То смо им, уосталом, и обећали - бољу и уређенију државу и већи животни стандард.

А када се држава устроји и створи друштво по мери грађана, онда чланство у ЕУ долази као логична последица. У сваком случају, процес европских интеграција добровољан је за Србију, од користи је нама, региону у којем живимо, али и Европској унији. 

Извор: Нови магазин

 

youtube_logo

 

 

Четвороминутна анимација која на популаран начин представља сложен процес преговора за чланство у ЕУ.

 

 

Погледајте занимљив видео о томе шта се у Србији финансира ИПА средствима: