Били смо спремни за отварање најмање три поглавља и сматрам да би то било фер - поручује у интервјуу за „Политику“ министар за европске интеграције у Влади Србије Јадранка Јоксимовић. Поводом јучерашње вести да ће нашој земљи у преговорима са ЕУ 11. децембра бити отворена два, а не три поглавља, наша саговорница истиче:
- Важно је да нема застоја у динамици преговарачког процеса, за који и даље верујем да може и мора да буде брз. Надам се и верујем да ово није успоравање Србије на европском путу, јер то неће допринети проевропском ентузијазму - наглашава министар за европске интеграције.
Каже да је до сада увек давала реалне процене и никада није подизала „очекивања јавности и наших грађана у погледу преговора“.
- Имајући у виду најаву председника Јункера о убрзању процеса проширења, недавну изјаву високе представнице Могерини о екстремном напретку Србије и ставове појединачних држава чланица да Србија треба да отвори сва поглавља за која је спремна, било је нормално очекивати отварање три поглавља - наводи Јадранка Јоксимовић.
Колико је реалан план из нове стратегије ЕУ за регион да Србија и Косово до краја 2019. потпишу правно обавезујући споразум?
Рокови за завршетак дијалога између Београда и Приштине, односно за потписивање правно обавезујућег споразума, нису тема. За нас је кључна тема у дијалогу пуна имплементација Бриселског споразума, у првом реду формирање Заједнице српских општина. Подсећам да је, према преговарачком оквиру ЕУ, поглавље 35 у нашим приступним преговорима планирано за затварање на самом крају преговора и у том смислу за нас нису релевантне било какве медијске спекулације.
Да ли у том случају очекујете да Србија може бити примљена у чланство ЕУ и пре 2025. године?
Мислим да је временски оквир који је дао председник Јункер реалан и да обезбеђује простор и за убрзање динамике приступних преговора. То је такође позитивна политичка порука земљама које су највише напредовале у преговорима, пре свега Србији и Црној Гори. Наравно, подразумева се да морамо испунити критеријуме за чланство, али искључиво по принципу да се свака земља вреднује према свом напретку. Немамо ништа против напретка целог региона на европском путу и подржавамо напредак свих земаља кандидата, али не слажемо се са принципом пакета такозваног западног Балкана који замагљује резултате сваке земље појединачно. Није корисна политичка ураниловка у процесу преговора са ЕУ.
По ранијој најави Јоханеса Хана, стратегија ће бити представљена у фебруару, а онда би се у мају организовао самит западног Балкана, попут солунског 2003. године. Може ли и хоће ли Београд до тада покушати да утиче на неке делове ове стратегије?
Подсећам да је иницијатива за израду Стратегије проширења 2025. године потекла од председника Европске комисије Јункера током његовог редовног годишњег обраћања Европском парламенту о стању Европске уније. Дакле, стратегију ће израдити Европска комисија по директном налогу председника Јункера, који је показао лидерску визију и разумео потребу убрзања процеса проширења ЕУ. Јункер је јасно издвојио Србију и Црну Гору као земље предводнице у том процесу, и очекујемо да та чињеница буде рефлектована у стратегији. Такође, очекујемо да буде утврђен јасан временски оквир приступања, пре свега за Србију и Црну Гору.
Када ћете Ви добити увид у цео документ?
Индикативно је да је у последње време присутан тренд релативизације и покушаја разводњавања стратегије, која још није ни написана. Текст је тек у фази израде првог нацрта, ми пратимо рад на тексту и стратегија ће бити објављена како је и планирано, у фебруару 2018. године.
(извор: Политика)